Kolumnista MONDA Miloš Jovanović prisetio se svih epizoda srpskih košarkaša na Ol-staru. Zamalo je Danilović bio prvi, pamtimo kako je Stojaković šutirao trojke, a sledeću deceniju ćemo uživati u Jokiću.
Piše: Miloš Jovanović
Kraj januara je možda i najgori period kalendarske godine. Nova godina i Božić su za nama, ruska salata je pojedena, pokloni su otvoreni, a do proleća nas dele još dobra dva meseca - od kojih je jedan zloglasni februar, koji je nekada davno kada sam ja išao u osnovnu školu umeo da bude snežno čaroban u navratima, a danas je samo hladan i bljuzgav.
Srećom, da sve ne bude tako crno brine se po dobrom običaju NBA liga, koja u ovo neko vreme počinje da se bavi izborom za Ol-Star igrače. Još od početka 21. veka, kada je NBA otvorila internet glasanje ostatku sveta, ispunjavanje upitnika na NBA.com postala je popularna zabava za ljubitelje košarke od Aljaske do Tokija (ne, ne mislim na onu kraću relaciju) - pogotovo u ovoj eri društvenih mreža, kada svako može okačiti skrinšot svog izbora i pozvati druge u diskusiju o validnosti njihovih izbora.
Ove godine, zbog sada već nadasve poznatih razloga, Ol-Star utakmice verovatno neće biti. Kažem "verovatno" jer još uvek niko nije 100% hoće li liga rešiti da nešto ipak napravi, ili će se potpuno odreći ovog koncepta za ovu godinu. Igrači, generalno, vole Ol-Star vikend - oni koji idu dobro se provedu, a oni koji ne idu odmore nedelju dana od redovnih obaveza. Samim tim, ukoliko se nađe iole prostora za nekakvu manifestaciju, NBA će se potruditi da je upriliči.
Ako te zabave i ne bude, ja makar neću plakati. Ol-Star utakmica je nešto što ne pratim već skoro pa dvadeset godina, i mogu reći da je onaj cirkus od Džordanovog "oproštaja" bio poslednji takav susret koji sam ispratio u svojstvu posvećenog gledaoca. Od te tačke ispratim rezultat i poneki snimak, a moj entuzijazam za ovu karnevalsku manifestaciju koja je ne tako davno umela da bude stvarno "najbolje od najboljeg" je pošteno erodirao.
Pa opet, ako je utakmica propala, zvanje Ol-Star igrača - nije. U najjačoj ligi na svetu, i dalje znači biti nazvan Ol-Starom, makar neki to i percipirali kao poziv na kraći odmor i malo sprdačine u revijalnom susretu zvezda. Ovo zvanje vam otvara razne nove mogućnosti, poput jačih ugovora, premija tokom sezone, a i lepo stoji na diplomi što bi rekao naš narod. Tako da, iako je sam meč boza, biti pozvan baš i nije. Shodno tome, Ol-Star glasanje se uredno održava i imaćemo nominalne Ol-Star igrače ove sezone, ako već ne i samu priredbu.
Upravo zbog svega navedenog, naš narod se izuzetno angažuje oko izbora. Još tamo 2018. su Srbi masovno pisali "Nikola Jokić #NBAVOTE" po Twitteru, ali uzalud. U međuvremenu je Nikola dovoljno uznapredovao da mu ne treba "vox populi" kako bi se digao do Ol-Star statusa, ali tradicija ostaje, a i svi mi volimo kad neko naš uđe tamo. Nije to, ipak, mala stvar.
Sa time u duhu, dok se društvene mreže ponovo pune skrinšotovima vaših izbora na kojima zasluženo dominira Jokić, valja nam se malo i podsetiti šta smo u prošlosti ostvarili na Ol-Starovima kao košarkaška nacija.
Istorija Srba na Ol-Staru počinje 2001, a prve stranice ispisali su "srpski Kraljevi" Peđa Stojaković i Vlade Divac. Ipak, pre nego što se posvetimo tom Ol-Star vikendu koji je održan u vašingtonskom MCI Centru, da spomenemo da je Saša Danilović bio skoro pa siguran učesnik pet godina pre u San Antoniju, jer su mu brojke garantovale odlazak na utakmicu najboljih "rukija".
Bivši bek Partizana i Virtusa je međutim 14. decembra 1995. protiv Golden Stejta doživeo povredu zgloba ruke zbog kojeg je morao na operaciju, i kako se na parket vratio tek krajem aprila 1996, jasno je da je ta prilika da postane prvi srpski Ol-Star učesnik nepovratno propala. Opet, moramo ovde i dodati da bi Vlade Divac skoro izvesno bio član ruki utakmice 1990. - da je ona tada postojala.
Divac je te 2001. "upao" u postavu Zapada kao zamena za - oh ironije - povređenog Šekila O’Nila. U napetoj utakmici Istok je trijumfovao sa 111-110, i zvezda Filadelfije Alan Ajverson proglašen je za MVP-ja susreta. Vlade je na parketu proveo devet minuta i zabeležio učinak od osam poena, tri skoka, jedne asistencije i dve ukradene lopte, ali verovatno je glavni utisak bila minijatura Stefona Marberija koji je našem centru prodao komičan "lažnjak" o kojem se i danas priča. Tih devet minuta, ujedno, bili su i poslednji za Divca što se Ol-Starova tiče.
