Sadašnji selektor Đorđević, Divac, Stojaković, Gurović... Svi su otkazivali, a neki su navodili smehotresne razloge. Ko se nije javljao na telefon, ko je bio u lošem stanju, ko se ženio, ko se samo nije pojavio... Spisak je zabrinjavajuć
"Meni su potrebne Garbahose", rekao je Dušan Ivković na predstavljanju u Hotelu "Hajat" 2008. godine, šest meseci nakon najvećeg debakla u istoriji naše košarke i eliminacije u prvoj fazi Eurobasketa u Španiji.
Tog leta, 2007. godine, Zoran Slavnić saoptio je spisak od 29 košarkaša, a na kraju morao da razmišlja o naknadnim pozivima da bi skrpio ekipu za turnir na kom su njegovi "moskitosi" doživeli sva tri poraza u grupi.
Taj prvi nastup samostalne Srbije na velikim takmičenjima, godinu dana posle slanja "B" reprezentacije i Dragana Šakote "na klanje" u Japan, ostaće do danas upamćen pre svega po tome kako je Darko Miličić !%/#(")=*%&)*=)$"!"?$)!*?$%)!=()="$!"$% sudijama posle meča sa Grčkom.
Dolaskom Ivkovića, uistinu, smanjio se broj otkaza i razloga za iste, koji su nekada bili smehotresni, ali i pogubni po atmosferu u i oko nacionalnog tima. Bilo je godina, nadamo se da ih više neće biti, kada je bilo zaista teško nabrojati sve razloge koje su pojedinci navodili objašnjavajući zbog čega ne mogu da se odazovu pozivu na letnje druženje sa kolegama.
Zakazivanje venčanja u jeku priprema za veliko takmiečnje, kao da se takmičenja zakazuju danas za sutra i kao da se ne zna godinama unapred kada su evropska i svetska prvenstva, odnosno olimpijske igre, bio je jedan od omiljenih povoda za neodazivanje selektoru početkom 2000-ih.
NEKI SU IMALI PRAVO NA ODMOR, NEKI NE...
Međutim, kada su velika imena u pitanju, nije redak slučaj bio da se sve obavi u tajnosti i da se nečiji izostanak opravda zaslugama u prethodnom periodu. Kuća u Sazonovoj 83 neke od asova jugoslovenske i srpske košarke štedela je javne rasprave o tome "a, zašto ne?", neke nije, neki su to manje-više zaslužili, a neki se, recimo, posle debija za reprezentaciju nikada više nisu pojavili na pripremama, a bili su pozivani više puta.
Ukratko, pre nego što se osvrnemo na jedan od najvećih problema srpske košarke, možemo da konstatujemo da nismo baš uvek imali Garbahose i da bi posebno mesto u "Srpskoj košarkaškoj kući slavnih" (ne postoji tako nešto, samo kažemo...) trebalo da dobiju momci poput Miloša Teodosića, Vladimira Štimca, Nemanje Bjelice, Stefana Markovića...
I još nešto je važno reći na početku – neuspesi beleženi nakon velikog broja otkaza ključnih igrača, poput onog pod vođstvom Željka Obradovića na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, Duška Vujoševića na Eurobasketu u Švedskoj 2003. i pomenute blamaže sa Mokom u Granadi pre devet godina, imali su i dalekosežnije posledice, jer se po pravilu dešavalo da se zvezde, koje su se odazvale, potom uvrede i automatski "revanširaju" kolegama naredne godine.
Bilo je slučajeva da se oni "ostavljeni na cedilu" nikada potom nisu ni vraćali u državni tim ili su uvek imali valjan razlog da to ne urade. Jer, ako je mogao on 2003, što ne mogu ja 2004? Itd...
To bi posebno trebalo naglasiti narednim generacijama, dok budu slušale savete o tome kako je za njihove karijere bolje da provedu leto trenirajući i nabacujući mišićnu masu – onog trenutka kada vas selektor uvrsti na spisak, čak i širi, vaša odgovornost postaje nemerljivo veća čak i u odnosu na stroge profi ugovore koje imate s klubovima. Ili ih jurite.
