Postojale su dve slike Sprivela. Jedna koja je postojala pre incidenta i druga koja je ostala nakon incidenta. Slika se iskrivila i niko nije uspeo da je ispravi. Ostala je veština koja nikada nije bila sporna.
Javno kastriran i linčovan zbog stezanja disajnih puteva svog trenera dao je primer kako igrači NE bi smeli da se ponašaju, čak ni kada je to impulsivna reakcija. Svima je bilo jasno da tako nešto nikada neće proći u ligi. Rešen problem.
Incident sa Karlesimom nije podigao samo pitanje odnosa igrača i trenera, već pitanje moći igrača koju dobijaju basnoslovnim ugovorima. Da li je ta moć ograničena ili ne? U slučaju Sprivela mislio je da je njegov ceo svet. Sve dok se taj svet nije srušio.
Ovo je njegova priča…
Pre svega, Sprivel je oduvek bio svoj. To ga je koštalo odnosa sa saigračima, ali više sa trenerima. To je srozalo njegovu reputaciju, prilično. Nije toliko mario — bar se čini da nije. Uvek je mislio da ima neko ko želi njegov talenat i njegovu agresivnu igru. I nije pogrešio.
Spri je rođen u Milvokiju, provodeći najveći deo svog detinjstva u Flintu, susedne države Mičigen. Taj gradić kao da ima nešto specifično u sebi. Dao je atletski nadarene igrače, ali malo “udarene”. Eto prvi među udarenima je Džaval Mekgi. Za njim sledi Kajl Kuzma, kome su predviđali veliku karijeru, ali se pretvaranjem u Eminema izgubila ta magija na terenu.
Kao da je provođenjem vremena u Flintu pokupio to malo ludosti koja je eskalirala dosta kasnije. Vratio se u rodni grada posle hapšenja oca, koji je voleo da zarađuje novac trgovinom. Ali formom trgovine koja nije smatrana legalnom. Optužba — posedovanje sa namerom distribucije prosledila ga je iza rešetaka.
Latrel je školu završavao u severnom delu Milvokija. Trener Džejms Gordon je rano primetio da u sali postoji izuzetno talentovan momak koji može biti upotrebljen u svrhu košarke. Prve ozbiljne korake u košarci napravio je tek kao senior u srednjoj školi. Njegova priča nije jedna od onih da je tapkao loptu još kada je prohodao.
Da nije bilo trenera Gordona, verovatnije je da Sprivel nikada ne bi tapkao narandžastu loptu. Bio bi bliže razvoju uličnog biznisa. Na insistiranje trenera dao je košarci još jednu šansu, a košarka je znala to da mu vrati.
Bio je dobar. Ono pravo dobar. Sirov, čist talenat. Visok, žilav, mišićav, izdržljiv. Sve to mu je pomoglo da bude izuzetan defanzivac. Brze noge i ruke su znale da potpuno zaključaju protivničke igrače. Intenzitet igre Sprivela je bilo ono što ga je izdvajalo od drugih.
Kada je došlo vreme sa koledž, trener Gordon ga je preko prijateljske veze upoznao sa Džinom Besom, trenerom Three Rivers koledža u Misuriju. Sprivel se spustio malo južnije i počeo da zatvara protivničke igrače kao da je to najjednostavnija stvar na svetu.
Kada bi oduzeo loptu, stuštio bi se u reket i snažno zakucao u obruč. Sve je izgledao kao jedan spektakl na terenu. E sada pročitajte pažljivo ovu rečenicu.
“Ono što me je najviše impresioniralo je bilo to što ga je bilo toliko lako trenirati. Nije mu trebalo skretati pažnju na greške, jer ih skoro nije pravio. Gledao je gde drugi greše i učio na tome. Trebalo mu je samo jednom reći i on bih odmah tada i svaki drugi put uradio ispravno”, rekao je trener Bes.
Kada uzmete to u obzir i igranje u najjačoj ligi, to nije nešto što je krasilo Sprivela. Obično je bilo trenerira teško da ga treniraju i uklope u tim. Ali eto, na koledžu je to bilo lako.
Posle dve godine u Misuriju, spustio je južnije do Alabame. Kada je preselio na Alabamu, Sprivel je izabrao da živi u sobici koja se nalazila u trening hali. Razlog je bio taj što je želeo da konstantno radi na svojoj igru. Usavršavanje igre je bio njegov cilj. Ultimativni cilj je bila NBA liga.
“Spri je bio izuzetno brz sa loptom. Dobijao je mnogo “jeftinih” koševa, jer ste teško mogli da ga zaustavite kada krene na koš. Što je više igrao, to je bio sve bolji”, reči su trenera Sandersona sa Alabame.
