Šta kapiten reprezentacije Srbije želi da ostvari u 2016? Da li sebe vidi u NBA ligi? Kolike su šanse da zaigra za Zvezdu? Koji veliki projekat sprema za leto?
Miloš Teodosić je za devet godina staža u seniorskoj reprezentaciji iskusio emocije najšireg spektra. Bilo je i velikih radosti i velikih razočaranja, hvalospeva i svakojakih kritika, ali nacionalni tim je ostao svetinja kojoj će se sa nesmanjenim entuzijazmom vraćati svakog narednog leta.
Ipak, utisak je da nikada u tom periodu jedno leto nije tako rano "zaokruženo" u kalendaru kao 2016.
Razlog - očigledan. Prilika da se Srbija prvi put kao samostalna država nađe na olimpijskom turniru. I to u obe konkurencije, s obzirom na to da su košarkašice, kao šampionke Evrope, već osigurale nastup.
"Orlove" od 4. do 10. jula očekuju interkontinentalne kvalifikacije, a FIBA će 19. januara odrediti domaćine tri turnira. Srbija je jedan od kandidata...
"Nadam se tom domaćinstvu, jer verujem da bi faktor domaćeg terena bio ključan za naš uspeh. Za mene je plasman u Rio ogroman cilj i ogromna želja. Hoću da nosim dres Srbije na najvećem takmičenju, a to su Olimpijske igre. Zaista ću učiniti sve za taj cilj", poručio je Teodosić u novogodišnjem intervjuu za MONDO.
Činjenicu da Srbija na minulom Evropskom prvenstvu - prvi put sa njim kao kapitenom na velikom takmičenju - nije postala siguran učesnik OI 2016, Miloš stavlja u red loših sećanja koje nosi iz godine na izmaku.
"Mnogo je toga za upamtiti iz 2015. godine. Očekivao sam svakako da bude više lepih momenata u profesionalnom smislu, ali moram da istaknem poraz od Litvanije kao lošu uspomenu, kao i poraz od Olimpijakosa (na Fajnal foru Evrolige - prim. aut). Sa druge strane 2015. je bila lepa sa privatne strane, jer sam postao stric prelepoj devojčici. U svakom slučaju, očekujem da 2016. bude još lepša i uspešnija".
CSKA, MOSKVA, EVROLIGA
Već petu sezonu igraš za CSKA i živiš u Moskvi. Dugo si pored sebe imao Krstića, Ercega i Micova, ali sada si jedini Srbin. Da li se osećaš usamljeno na putovanjima? Ko su ljudi u timu sa kojima prvo podeliš utiske posle utakmice, sa kim se najbolje "kapiraš"?
"Dugo sam u klubu da bih se osećao usamljeno. Svakako je bilo dobro kad je kum Krle bio pored mene, ali profesionalac sam i ne opterećujem se u tom smislu sastavom tima. Utiske posle meča obično prvo delim sa bratom Jovanom, koji gleda sve utakmice i uvek ima šta da kaže. Nemam omiljenog saigrača, jednostavno sa svima se kapiram i na terenu i van njega. To i jeste preduslov uspeha".
Kako bi opisao Moskvu kao mesto za život? Šta je čini atraktivnom, šta su joj mane, kakva je "ruska zima"... i da li je uopšte ima u vreme "globalnog otopljavanja"?
"Moskva je ogromna, Moskva je kao država u državi. Zaista je teško opisati je. Nisam je ni ja upoznao do kraja za ovih pet godina. Ima zaista mnogo vrlina i mana, od lepote i istorijske težine koju nosi, do nepodnošljivih saobraćajnih gužvi. Ruska zima je i dalje snažna i duga, ali na sve se čovek navikne, ne smeta mi... Rusi su naučili da žive sa vremenskim prilikama, odnosno neprilikama".
Osećaš li potrebu za promenom ambijenta, jer što se tiče Evrolige, verovatno spadaš u grupu stranaca sa najdužim stažom u jednom klubu? Posle neuspeha na Fajnal foru u Milanu 2014. pisalo se da ćete otići i ti i Krstić i trener Mesina, ali ti si ipak dobio poverenje čelnika kluba...
"Nemam potrebu da menjam nešto u ovom trenutku. Zadovoljan sam u Moskvi i radujem se predstojećim izazovima. Moguće je da sam jedan od stranaca sa najdužim stažom, ali to dovoljno govori o odnosu između kluba i mene. Ne komentarišem medijske spekulacije, već samo gledam napred i dajem maksimum na svakom meču".
CSKA je već godinama šampion VTB lige i učesnik Fajnal fora Evrolige, ali titule nema od 2008. Bio si sa CSKA na četiri Fajnal fora, imaš šokantni poraz od Olimpijakosa u Istanbulu 2012. i posle toga tri uzastopna poraza u polufinalima. Da li i dalje veruješ u sebe i u ekipu, posebno sada kada objektivno više niste najjači "po imenima" u Evropi?