Vlade Divac, Žarko Paspalj, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Željko Rebrača i verovatno još neki igrači iz zlatnih 90-ih, potom Dejan Tomašević, Vlado Šćepanović, Milan Gurović, Dejan Milojević, Predrag Stojaković, Igor Rakočević, Miloš Vujanić, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Nenad Krstić, Petar Popović, Kosta Perović, Aleksandar Pavlović, Darko Miličić, Milan Mačvan, Duško Savanović, Miroslav Raduljica, Milovan Raković, Vladimir Micov, Novica Veličković, Nikola Milutinov, Boban Marjanović i moguće još neki, kojih se ovog puta nismo setili...
Ne, ovo nije "Dream team" srpske košarke, već spisak igrača koji su se bar jedne godine, suptilno ili ne, tajno ili javno, neopravdano ili manje neopravdano, iskreno ili neiskreno, privremeno ili zauvek, zahvalili selektorima na pozivu, a da su u tom trenutku bili potrebni, bili u planu, bili u zavidnoj formi i ne toliko poznim igračkim godinama.
SVAKO KO KAŽE "MOGU, A NE "ŽELIM"...
Kako se ovaj problem uvukao u srpsku košarku? Javnost je pokušavala da nađe odgovor, ali je stigla samo do liste ponuđenih opcija – pojava agenata i menadžera, otvaranje NBA lige za veći broj igrača, nedostatak osećaja pripadnosti naciji i grupi, ratovi, himna, loše rukovođenje Savezom, problem sa nekim od saigrača, međutim to su bili i biće samo izgovori.
Koliko žarko neko želi da tri meseca gilja po šumama i gorama da bi se desetak dana borio za državu i bio pljuvan po forumima, komentarima i neretko samim novinskim tekstovima, može se lako uočiti i prenego što počnu pripreme. Svako ko izgovori "mogu", a ne kaže jasno "želim", poput Bobija Marjanovića, nagoveštava da će u nekom trenutku izvući bar jedan od gore navedenih razloga kao opravdanje za nedolazak ili odlazak sa priprema.
Uostalom, pitajte Miloša Teodosića, koji samo jednom nije nastupio za reprezentaciju, 2013. u Sloveniji, ali je i tada celo leto proveo s ekipom i radio na oporavku lista noge zbog čega i danas igra sa bandažom.
Treba reći i da su razni čelnici KSS i naročito razni selektori imali različite i po pravilu popustljive pristupe prema "umornima", pa je tako Šakota pred Japan suptilno rekao...
"Tu je naravno i grupa igrača koji su dokazani i koji nisu završili što se tiče igranja za nacionalni tim. Tu pre svega mislim na Stojakovića, Radmanovića, Jarića i Vujanića i oni će konkurisati za tim koji će naredne godine igratina EP u Španiji".
Naredne godine, u Španiji, igrao je samo Jarić, a zanimljiva je i izjava bivšeg kapitena Krstića, koji je te iste godine, 2006, zatražio "tajm-aut" i pravo da se odmori, a onda rekao...
"Nema smisla kako mi prete! Rekao sam im da želim da preskočim ovo takmičenje kako bih se odmorio i što bolje spremio za narednu sezonu. Očekuje me potpisivanje novog višegodišnjeg ugovora, čime bih obezbedio egzistenciju sebi i porodici. Ne vidim zašto su se navrzli samo na mene, kada nisam jedini koji je otkazao", rekao je Krstić, u to vreme igrač Nju Džersi Netsa, koji je tvrdio da mu je KSS pretio i slanjem u vojsku.
"Kao, ja nisam patriota i ne volim svoju zemlju, a oni su veliki rodoljubi. Za reprezentaciju sam igrao i povredjen, svojevremeno sam odložio izlazak na draft kako bih igrao na jednom šampionatu mladjih kategorija. Na ružan način me stavljaju na stub srama, a umesto toga bi mogli malo da se zapitaju zbog čega im toliki broj igrača otkazuje, da nije slučajno problem u njima".
GLUVI TELEFONI
Zanimljive su i reči selektora Svetislava Pešića, koji je čitajući spisak putnika na Evropsko prvenstvo u Turskoj, 2001. godine, rekao da su Aleksandar Đorđević i Vlade Divac ranije najavili da neće igrati, a da je istu odluku ovih dana doneo i centar Željko Rebrača.
"Iskusan igrač njegovog kalibra izuzetno je potreban ekipi. Međutim, Rebrača se priprema za odlazak u NBA ligu, a ima i određenih zdravstvenih problema, pa je odustao od učešća na prvenstvu Evrope", naglasio je Pešić.
