Nema mnogo priča kao što je njegova. Možda ih nema uopšte, rekao bih. Mnogo toga je preturio preko glave na svom životnom putu i na kraju je postao šampion. Ne samo košarkaški šampion, nego šampion druge šanse koju mu je život pružio.
Ako neko zaslužuje priču, on je zaslužuje. Žao mi je što ranije nije došla na red, ali za dobre priće nikada nije kasno. Keron Batler je čovek koji je napravio praktično nemoguće. Teorijski bi trebalo da nije ni živ. Praktično bi trebao da je u zatvoru. Ali život nekad reši da piše bajke, pošto njegov slučaj definitivno spada među taj žanr. Od dilera droge do šampiona. Od zatvora do titule. Birajte naslov, ali koji god da odaberete teško da ćete naići da bolju priču od ove.
Batler je rođen u hladnom, vetrovitom Viskonsinu. Gradić u kome je rođen nalazio se u širem krugu najvećeg grada države, Milvokija. Vetrovi za jezera Mičigen su doneli samo nevolje sa porodicu Batler. Oca, kao po običaju, nije bilo na vidiku. Majka Meti je radila dva do tri posla kako bi nekako mogla da prehrani gladnu decu. Zbog noćnih smena deca su bila ostavljena sama sebi, a mozak te dece ne rezonuje često kako treba. Takav slučaj je bio sa mladim Keronom.
Njegova soba je bila prva do trema. Znao je da se izvuče kroz prozor kako bi otišao na “ulicu”. Već sa 12 godina je počeo da diluje drogu. Majka je znala da sedne u kola i obilazi ćoškove kako bi locirala nestašnog sina. Znala je kuda taj put vodi. Ako bi se deca u tim godinama igrala pištoljima na vodu, Batler bi koristio one prave. One napunjene mecima. Prvi pištolj je kupio u svojoj prvoj godini “ulične škole” za 100 dolara. Ruger 327 je stajao zavučen ispod kreveta.
Kao da je bio sudbinski vezan za pištolje. Zbog jednog pronađenog u kaseti srednje škole koju je pohađao otišao je na jednogodišnje služenje zatvorske kazne. Jedan od pištolja je bio uključen u obračun Žilberta Arinasa i Džavarisa Kritentona, gde je svima promenjen tok karijere, a nekima poput Kritentona i života. Od 12 do 15 godine hapšen je preko 11 puta, ni on se tačno ne seća koliko. Svaki put bi se izvlačio na to što je maloletan, ali je pištolj ispalio presudni metak koji je pokazao da ga to što je maloletan ne oslobađa odgovornosti.
Stasavao je u vreme epidemije kreka u Americi i nakačio se na taj voz koji je imao samo jedan smer. Poslednja stanica se zvala zatvor, do koje je na njegovu nesreću stigao. Presudnu ulogu je odigrala majka koja ga je obilazila svakog dana i ubeđivala da nije izgubljen slučaj, da i dalje postoji šansa da okrene smer svog života. Podsećala ga je na njegov talenat za košarku. Košarka je bila spas. Batler je to video kao jedinu šansu da se izvuče iz sivila u koje je upao isključivo svojom krivicom.
Sve ove stvari su ga posebno oblikovalo. Dok su druga deca imala bezbrižno ili koliko toliko bezbrižno detinjstvo, Batler je preživao sledeće. Jedan od momaka njegove majke je pred njima ubrizgavao heroin u venu. Drugi je popuštio toliko kreka da su mislili da je umro. Batler bi sa društvom, u nedostatku rizli, motao marihuanu u stranicu Biblije. Dilovao je drogu već na ulazu u pubertet, kada su drugi klinci jurili devojčice koje su im se dopadale. Trajno je upropastio stopala noseći manje brojeve patika u zatvoru, jer drugih nije bilo. I na kraju, mnogo članova njegove porodice je ostalo iza rešetaka ili su dva metra pod zemljom. Batler je jedini uspeo.