U seniorskoj sezoni na Alabami postao je drugi strelac tima za koji su igrali budući NBA igrači — Džejms Robinson, Robert Ori i Džejson Kefi. U poslednjoj sezoni kao starter, Sprivel je povećao šutersku slobodu u napadu. To je posebno bilo izraženo protiv Severne Karoline, koja ih je eliminisala sa NCAA turnira.
Bio je ubedljivo najgori igrač tima šutirajući svega 14% iz igre. Očajna partija drugog strelca ekipe umnogome je pomogla Karolini da porazi Alabamu. Malo ih je delilo od finalnog turnira gde su glavnu reč vodili Djuk i čuvena petorka Mičigena.
Sprivel nije birao da li će izaći na draft ili ne, to je bilo moranje. Sigurno da je Sprivel imao nade da će biti izabran sa mnogo više pozicije, uzimajući u obzir da je važio za perspektivno krilo, biran je tek u drugom delu prve runde.
Voriorsi su taman okončali Run TMC eru trejdovanjem Miča Ričmonda. Ostali su Kris Malin i Tim Hardavej, ali je bilo pitanje vremena kada će Golden Stejt trejdovati dalje. Don Nelson, kao alfa i omega organizacije hteo je da vuče pametne poteze, pa je tako pokupio Sprivela kao poklon na 24. mestu.
Nelson je još tada imao ideju da proba igru sa niskom petorkom gde je Tajron Hil bio prvi centar, dok je Bili Ovens bio krilni centar. Sprivel je zauzeo svoje mesto u petorci već u ruki sezoni. Pokazao je Nelsonu zahvalnost tako što je instant postao jedan od boljih strelaca u ekipi. Pored toga, pokazao je itekako da se ne boji da šutira. Uzimao je tek nešto malo manje šuteva od liderskog dvojca.
Dolazak najboljeg koledž igrača u liku Krisa Vebera (zahvalnost duguju O’Nilu koji je insistirao na Peniju), podigao je nivo igre Voriorsa. Činilo se da je to dobitna kombinacija. Sprivel je preuzeo lidersku palicu povredom Timija Hardaveja koji je propustio celu sezonu. Uprkos tome, Voriorsi su se plasirali u plejof.
Prvi put se penje preko 20 poena u proseku, uzimajući ubedljivo najviše šuteva po utakmici. Veliki broj je bio upravo kroz “jeftine” poena koje je postizao ekspolozivnim ulazima i snažnim zakucavanjima. Tada je stiglo i trademark zakucavanje — takozvano gorila zakucavanje kada bi sa dve ruke daleko iza glave zakovao loptu u obruč.
U plejofu su lako izgubili od Finiksa, ali je treća utakmica bila pravi spektakl. Zbirno, ekipe su postigle čak 273 poena. Barkli se igrao sa Veberom, dok je sa druge strane Sprivel isporučio 27 poena Finiksu uz sjajne procente šuta.
Taman kada su mislili da će pojačani Hardavejem ući još jače u novu sezonu, uprava je došla na neverovatno ludu ideju. Ideja je bila, hajde da trejdujemo Krisa Vebera i Bilija Ovensa. Ova ideja je naišla na negodovanje Sprivela i Getlinga koji su cele sezone na patikama imali ispisane brojeve dresova Vebera i Ovensa.
Rik Adelman je po dolasku želeo da tim gradi oko Sprivela i impresivnog rukija, Džoa Smita. Posebno je Sprivel legao Adelmanu koji je voleo njegovu žestinu i agresivnost u igri. Tokom perioda Adelmana u Voriorsima Sprivel je postao elitni igrač u ligi. Sve to je vodilo do toga da mu je data kapitenska traka.
Sezone 96/97 bila je najefikasnija u njegovoj karijeri, ali i jedna od najproduktivnijih. Izuzimam timske uspehe, jer tih godina su ostajali na marginama NBA lige. Sprivel je nagrađen novim ugovorom koji je iznosio 32 miliona dolara za naredne četiri godine.
Koliko je bio dobar na terenu, toliko je postajao problematičan van terena i treninzima. Prvo se desila tuča sa saigračem, Bajronom Hjustonom. To je bilo još ‘93 kada je Sprivel ušao u tuču sa 30 kilograma težim saigraćem, koji je više ličio na igrača američkog fudbala nego košarkaša.
Usledio je okršaj sa Džeromom Kersijem ‘95. Na treningu se iznenada dogodila tuča između dva saigrača, gde se činilo da je Kersi izašao kao pobednik. Sprivel je označen kao začetnik tuča, te ga je Adelman udaljio iz sale.