Rekli smo da se broj otkaza smanjio povratkom Ivkovića na klupu, 2008. godine, ali daleko od toga da Duda nije imao problema. Evo dela konferencije za štampu tokom koje je čitan spisak kandidata za EP u Poljskoj 2009.
"Kapiten Vujanić je možda najveće iznenadjenje. Uspeo sam od njegovog menadžera da dobijem broj telefona, pošto su mu dva puta krali telefon, ali, nažalost, nismo uspeli da se čujemo", rekao je Ivković.
A, Miličić je selektoru poručio da je na životnoj prekretnici i...
"Sam mi je rekao da je izgubio pobednički mentalitet igranjem u timu koji nema šanse da se plasira u plej-of, i sada razmišlja da se vrati u Evropu i povrati duh. Osim toga, on se ženi 23. maja, a sredinom priprema treba da se porodi njegova buduća supruga. Tako da neće imati ono što je za igrača najvažnije - koncentracija", rekao je Ivković.
Miličić je, inače, odjavljivao Ivkovića i 2010. i 2011. godine, kada je situacija bila ovakva.
"Ne znam kome šta nije jasno, ali stvar sa Darkom i Igorom je jasna. Rakočevićeva želja da igra za reprezentaciju nikada nije bila sporna, ali uvek se ispreči neka povreda kada treba da se okupimo", između redova je Ivković "pecnuo" potencijalnog kapitena da često u junu ima povredu.
"Što se tiče Miličića, ja sam uradio sve što je potrebno, a on mojoj malenkosti nije udovoljio ni da se vidimo, ni na jedan poziv moj nije odgovorio. Da li je potreban još neki argument?", dodao je Ivković.
Praktično od neuspeha sa Vujoševićem u Švedskoj, kada je bio jedan od retkih koji selektoru-debitantu nije rekao: "Ne", Stojaković više nije igrao za reprezentaciju.
Pozvali bi ga povremeno Obradović, Šakota, Ivković... Odgovor bi uvek bio isti – povreda!
"Dogovorili smo se da ga zaobiđemo ovaj put, kako bi tim sačuvao kontinuitet", rekao je Ivković 2009. godine, gde se jasno može primetiti da se, u zavisnosti o prezimena, razlikuje i izbor reči.
Tako je popularni Duda, nakon što je Kostu Perovića i Novicu Veličkovića izbrisao sa spiska tokom priprema, rekao na konferenciji za medije da im – citiramo - "predstoji potraga za novim klupskim angažmanom", zbog čega je Ivković zamolio novinare da "zbog fer-pleja ne otvaraju temu njihovog stanja i ne otežavamo im posao".
ONO KAD MIROSLAV I MILOVAN NISU DOŠLI
A, te 2012. godine dogodio se jedan od "najluđih" slučajeva. Raković i Raduljica nisu se javili da neće igrati. Samo nisu došli! Raković, jer Ivkoviću navodno nije oprostio uvrede tokom dramatične četvrtfinalne serije Evrolige između Olimpijakosa i Montepaskija, a Raduljica jer selektoru nije oprostio brisanje sa spiska dan pred početak Mundobasketa u Turskoj, a na račun Krstića koji je bio suspendovan zbog stolice i tuče sa Sofoklisom Skorcanitisom.
Duda je naknadno pozvao i Vladimira Micova, za kojeg je usput provukao samo da "greškom nije pozvan", ne obrazlažući čijom. Dakle, bilo je i toga!
Ovaj deo iz 2013. smo iskopali na našem portalu i takođe je zanimljiv.
Kaže... Košarkaška reprezentacija Srbije okupila se u beogradskom hotelu "Zira" pred početak priprema za prvenstvo Evrope u Sloveniji, a od igrača sa spiska selektora Dušana Ivkovića izostao je samo Milan Mačvan.
"Nemam kontakte sa Mačvanom i ne znam zašto on nije došao. Svi pokušaji da saznamo o čemu se radi nisu uspeli, iz tog razloga pozvali smo dva nova igrača, Krstića i Kalinića. Nemam informaciju zašto se Mačvan nije pojavio na prozivci, očekivao sam da će doći", rekao je Ivković.