Od te noći kada su ga probudile policijske sirene, dok je ležao u krevetu bolestan od gripa, stavljajući mu lisice na ruke, pologolom, mozak mu je radio u šestoj brzini. “Groblja i zatvori su puni ljudi koji su imali drugu šansu. Bog mi je dao novi život. Dotakao me je blagoslovom kako bih ja to isto preneo na druge. Nisam smeo da ga izneverim”, rekao je Batler po potpisivanju ugovora na 50 miliona dolara u NBA ligi, dok je plakao. Kesica od 15 grama krek kokaina promenila je život ovom momku. Da je policajac Geler nije pronašao, veliko je pitanje da li bi Batler bio na mestu na kom je sada ili bi se nalazio na jednom od dva mesta na kome se nalaze ljudi koji nisu iskoristili drugu šansu koja im je data.
Geler je bio na korak da ga uhapsi, ali ga je Keronova majka koja je došla iz nabavke sklonila sa strane i zamolila da mu pruži šansu. Geler kaže da je znao duboko u sebi da je droga podmetnuta u garaži. Rešio je da mu pruži šansu i ne odvede ga po drugi put u zatvor.
Nekadašnji mladi vandal koji je sa svojom ekipom od još šest ortaka rušio, krao, uništavao imovinu po Milvokiju, uglavnom imućnijih pripadnika stanovništva, postao je NBA superstar. Od nekadašnjeg “blejanja” u La Tapatiji, na Pepto-Bizmolu i buritu, do uzastopnog učešća na All star utakmici. Od jurenja bejzbol palicom od strane majke, do zagrljaja kada se izvukao iz pakla u kome se nalazio i čuo svoje ime kao desetog pika koga bira Majami Hit. Ima nešto zaista posebno u izborima Peta Rajlija, koliko vidim.
Sudbina je nekako namestila da je jedina stvar koju je mogao da vidi kroz malu rupu na samici bio pogled na košarkašku konstrukciju. “Bog je stavio tu stvar ispred mene. Dao mi je kartu za izlaz. Na meni je bilo da je iskoristim”, rekao je Batler. Zaista nije mnogo trebalo, jer je talenat za košarku već imao. Dok je bio u zatvoru dobio je ćerkicu Kameri, pa je tako po izlasku majci i njoj obećao da ih više nikada neće staviti u sličnu situaciju. Obećanje će kasnije ispuniti.
Trojica iz njegovog društva su ubijeni u rasponu od dve godine po njegovom izlasku iz zatvora. Svi ti događaji su mu iznova dokazivali da je napravio pravu odluku kada je rešio da se povuče iz takvog načina života. Posao u Burger Kingu je bio prvi korak odvikavanja od starog života. Prijatelji su ga zadirkivali dok bi brisao pod i skupljao ispale pomfrite po podu, ali Batler danas uspešno drži nekoliko franšiza Burger Kinga. Iz tog mesta je praktično krenuo njegov novi život.
Dok su drugi koledž treneri i skauti imali dvojbe oko regrutovanja Batlera, čuveni Džim Kalhun sa Konektikata nije. “Znam i ja kako je na ulici. Odrastao sam u Bostonu. Sa Keronom je samo dovoljno da se sretnete sa njim i čujete njegovu priču. On je jedan od najboljih momaka koje sam trenirao, ne samo sa igračke, već i ljudske strane”. Batlerovo poliranje ocena i preškolovanje, kako bi dospeo na koledž, finansirao je lokalni diler, Džejms Heris, koji danas služi kaznu u zatvoru u Indijani.
UConn je posle fantastičnog Reja Alena, dobio još jednog eksplozivnog igrača koji je na parketu mogao da uradi sve. Već u prvoj sezoni je postao najbolji igrač tima, ali je u drugoj stigao skoro do finalnog turnira. Sjajne partije protiv Severne Karoline i kasnijeg šampiona Merilenda, u kojima je postigao preko 30 poena uz gotovo savršene procente šuta, preporučile su ga mnogobrojnim timovima u NBA ligi. Batler je bio spreman, a svakako je bio zreo, za sva iskušenja koja su ga čekala u ligi.
Daleko od toga da je Batler bio prosečan igrač i da ga samo životna priča izdvaja. Biran je u najbolju ruki petorku i čak četiri puta kao najbolji ruki meseca. Rebilding Majamija je u planovima imao Batlera, posebno kada je Rajli dodao Dvejna Vejda, ali je ponuda Lejkersa koji su želeli da se reše O’Nila i ostave Kobija da sam vlada, bila previše unosna za Rajlija. Tako je perspektivni Batler završio u Lejkersima. Tamo je bio drugi strelac iza neprikosnovenog Kobija, ali su povrede odredile tok sezone Lejkersa. I onda su povukli izuzetno loš potez poslavši upravo Batler i Čakija Etkinsa za Kvomija Brauna koji je postao predmet sprdnje u dresu Lejkersa.