Nedugo zatim, Sprivel se vratio sa motkom u rukama jureći Kersija po sali. Intervenisali su saigrači koji su zadržali Sprivela. “Idem da donesem moju stvar (pištolj)”, dobacio je Sprivel dok su ga saigrači sklanjali iz sale. Na svu sreću svoje pretnje nije pretočio u akciju, ali je bilo jasno da nije sve kako treba u njegovoj glavi.
Sprivel je ušao motivisan i zadovoljan u sezonu 97/98. Značajno je u tome učestvovao dolazak Džejsona Kefija, prijatelja i saigrača sa Alabame. Stigao je i novi trener. Činilo se da su spremni za novi početak. Ali novi početak je bio veliko razočarenje. U prvih 14 utakmica Voriorsi su zabeležili čak 13 poraza, uz tesnu pobedu protiv Dalasa u kojoj je Sprivel bio ubedljivo najbolji igrač na parketu.
Prvi decembar ‘97 bio je dan koji je mirisao na incident. Sprivel je “pukao” na treningu i sav bes usmerio ka Karlesimu. Sve je krenulo od toga što je Karlesimo rekao “put a little mustard on pass”, što je značilo da postoji pojam asistencije. I to je došlo posle sezone kada je Sprivel zabeležio rekordan broj asistencija u sezoni.
Samo sezonu pre je bio prvi asistent ekipe, a sada mu trener kaže da eto postoji i pas u igri, a ne samo šut. Sprivel, kratkog fitilja kao i obično, rekao mu je da se izgubi. Karlesimo je uradio upravo suprotno. Došao je još bliže Sprivelu unevši mu se u lice. Krajnji rezultat su bile Sprivelove ruke oko njegovog vrata.
Još čudnija situacija se dešavala pored. Bimbo Kols je imao šuterski trening kada se sve dešavalo. Kada je okrenuo i video kako Sprivel davi trenera, scena je izgledala toliko nerealno da je Kols nije ni registrovao. Okrenuo se i nastavio sa šutem. Toliko kul je bio Bimbo Kols.
Sprivel je tada postavio rekord u dužini suspenzije. Liga ga je kaznila sa 68 utakmica pauze što je značilo celu sezonu bez utakmica. I ne samo to, reputacija All star igrača je postala veoma ukaljana i dovedena u pitanje. Udarci, davljenje i pretnje bile su presedan u ligi. Samo je “Malice in the Palace” proizveo dužu kaznu za Rona Artesta.
Sprivel je izgubio ugovor i preostalih 23.7 miliona dolara. Zapravo, suspenzija mu je umanjena, jer je posle žalbe godina suspenzije preinačena u tih 68 utakmica. Sprivel više nikada nije bio isti čovek, ni igrač.
“Nikada ga nisam video da je izgubio razum tokom treninga ili utakmica. Nešto sam korigovao s vremena na vreme, ali bi sve lako bilo rešeno između nas dvojice, dobrim razgovorom. Latrel je uvek bio igrač koji je slušao. Iskreno, baš sam šokiran”, rekao je trener Bes koji je sa Sprivelom imao izuzetan odnos.
Ako ćemo golu istinu, Karlesimo je bio daleko od nevinog učesnika. Ako pitate igrače Blejzersa reći će vam da je Karlesimo bio jedan od trenera stare škole koji je obožavao da se unosi igračima u lice. Neki igrači bi to prihvatili kao standardnu rutinu, većina njih. Ali bila je ta manjina, u koju je upadao Sprivel, koji su u glavi imalu tu crvenu liniju koju niste trebali da prelazite.
Donjel Maršal je pričao kako bi Karlesimo zvao tajmaute samo da bi se izdrao na njega. Ali eto, on je bio tada mlad, pa je to prihvatao pognute glave. Sprivel je bio dosta tvrđi lik. Ako uzmete sve u obzir, a bez pravdanja onoga što je Sprivel uradio, dobrim delom je incident podstreknut postupkom Karlesima.
Tokom suspenzije, Sprivel je uradio ono čemu se niko nije nadao. Vratio se u rodni Milvoki, gde je trenirao svog mladog rođaka, tada školarca u srednjoj školi Vašington. Stavio se u ulogu trenera i čekao šansu. Šansu za koju je bilo upitno da li će doći.
Odlazak Sprivela je ostavio Voriorse kao tim koji je bio epizodista punih deset godina od Sprivelovog odlaska. Tek su povratkom Dona Nelsona ponovo osetili draž plejof utakmica. Sprivel je i dalje čekao. Tada se pojavljuju Njujork i Majami kao timovi kojima je odobreno da pričaju sa Latrelom.