A, mišljenje je imao i Dragan Labović, kada ga je godinu dana pre toga Ivković "precrtao" sa spiska tokom priprema i odluku obrazložio time da krilni centar ima višak kilograma, jer je postao tata, pa je malo više slavio.
"Moje mišljenje je da ste neuspešan trener. Mislim da uopšte niste trener, nego da ste košarkaški filozof. Uzeli ste dve Evrolige, potrošili 970 miliona evra", javio se redakciji "Sportskog žurnala" igrač i, pretpostavljamo, ostavio onoga ko je podigao slušalicu bez teksta.
A, DIVAC I ĐORĐEVIĆ?
Sjajno je što Google može da pronađe i tekstove i 2000. godine, poput onog u magazinu "Vreme", gde je selektorski tandem Obradović/Ivković pokušao da obrazloži zbog čega među putnicima na Olimpijske igre u Sidneju nema legendarnih Divca i sadašnjeg selektora Đorđevića.
Uzgred, i tamo smo doživeli debakl, pa se naljutio takođe legendarni Danilović, koji ruku na srce nije više nosio dres Jugoslavije jer je naredne jeseni, bez ikakvog nagoveštaja, završio veliku karijeru.
"Dakle, neće biti jugoslovenskog 'tima snova' u Sidneju", pisao je novinar "Vremena".
"Prvo je otkazao Vlade Divac, posle njega Milenko Topić, a poslednji se oglasio Saša Đorđević. Došao je u hotel kad i ostali, prošle nedelje uveče, ali samo da kaže kako ne ide u Sidnej".
"Imam 33 godine, ćerkica Tara napunila je godinu dana, želim da budem sa njom što je više moguće, i nisam psihički spreman da naredna tri meseca posvetim reprezentaciji. Mentalno bih bio više sa svojom porodicom nego sa reprezentacijom", rekao je Đorđević.
"Nema nikakvih šansi da igram u Sidneju. Odluka je neopoziva i definitivna. Ne želim nikakve popuste, moji motivi su čisto privatni, želim da budem sa porodicom, i ništa mi ne znači što bih mogao da zakasnim, recimo, petnaest dana. Ne želim to ni zbog drugih igrača koji počinju od prvog dana", jasan je Divac.
Kad smo već "izguglali" Divca i Đorđevića, hajde da napomenemo kako je tada rezonovao kasnije veoma autoritativni Obradović.
"Radi se o dva ekstra igrača i dva izuzetna čoveka, o dva lidera ekipe, i zato nam je izuzetno stalo da se oni naknadno uključe. To jeste u suprotnosti sa mojim prvobitnim stavom da ko ne dođe 16. jula neće ići u Sidnej, ali ponekad u životu treba biti i fleksibilan", kaže Obradović.
OD 29 IGRAČA DO POZIVA VETERANU
Šakoti su u 2006. otkazali Krstić, kojem su kako kaže pretili vojskom, zatim Dejan Milojević, a onda i Pavlović, koji je u jednom intervjuu, iziritiran pritiskom Crnogoraca posle raspada državne zajednice, poručio da je doneo odluku i da će igrati samo za Srbiju.
Zaigrao je nikad, iako su i Šakota, a potom i Slavnić, tvrdili da su im i Saša, i njegov otac Dušan, garantovali da će sve biti u redu. Ivković se 2008. žalio da mu se Pavlović senior ne javlja na telefon.
Slavnić je 2007. imao velike planove sa Stojakovićem, Pavlovićem, Radmanovićem, Rakočevićem, Popovićem, Krstićem, pa i Kostom Perovićem, koji se selektoru zahvalio rečima da ima želju da se odmori i oporavi od povreda koje je vukao, kao i da radi na sebi, jer ga čeka Golden Stejt.
Perović je, inače, jedan od pionira "moram da radim za NBA otkaza", a na kraju su "moskitosi", preteče "orlova", ostali sa Miličićem i Nenadom Mišanovićem na centarskim pozicijama, pa je Moka pitao Rebraču da se vrati u nacionalni tim.
Rebrača je, inače, pasionirani pecaroš i nije mu palo napamet.
Moku je uslovljavao i Vujanić, koji se oporavljao od jedne od teških povreda koje su mu osakatile karijeru, pa je tražio da se priključi naknadno i da tokom priprema radi sa svojim, privatnim trenerom.