Batler se najviše zadržao među Čarobnjacima, smatrajući Vašington drugom kućom. Trio Arenas, Džejmison i Batler je potpuno okrenuo nekada davno kvalitetnu franšizu. Kada se Arenas povredio, Batler je preuzeo šutersku palicu u svoje ruke, ne dozvolivši da se prekine niz učešća u plejofu. Odlazak Edija Džordana i preuranjen otkaz, označio je kraj nada Vizardsa. Od tog momenta sve je krenulo nizbrdo, a posebno posle pomenutog okršaja između Kritentona i Arinasa.
Na sredini sezone trejdovan je u ukomponovani Dalas gde se tačno znali ko šta radi. To je bila idealna sredina za Batlera. Batler je odmah pokazao koliko Dalas može da računa na njega, smestivši sebe na mesto trećeg strelca i prvog kradljivca ekipe. U svojoj drugoj i poslednjoj sezoni u Dalasu stigao je do onoga o čemu ogroman broj igrača sanja. Zbog toga igrači menjaju ekipe, prave super timove, pristaju na razne kompromise. Za Batlera je to bilo nešto posebnije. Od kesica krek kokaina stigao je do momenta kada stavlja šampionski prsten na ruku. Zamislite koliko je tu izmešanih emocija.
To plejof krstarenje je izgledalo kao filmska priča. Dalas je dobio super tim Majamija i time pobedio sve kladionice, stručnjake i analitičare. Isto kao što bi Batler pobedio sve procene da ga je neko procenio u momentu hapšenja. Tokom karijere, Batler je bo šampion i dva puta biran na All star. Istovremeno su čak četvorica od njegovih šest drugara iz ekipe bili mrtvi. Nije želeo da se vraća u Rasin kako bi sahranio svoje drugove, pa je tako našao drugi povod. Odlazio bi radi pomoći deci bez roditeljskog staranja. Oblačio bi ih, edukovao, pričao svoju priču, nadajući se da će iz toga naučiti.
Batler nije nastupio u finalu protiv Hita, niti u plejofu. Dozvoljen mu je trening tokom finalne serije, ali je na kraju dobio prsten koji je potpuno zaslužio zbog svega što je radio tokom regularne sezone. To je bio vrhunac njegove karijere i njegovih snova. BIo je član Lob city ekipe, svedok uzdizanja Vašingtona, bajkovite titule Dalasa i pred kraj je obukao dres svog Milvokija. Živeo je san.
Sve je moglo da se promeni, čitav Keronov život, da je policajac Geler odveo Batlera u stanicu te večeri. Smešilo mu se 10 godina, posle one prve godine robije. Geler je bio taj tas na vagi koji je presudio u korist Batlera: Dugo je trpeo gnev svojih kolega, ali danas sa osmehom na licu, ponosito brani svoju mantru da ljudi mogu da se promene iz korena i da svako zaslužuje drugu šansu. Na njemu je gde će posle te prilike završiti. Sa štitom ili na štitu, što bi Spartanci rekli.
Geler se nikada posle tog događaja nije sreo sa Batlerom, ali se redovno sreće sa njegovom majkom koja danas ima kuću na obali jezera Mičigen. Gelerova žena Hajdi mu je pre par godina donela potpisanu sliku Batlera koja stoji na stolu u stanici. Gelerovi porodično idu na utakmice Baksa. Sinu Sojeru je dozvolio da nosi dva dresa u to vremen. Jedan je bio dres Majka Reda, nekadašnje zvezde Milvokija i igrača koga je njegov otac mogao lako da uhapsi nekoliko godina ranije, a nije. Dobre stvari se vrate dobro. Tako se i ovaj događaj životno isplatio.
Keron danas pomaže zajednici. Edukuje mlade ljude kako ne bi pošli krivim putem. Radi kao asistent u NBA ligi. Živi život koji verovatno nije ni sanjao. A sve je moglo da se promeni u deliću sekunde. “Jednom bitanga, uvek bitanga”, ispostaviće se da nije tačno. Evo iz ove priče smo to naučili, ako nismo do sada.