"Naravno da verujem, jer pozitivan pristup i samopouzdanje su preduslov uspeha. Možda nismo ekipa koja ima najveću težinu na papiru, ali na parketu smo svakako respektabilni, kao i svake sezone. Iza nas je mnogo nesrećnih poraza, sami ste ih nabrojali, ali verujem da je došlo vreme da sportska sreća malo 'obuče' i dres CSKA. Videćemo, ima još mnogo da se igra do završnice Evrolige".
Koliko je CSKA drugačija ekipa bez Vimsa i Kauna, koji su uz tebe godinama bili oslonci ekipe?
"Umesto Vimsa došao je Higins, umesto Kauna tu je Friland. To su činjenice, a o utiscima ćemo moći da pričamo kad se sezona završi, odnosno kad podvučemo crtu. Teško je sada reći da li je drugačije ili ne, jer svi nabrojani igrači su visoko kvalitetni".
Šta misliš o Top 16 grupi u kojoj se takmičite? Ranijih sezona je CSKA pred početak Top 16 smatran automatskim učesnikom četvrtfinala plej-ofa i to je uspevao da opravda na terenu. Deluje da u konkurenciji Reala, Barselone, Himkija, Olimpijakosa... neće biti prostora za opuštanja i "unapred upisane" bodove?
"Grupa je svakako izuzetno teška, ali CSKA nikada nije upisivao bodove unapred. Možda su to činili mediji i analitičari, ali mi svakog rivala shvatamo maksimalno. Nema sumnje da će naša grupa dati učesnike četvrtfinala koji će imati blizak broj pobeda i poraza. Drugim rečima, očekujem da do poslednjeg kola svi vodimo bitku za prva četiri mesta".
ZVEZDA
Koliko si uspeo da ispratiš igre Crvene zvezde i koliki misliš da su joj dometi u Evroligi?
"Gledao sam Zvezdine utakmice kad god sam mogao, mada to nije bilo često zbog preklapanja termina. Čestitam im, jer mislim da su napravili veliki uspeh i da sada mogu rasterećeno da igraju TOP 16, posebno jer se nalaze u realno lakšoj od dve grupe. Domete je teško prognozirati. Želim im svakako da doguraju što dalje".
Za sada su žreb i kasnija ukrštanja bili takvi da nisi uspeo da odigraš nijednu utakmicu pred Delijama... Vidiš li sebe jednog dana u crveno-belom dresu i kada je iole realno da se tako nešto desi?
"Možda me košarkaška sudbina i čuva, pa ću pred Delijama debitovati u dresu koji oni vole. Rekao sam nekoliko puta da ako i budem dolazio u Zvezdu, to neće biti u penzionerskim danima, već onda kad mogu mnogo da dam na terenu, ali ne znam kada će to biti".
U intervjuu koji si nedavno dao jednim ruskim novinama, rekao si da razmišljaš o bavljenju trenerskim poslom, ali da te "odbija" pomisao na rad sa igračima kao što si ti. Koje su to osobine koje te čine "teškim" za saradnju? Da li sebe smatraš formiranim igračem ili se i dalje trudiš da unaprediš neke elemente?
"Malo mi je teško da ovako analitički pričam o sebi, ali jednostavno mislim da nisam lak za to fino trenersko 'obrađivanje'. Možda zato što ponekad i sebe iznenadim određenim izborima i rešenjima na parketu. Nisam igrač koji strogo poštuje šablon, a ima trenera koji to ne vole. Što se tiče elemenata za unapređenje, mislim da mogu da budem bolji u svakom segmentu, pa čak i u asistencijama. I trudim se da budem, iz meča u meč".
NBA LIGA
Za sada uspešno odolevaš NBA izazovu. Da li si nekada dobio ozbiljnu ponudu nekog NBA tima i da li je to za tebe zatvorena priča? Šta te odbija od te ideje? Recimo, Španac Kalderon po svojim fizičkim karakteristikama može da bude indikator da bi se i ti uklopio u tamošnju filozofiju košarke, a Argentinac Priđoni dokaz da "nikada nije kasno".
"NBA nije zatvorena priča. Jednostavno mi je dobro u Evropi, imam dovoljno izazova i zaista uživam u CSKA. Ne jurim za NBA košarkom, ali ne kažem da neće doći na red. Slažem se da tamo mogu da uspem i nikad nisam imao tu bojazan. Jednostavno, nije se do sada namestilo, a videćemo šta će biti u budućnosti".
"ORLOVI"
Iza reprezentacije Srbije je solidan nastup na Eurobasketu, ali ipak bez ostvarenja primarnih ciljeva, a to su medalja i plasman na OI. Kako bi ocenio učinak "orlova" i šta sada misliš o polufinalu protiv Litvanaca? Misliš li da smo se na pravi način nadogradili na svetsko srebro iz Španije?
