Nenad Krstić smatra da ga je igranje u reprezentaciji "samljelo". Još nije kasno da zaigra u Partizanu.
Nenad Krstić, još nije završio karijeru, ali je bliže odluci da je okonča, nego da je nastavi.
Ipak i dalje ima veliku želju da igra, što daje nadu, posebno navijačima Partizana da bi mogao da još malo odloži odluku o povlačenju.
Trenutno se oporavlja od posljednje u nizu teških povreda, koje je zaradio u karijeri. Posljednju je doživio ljetos kao igrač Galatasaraja. Treći put u karijeri stradalo je koljeno.
Nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije svakodnevno trenira u teretani, ali kako kaže, ne sprema se za povratak na teren nego želi da se oporavi da može normalno da hoda. Ipak, nedavni poziv Partizana natjerao ga je da dobro razmisli.
" Pozvali su me tri dana prije isteka roka za registraciju igrača u ABA ligi i koliko god sam želeo da pomognem nije bilo realno da se vratim. Razgovarao sam sa svojim trenerom i doktorom i rekli su da je to neozbiljno, jer mi je potrebno vreme da pređem na drugi način rada koji bi me spremio za košarku. Da su zvali mesec ranije verovatno bih prihvatio ili ukoliko bi me pozvali sada za narednu sezonu, onda bi to bilo izvodljivo. I tada bih dobro razmislio, jer su mi doktori rekli da bih ozbiljno ugrozio zdravlje ako bi se još jednom desila ista stvar. Moram da mislim o normalnom funkcionisanju, kretanju i deci", rekao je Krstić u intervjuu za "Glas Srpske" o povratku u klub u kojem je skrenuo pažnju na sebe. Inače karijeru je počeo u Mašincu iz Kraljeva.
POVREDE "USPORILE" KARIJERU
Koljeno je prvi put stradalo u 23. godini. Krstić je te sezone igrao odlično u Nju Džersiju. Nakon povratka morao je u Rusiju u ekipu Trijumfa.
" Bio sam u vrhunskoj formi, igrao u dobroj ekipi i postizao dvadesetak poena po utakmici. Onda se desila ta povreda i tada sam bio veoma ljut na celi NBA sistem. Bili su nemilosrdni, odbacili me i jednostavno sažvakali. U Trijumf sam otišao da prezdravim, igrali smo jednu utakmicu sedmično, što mi je odgovaralo. Finansije su bile odlične pa je i to bio jedan od razloga zašto sam utišao u Rusiju. Košarkaški nije bilo bajno, ali je ta epizoda poslužila primarnoj nameri. Jedini put u karijeri sam se malo štedeo radi oporavka".
Kidanje prednjih ukrštenih ligamenata desilo mu se još dva puta.
" Reprezentacija me je "samlela". Mnogo puta sam igrao pod povredom i bolovima misleći mlad sam i ništa mi neće biti. To je tek kasnije došlo na naplatu i kolena su poklekla. Nisam imao slobodno leto deset godina, a sa sobom sam nosio probleme iz klubova. Nikada se nisam štedeo, uvek sam svemu pristupao sa maksimalnom posvećenošću i davao sebe do posljednjeg atoma snage. Kada bi se vreme moglo predvideti, verovatno bih izbegao neke stvari, a sigurno bih vodio više računa o svom telu",mišljenja je Krstić, koji je u NBA iz Partizana otišao sa 19 godina.
NBA: NAJLJEPŠE U NETSIMA
Saigrači iz Netsa Ričard Džeferson i Vins Karter u poznim godinama igraju veoma dobro.
" U Netsima mi je bilo najlepše bar što se tiče NBA karijere. Karter sa 40 godina igra veoma dobro, dok njegova generacija uveliko traži sebe u penziji. Svi znamo kakav je to stil igre, skakao je do plafona, a za to što još traje treba da bude zahvalan genima. Uvek je brinuo o telu i to je jedini način da trajete. Slično je i sa Džefersonom, koji je uzeo prsten sa Klivlendom. Sada igraju dosta drugačije, što je normalno, jer je nemoguće zadržati onakav atleticizam sa toliko godina. Eto, mlađi sam od njih, a imam mnogo više problema sa telom".
Krstić je uporedio NBA centre kad je on igrao i sadašnju garnituru.
" Centri u moje vreme i danas ne mogu da se porede, a da ne pričam o devedesetim godinama koje su obilovale vrhunskim visokim igračima. Zamislite kad igramo sa Majamijem pa se borim sa Šekilom O'Nilom, a onda umesto njega uđe Alonzo Morning. Sutra putujemo u Hjuston, a tamo me čekaju Jao Ming i Dikembe Mutombo, ili u Memfis gde je Pau Gasol sa mladim Darkom Miličićem. Bilo je ekstremno teško".
Iako je Krstić posljednju sezonu u NBA odigrao 2011. u Bostonu igra se prema njegovom mišljenju dosta promijenila.
" Danas su druga vremena. Ne igra se više na niskom postu, jer nas je lako braniti. Sećam se kada smo igrali sa CSKA protiv Olimpijakosa i tu je bio Kajl Hajns. Bos ima svega 194 centimetra i kada se spustim na post teško ga je pomeriti, jer ima nisko težište, a iste sekunde u pomoć dolaze dva beka. Nemaš vremena za "zidanje" i onda ne preostaje ništa drugo nego da baciš povratni pas. Uvek sam imao dobar šut kojim sam pravio štetu protivnicima, to se danas traži od visokih igrača. Ne znam da li bih sada imao veće brojke, ali mislim da bih se uklopio", rekao je Krstić, koji je počeo sa proizvodnjiom rakije. Prve boce Krletove šljivovice očekuju se na tržištu u septembru.
