Nekadašnji trener Partizana, Donjecka i Igokee raduje se što će predstojećeg leta biti instruktor na kampu "Teo4".
Vlade Jovanović dugo je u Partizanu bio trener mlađih kategorija, pa pomoćnik Duška Vujoševića. Na taj način dao je doprinos brojnim uspesima crno-belih košarkaša, da bi od 2010. do 2012. i sam uneo pet trofeja u klupske vitrine.
Kao u slučaju mnogih drugih trenera i košarkaša, na odluku da mu košarka bude profesija presudno je uticao boravak na jednom letnjem kampu, pre nepunih 20 godina na Zlatiboru...
"Sticajem okolnosti sam došao na kamp pokojnog Mikija Pavićevića, gde se skupila zanimljiva grupa trenera, delom iskusnih, a delom početnika, kao što sam bio ja. Ono što me je 'prelomilo' u pravcu bavljenja trenerskim poslom je bilo prisustvo profesora Aleksandra Nikolića. Ljudi posmatraju kamp kao oblik školovanja početnika i komercijalnu stvar, ali u to vreme je Profesor napisao neki program, koji je podigao standarde kampa maltene na profesionalni nivo. Samo ću reći da smo ustajali u šest sati. Posle toga sam duži niz godina išao na kamp na Zlatiboru i sva iskustva odatle su mi jako pozitivna".
Ovog leta (10. jul - 11. avgust) će se Jovanović posle duže pauze "vratiti korenima", kao jedan od nosilaca programa u kampu "Teo4", koji pokreće srpski as i reprezentativac Miloš Teodosić.
Među instruktorima će biti još mnoge njegove afirmisane kolege, poput Aleksandra Trifunovića, Vlade Vukoičića i Vladimira Đokića, poznati prvenstveno po radu sa seniorskim ekipama.
"Mislim da je rad sa decom za svakog trenera okrepljujuća stvar, da se vrati bazičnim stvarima, jer na kraju krajeva, košarka je na njima i utemeljena. Lično se radujem, ali sam svestan da će taj rad biti malo zahtevniji, jer u profesionalnom sportu postoje pravila ponašanja, koja se kontrolišu nekim drugim pravilima i zna se kako sve funkcioniše. Što se tiče dece, ta pravila ne postoje", kaže Jovanović.
"Ti si taj koji treba da ih učini motivisanim, da ih naučiš nečemu novom. Tvoja je obaveza da odu sa treninga zadovoljni... A, sve to moraju da urade kroz neki vid igre, jer deca vole da se igraju i ako taj trening digneš na nivo profesionalizma, lako možeš tu decu da izgubiš i da oni jednostavno obustave učešće na tom treningu. Dakle, u sat i po ili dva moraš da spakuješ i motivaciju i zabavu i učenje, pa posle podne i sutra ponovo, tako da oni posle sedam, osam ili 10 dana odu sa kampa zadovoljni, bolji nego što su bili, motivisani da nastave da treniraju košarku i da se razvijaju".
Šta dečaci i devojčice koji će doći na Srebrno jezero, mogu da očekuju u kampu tako "jakog" imena?
"Mogu da očekuju ako ne studiozniji, onda svakako drugačiji rad u odnosu na ono što imaju u klubovima. Miloš i njegov brat Jovan su se potrudili da deci obezbede ozbiljne košarkaške trenere, koji su se na ovaj ili onaj način potvrdili".
"Miloš je dugi niz godina plejmejker broj jedan u Evropi, a u Evropi je za razliku od NBA lige redak primer da aktuelan, vrhunski igrač, pravi svoj kamp. Mislim da će to za decu koja dođu biti dragoceno iskustvo. Sama ideja da on stoji iza kampa i da će tamo biti prisutan - naravno koliko mu budu dozvolile obaveze u reprezentaciji - sigurno će oplemeniti taj kamp".
Mladi će imati retku priliku, da direktno uče i od čoveka koga svake nedelje mogu da gledaju kako se bori za evropsku titulu i koji im je igrama za nacionalni tim priredio mnoge nezaboravne trenutke...
"Velika stvar. Samo njegovo pojavljivanje, priča, sugestije, mogu tu decu da naprave boljim igračima, pa u krajnjoj liniji i boljim ljudima. Takav čovek može da ih opredeli za ceo život, da ih 'gurne' u pravom pravcu i da oni posle tog susreta tačno znaju šta će da budu, odnosno za šta će da se bore".
Miloš Teodosić oduvek je bio specifičan igrač, oslonjen na neverovatan talenat i dar za igru. Vlade Jovanović smatra da je to samo jedna strana "medalje".
"Moram da kažem da se kod njega svake godine vidi napredak u igri. Njegov talenat se stalno pominje i stavlja u prvi plan, ali kao neko ko živi od ovog sporta, siguran sam da on dosta ulaže u svoje usavršavanje i da je svake godine sve bolji i bolji. Praktično na svakoj utakmici svedočimo nekom njegovom čarobnom potezu, gde mislim da i momci koji su sa njim na terenu - iako takođe vrhunski igrači - često ne znaju šta će se desiti".