"Dobro ste rekli. Bili smo dobri, često i odlični, ali nismo ostvarili zacrtano. Toga smo svi svesni, ali ta priča je arhivirana. Mnogo nas je koštao izostanak Marjanovića i Jovića, mislim da smo sa njima mogli do najvećeg uspeha. Evropsko zlato bi svakako bilo lepa nadogradnja na svetsko srebro, ali imaćemo još prilike da pokažemo koliko smo kvalitetni, jer ova ekipa će još dugo biti na okupu".
Da li je za brigu to što nas jedan poraz u "nokaut" fazi gotovo po pravilu vodi u nove poraze? Imamo primer utakmica za treće mesto u Turskoj 2010. i u Francuskoj 2015, u Litvaniji 2011. nismo izborili dodatne olimpijske kvalifikacije, u Sloveniji 2013. smo se oporavili tek u meču za 7. mesto...
"Logično je to u sportu. Jednostavno, dešava se svakoj ekipi, pa i nama. Doživiš emotivno i fizičko pražnjenje i teško je posle toga napuniti baterije i ponovo biti maksimalan, a imaš manje od 24 časa. Ima to veze i sa iskustvom celog tima. Jednostavno, nismo mogli da se dignemo posle poraza od Litvanije jer smo izgubili utakmicu koja je bila ključna, a pre toga imali niz fenomenalnih partija. Prizemljenje je bilo bolno i odrazilo se i na meč za treće mesto".
Imaš neverovatan kontinuitet nastupa za nacionalne selekcije, još iz srednjoškolskog uzrasta. Čak i 2013, kada si bio povređen, prošao si pripremni period sa ekipom i do polaska u Sloveniju pokušavao da se oporaviš za takmičenje. Sećaš li se poslednjeg leta koje si imao slobodno i šta te motiviše da svake godine ponovo budeš tu? Ponekad se čini da možeš više da izgubiš nego da dobiješ...
"Mnogo volim svoju Srbiju i mnogo sam srećan što mogu da je predstavljam u nečemu. Košarka je nešto što radim najbolje i kad god mogu oblačiću dres svoje domovine i davaću za njega maksimum. Zaista se ne sećam poslednjeg slobodnog leta, ali biće ih mnogo kad se patike stave na klin, kad završim karijeru. Do tada, ako me posluži zdravlje, tu sam za Srbiju uvek".
KAMP
Polako pretačeš u realnost planove vezane za pokretanje košarkaškog kampa. Možeš li da otkriješ kada i gde će se to desiti, sa kakvom tvojom ulogom i šta time želiš da postigneš?
"Košarka mi je dala, uz porodicu naravno, sve. Hoću da joj vratim, hoću da neki novi klinci imaju uslove da pokažu koliko su talentovani. To želim da postignem sa kampom TEO4. Baza će nam biti na Srebrnom jezeru, gde su u toku građevinski radovi. Sređujemo - tačnije time se bavi opština Veliko Gradište, kojoj dugujem veliku zahvalnost - četiri terena i hotel u kome će dečaci od 10 do 16 godina biti smešteni tokom četiri smene kampa. TEO4 počinje sa radom 10. jula i trajaće do 11. avgusta, očekujemo oko 500 polaznika i verujemo da ćemo imati šta da im pokažemo, da ih naučimo".
"Program sam usaglašavao sa iskusnim trenerima, ali sam ga u suštini pisao ja, to mi je bila želja. Mislim da je dobar i da je proizvod mog iskustva rada sa zaista velikim imenima svetske košarke. Osim kvaliteta decu čeka i mnogo poklona, u vidu majica, dresova i šorceva. Svaka smena će imati svog glavnog trenera i nekoliko njegovih pomoćnika. Imena glavnih trenera bih svakako još sačuvao, ali biće respektabilna. Spremamo se već nekoliko godina za TEO4 i mislim da ćemo ponuditi nešto novo na košarkaškom nebu Srbije i Evrope. Namerno kažem Evrope, jer će kamp biti internacionalan. U svakom slučaju već sada vas pozivam da budete gosti kampa i sami ocenite njegov kvalitet".
Miloš Teodosić jedva čeka leto, ali ima dosta toga da uradi i tokom zime i proleća. Kako god prošli CSKA i Srbija, možete se kladiti da će njegovo ime biti među najčešće pominjanima...
LIČNA KARTA
Rođen: 19. marta 1987. u Valjevu
Visok: 195 cm
Karijera: FMP (2004-07), Borac Čačak (2005-06), Olimpijakos (2007-11), CSKA (2011-?)
Uspesi sa klubovima: finale Evrolige (2010, 2012), regionalna VTB liga (2012, 2013, 2014, 2015), prvenstvo Rusije (2012, 2013), Kup Grčke (2010, 2011).
Uspesi sa reprezentacijom: SP 2014 - srebro, EP 2009 - srebro, EP U20, U18, U16 (2007, 2005, 2003) - zlato.
Individualna priznanja: SP 2014 - idealna petorka, Evroliga 2010 - MVP i idealna petorka, Evroliga 2012, 2013 - druga petorka, FIBA Evropa 2010 - igrač godine, EP 2009 - idealna petorka.