Slike koje ste tada mogli da viđate u medijima su bile sve same besne ekspresije na Sprivelovom licu. Ovo je i njemu počelo da smeta.
“Mogli ste samo da vidite fotke gde sam besan ili agresivan. Niste videli nijednu sliku na kojoj se smejem, a puno sam se smejao”, rekao je Sprivel na pitanje medija šta očekuje od nastavka karijere. “Kako da u tom svetlu očekujete dobre stvari. Obeležili ste me javno, a ne znate zaista ko sam”.
Delegacija Niksa sa Van Gandijem otišla je do Milvokija kako bi pričala sa Sprivelom. Latrel je ovo video kao znak velikog poštovanja, tako da su Niksi postali prvi favoriti za njegov potpis. Van Gandi je rekao kako je bio oduševljen zrelošću Sprivela i to što je shvatio gde je pogrešio, i koliiko je ta greška koštala.
Bio je nedvosmislen u nameri da ga privoli da obuče dres Niksa. I tako je sezonu 98/99 koja je kasnije počela usled lockouta, bila u novom dresu. Velika jabuka i legendardni Medison je bilo mesto na kome će Sprivel vaskrsnuti.
Sprivel je već u prvoj sezoni sa Niksima stigao do finala lige. Sve je izgledalo nekako dobro. Jaki momci Niksa nisu dali Sprijevom karakteru da se previše razmaše. Ulazeći kao šest igrač, postao je drugi strelac tima uz Juinga i Alana Hjustona.
U plejofu je ekslodirao. Tu je bio njegov teren. U plejofu vam treba sve to što Sprivel jeste. Agresivnost, glad za pobedom i srčanost. Prvo su pali rivali sa kojima su bili na ratnoj nozi — ekipa Majami Hita. U petoj, odlučujućoj utakmici Sprivel je sa klupe doneo veliku energiju i najveći plus na utakmici koji je kasnije doveo do pobede šutem Hjustona u poslednjoj sekundi.
Sprivel i Hjuston su rafalima “očistili” Atlantu. U finalu istoka došla je prava poslastica — Pejsersi i Niksi. Redži Miler je bio naoštren da svoj nadimak ponovo opravda. Serija poznata po “4 point play” igri Lerija Džonsona, završena je pobedom Niksa. Sprivel je putovao u svoje prvo finale.
Hendikepirani odsustvom Juinga dok na drugoj strani čekaju “Tornjevi bliznaci” bio je veliki početni minus za igrače Njujorka. Tada je Sprivel preuzeo potpuno lidersku palicu. Postizao je 26 poena u proseku u pet odigranih utakmica. Posebno ostaje upečatljiva partija u petoj utakmici kada je ubacio 35 poena Sparsima uz deset skokova.
Utakmica koju su izgubili sa pola koša razlike, ali koja ne bi previše promenila konačan ishod, jer bez Juinga, Robinson i Dankan su radili šta su hteli. Sprivel je nastavio da se takmiči na najvišem nivou u plejofu. Sprivel je postao prva violona Niksa. Hjuston je bio značajna podrška, ali se Latrel izdvojio kao lider tima. Karakterom i igrom.
U sezoni 00/01, Latrel je ponovo izabran na All star. Niksi su, predvođeni Sprivelom, u post-Juing eri nastavili da budu učesnici plejofa. Dobrim delom na krilima Sprivela i Hjustona.
“Latrel, zbog svog takmičarskog duha, inteligencije i atleticizma, dao nam je dodatnu dimenziju u igri. Defanzivno i ofanzivno. Hjuston i on, nakon što su rasli zajedno i učili kako da igraju zajedno, postali su komplementarni”, rekao je Van Gandi i tako lako otišao iz Niksa.
Mnogi su bili tačni u prognozi da bez Gandija Niksi neće biti više ista ekipa. Sprivelov rast, koji je počeo sa Niksima, pa se nastavio reklamama za AND1, pa kompaniji za proizvodnju felni koje se okreću (popularno u hip hop kulturi), završen je negde u vreme odlaska Van Gandija.
Čovek koji je potpuno verovao u njega i koji mu je dao šansu da se ponovo nađe na naslovnim stranama, u pozitivnim svetlu, otišao je. Izdržao je još sezonu bez Van Gandija, kada je trejdovan u Minesotu za Kita Van Horna, u dogovoru četiri tima.