Završilo se mučnom razmenom uvreda između dvojice plejmejkera, što Slavniću nije bio problem, naravno, shodno njegovom temperamentu.
SELEKTORE, U MNOGO SAM LOŠEM STANJU!
Naredne godine, 2008, Ivković je prvo pomenuo čuvenog Garbahosu, koji se uprkos otvorenom protivljenju Toronto Reptorsa i teškoj povredi koju je vukao, uredno pojavio u reprezentaciji Španije i briljirao, a potom odlučio da prekrati muke Rakočeviću, Stojakoviću, Jariću i Radmanoviću, obrazlažući da će na kraju tog olimpijskog ciklusa, a nismo otišli na te Igre u Londonu, oni već biti duboko u četvrtoj deceniji života.
Golden Stejt nije pustio Perovića, Pavlović se ponovo sakrio, a Vujanić vratio u nacionalni tim, da bi se s njim trajno rastao 2009. godine.
Te 2010. godine nije bilo mnogo otkaza, ali je Ivkovićeva odluka da zbog atinske tuče i neizvesnosti oko Krstićeve kazne drži Raduljicu pri ekipi do poslednjeg dana dovela do toga da će ga Raduljica "ispaliti" i 2011. i 2012.
"Šokiran sam, prvi put se dogodilo da mi je neko otkazao telefonom. Rekao mi je da želi da bude s porodicom i da ima povrede", izjavio je Ivković o Raduljici 23. juna 2011. godine.
Tog leta Aleksandar Rašić i Milenko Tepić došli su povređeni na pripreme i paralelno pokušavali da se izleče i nametnu za tim. Završeno je lošim rezultatom u Litvaniji, zbog čega smo se 2012. umesto za Olimpijske igre okupljali za kvalifikacije za Eurobasket 2013. i tu je već bilo jasno da igrači legendarnog Ivkovića ne doživljavaju na isti način kao 2008. i da je promena potrebna.
Dogodila se mučna rasprava sa Labovićem, Krstić je bio povređen, otpali su ranije Veličković, Perović i jedan od najvažnijih igrača u poslednjoj deceniji, Stefan Marković, naknadno pozivani Micov i Zoran Erceg, praktično na "pola" priprema, a ekipa je u kvalifikacijama igrala toliko loše i malokrvno da smo se Slovenije domogli samo zato što je FIBA proširila broj učesnika Eurobasketa na 24.
Inače, ne bismo prošli ni kvalifikacije.
DA JE JAVIO 3 MINUTA PRED PROMOCIJU
Pred Sloveniju, Ivkoviću se dogodio "slučaj Mačvan", koji smo već pomenuli, a otkazali su mu Perović (Unikaha), Marković (Valensija), Erceg (CSKA) i Savanović (Efes), koji je obrazlažući odluku rekao da je "u mnogo lošem stanju i da ne može takav da igra".
Na sve se nadovezala povreda lidera generacije, Teodosića, pa se posle plasmana na sedmo mesto iza Ukrajine, sa čak pet poraza na turniru, Ivković povukao.
Da mu nikako neće biti lako na kormilu reprezentacije, u čijem je dresu stekao status nacionalnog heroja, Đorđević se uverio prvog dana priprema za Mundobasket 2014. kada je čuo da se momak, zbog kojeg se odrekao usluga Mačvana i Savanovića, zapravo neće pojaviti.
Veliki gaf tada napravio je Veličković, saopštivši selektoru da ne može da igra tek nakon što je javnosti saopšten spisak kandidata.
"Bruka i sramota šta mi je uradio. Da mi je javio tri minuta pre nego što ću saopštiti spisak, sve bi bilo u redu", rekao je Đorđević, koji potom – logično – nije mogao da računa na naknadnu pomoć dvojice izostavljenih, jer je javnost tražila i dobila obrazloženje zašto nema Savanovića i Mačvana.
Narednog leta dogodila se i nikad razjašnjena ujdurma sa intervjuom Borka Radovića za izraelske medije na osnovu kojih je, navodno, San Antonio saznao za prelom kosti stopala Marjanovića – s tim da preloma nije bilo – a, problemi sa Bobijem nastavljeni su i ovog leta, kada se legendama NBA letnje lige pridružio i Milutinov.
Dobre smo mi rezultate i beležili svih ovih godina...