Kao veteran, sa još jednim veteranom, Semom Kaselom, pomogao je Garnetu da stigne do finala zapadne konferencije. MVP sezona Garneta bila je snažno podržana od strane Sprivela. Šest puta u sezoni išao je preko 30 poena, uključujući pobede protiv Lejkersa i Kingsa. U dve utakmice ubacio je ukupno 72 poena, uz samo 3 trojke. Sve je ostalo ubacio ispod linije za tri poena.
U plejofu je znatno podigao svoj prosek, ubacujuću skoro 20 poena po utakmici, kao prvi kradljivac ekipe. Posebno značajno je bilo njegovo učešće u seriji protiv Kingsa koje su Vukovi dobili nakon sedam utakmica.
U finalu sa Lejkersima, Sprivel je bio itekako svetla tačka ekipe, pored Garneta. Hendikepirani izostankom Kasela. Tada je Sprivel ubacio u šestu brzinu, mada je on realno uvek bio u toj brzini, dobrim delom je nadoknadio izostanak prvog pleja. Seriju je završio kao drugi strelac, prvi asistent i prvi kradljivac ekipe.
Sprivel ne krije da nije bio zadovoljan trejdom kada se sve to dešavalo. Kasnije je rekao da je izuzetno zahvalan što je odigrao dve sezone sa Garnetom i Kaselom, kao i to što je ponovo imao finale da igra treće finale konferencije u karijeri. Međutim, takav kakav je želeo je osvetu.
Osveta se desila 23. decembra kada se vratio u Nikse. Osveta je bila više usmerena na ozloglašenog Dolana, nego bilo koga drugog. U pobedi Minesote, Sprivel je ubacio 31 poen i bio centralna figura meča. Pričao je celog meča i bacao uvrede upućene Dolanu.
“Ovo je za tebe”, bila je prva rečenica koju mu je uputio dok je Dolan sedeo tik do terena. Onda su usledile psovke u trećoj četvrtini. Onda je dosla poslednja četvrtina. Posle trojke koja je odvela Minesotu na pet poena prednost minut i po do kraja, nekih 30 sekundi je sipao razne uvrede upućene Dolanu.
Većina gledaca je volela Sprivelovu predstavu. Voleli su njegovu čistu emociju. Voleli su njegov bes koji je pretvarao u nizove poena i zakucavanja. Ispraćen je aplauzima po završetku utakmice. Oni su ga voleli. Postao je Nikerbokser, iako je Dolan dao sve od sebe da ga dobro umaže blatom. I nije uspeo.
Na kraju se povukao u svom stilu. Kada mu je ponuđen minimalni, veteranski ugovor, rekao je čuvenu rečenicu: “Jel vi znate da ja imam decu koju moram da hranim. To nije dovoljno novca”. Ostao je pri svome da neće igrati za minimalac, iako je imao ponude Dalasa i Sparsa. Njegova patika više nije kročila na NBA parkete.
“Gledajući talenat, ako bih mogao da biram čiji talenat bih uzeo, to ne bi bio Džordan. Ne bih izabrao Džordanovu igru. Izabrao bih igru Latrela Sprivela.”
Ovo su reči Alena Ajversona koji je obožavao Sprivela i njegovu igru. Energiju, ponos i agresivnost je bilo ono što je posebno privuklo pažnju Ajversonu. Sprivel nije mario ko stoji naspram njega. On je samo išao pravo na koš.
Nastavio je da se pojavljuje u štampi posle povlačenja. Ali ne pričama o karijeri ili utakmicama. Jahta mu je zaplenjena. Prodao je nekoliko kuća. Dugovao je 3.5 miliona za poreze državi Viskonsin. Majka njegove dece ga je tužila za impresivan iznos od 200 miliona dolara zbog manjka sredstava koje im je upućivao. Na kraju je uhapšen jer je slavio uz preglasnu muziku, koju nije stišao ni posle brojnih upozorenja.
Šta je od svega toga istinito, a šta ne to je pitanje. Eto naprimer, nema ga među dužnicima u poreskoj službi Viskonsina za sve koji duguju više od 25 hiljada dolara. Ima ga u 14 slučajeva koji su svi zatvoreni. Jedino što je sigurno je to da je ostao bez para.
Sada ga često možete videti po barovima u rodnom gradu u kojima se sluša džez, bluz i soul. I naravno, pije dobro pivo. Tu je neizbežna Predator frizura, nekad u jednoj, nekad u drugoj boji. Ako vas nanese put ka Milvokiju, potražite Džo Ket Pab, verovatno ćete ga tamo naći kako uživa sa ljudima u ležernom razgovoru.
Eksplozija je davno prošla, ali je ime Latrela Sprivela preživelo.