Stojakovićev Ol-Star rezime je kudikamo bogatiji. Krilni igrač rodom iz Slavonske Požege je na svoj prvi vikend zvezda stigao zajedno sa starijim kolegom iz Kingsa, ali je on, za razliku od njega, učestvovao u takmičenju u brzom šutiranju trojki. U svom prvom pokušaju da postane najbolji trojkaš među elitom Peđa je stigao do finala i tesno izgubio od Reja Alena, skorom 19-17. Da spomenemo tek da je treći finalista bio legenda Dalasa Dirk Novicki, a tu su bili još i Pet Geriti, Alan Hjuston, Rašard Luis, Stiv Neš i Brajon Rasel.
Poraz nije demotivisao Stojakovića, koji se naredne sezone vratio kao "punopravni član". Na utakmici između Istoka i Zapada, odigranoj u Filadelfiji, ovaj put trijumfovao je Zapad, a Peđa je učestvovao sa 11 poena (tri trojke), 2 skoka i jednom asistencijom u ukupno 18 minuta. Ipak, ono po čemu se njegovo učešće na Ol-Staru 2002. pamti je takmičenje u trojkama, koje je srpski reprezentativac okončao kao pobednik. Bio je to ujedno i prvi od nekoliko "naših" trofeja na smotri najvećih svetskih zvezda košarke.
Stojaković će ostati u NBA ligi još devet sezona, i ostati zabeležen kao jedan od najuspešnijih Evropljana u istoriji američke košarke. Što se Ol-Stara tiče, tu beležimo još njegova tri učešća - i 2003. i 2004. je bio i igrač i trojkaš, dok će 2008. učestvovati samo u potonjoj kategoriji. U Atlanti 2003. je odbranio titulu osvojenu u Filadelfiji, i ponovo je morao da je izbori kroz produžetak - u finalu su i on i snajper Memfisa Vesli Person imali po dvadeset pogodaka, ali je nekadašnji bek Oburn univerziteta i Finiks Sansa posustao u "reprizi", gde je Stojaković slavio sa 22 prema 16. Peđa je u "redovnom" Ol-Star meču odigrao 13 minuta i upisao 5 poena, 3 skoka i po jednu asistenciju i ukradeno, a pobedu je posle dva produžetka odneo Zapad, uprkos nadljudskim naporima "istočnjaka" da se Majkl Džordan oprosti od Ol-Stara pobedom.
Peđa je svoj poslednji (igrački) nastup upisao 2004. u Stejpls Centru u Los Anđelesu. Na utakmici je odigrao trinaest minuta i ponovo postigao pet poena (po jedan skok i asistencija), dok je titulu najboljeg trojkaša prepustio košarkašu Denver Nagetsa Vošonu Lenardu, u nekom prošlom vremenu najomrznutijem čoveku u Srbiji jer je zbog njega Danilović poslat u Dalas. Do kraja karijere, stićiće još jednom i da se oproba u dalekometnoj paljbi - 2008. je u Nju Orleansu je međutim po drugi put slavio Džejson Kapono.
Sa svojih pet nastupa na takmičenjima trojkaša, Peđa se pridružio igračima poput Redžija Milera i Glena Rajsa - bolji od njih su samo Rej Alen, Dirk Novicki i Stef Kari koji su se oprobali po šest puta, tojest Dejl Elis sa sedam i Kreg Hodžis sa čak osam učešća. Na večitoj listi pobednika, srpski igrač deli treće mesto sa Markom Prajsom, Džefom Hornasekom i već spomenutim Kaponom sa po dva trofeja - Hodžis i legendarni Lari Bird pobeđivali su tri puta.
Sve do početka ere Nikole Jokića, koja će bože zdravlja trajati još dugo, Stojakovićev nastup u najvećem gradu Kalifornije bio je ujedno i poslednji put da je neki Srbin biran za Ol-Star igrača. Ali, to ne znači da je ova manifestacija svih ovih godina prolazila bez nas.
Vratimo se sada na utakmicu "rukija", koja je Divcu i Daniloviću "za malo" izmakla (ko zna, možda i Stojakoviću, uzevši u obzir da se njegova debitantska sezona pogodila sa lok-autom, a naredne godine nije pozvan kao "sof"). Prvi Srbin na ovoj manifestaciji bio je Željko Rebrača, i to 2002. - on je sa skoro punih trideset godina bio pozvan da brani boje rukija, koji su na tom meču ujedno i slavili sa 103-97. "Rebarac" je odigrao odličan meč, i sa 14 poena i devet skokova bio jedan od glavnih aktera u timu debitanata, za koji su još nastupali i Po Gasol, Džejson Ričardson, Toni Parker i Andrej Kirilenko.
Godinu dana za njim, na ovoj se manifestaciji obreo i Marko Jarić.
On je u timu rukija odigrao 17 minuta i postigao četiri poena, uhvativši pritom i tri skoka i upisavši po jednu uspešnu asistenciju i ukradenu loptu. Srpski bek će se vratiti i 2004. i ostaviti bolji utisak - u dresu "sofomora" upisao je 12 poena, 4 skoka, jednu asistenciju i dve ukradene za ukupno dvadeset i dva minuta na parketu. U sezoni 2004-05. nismo imali učesnike u obračunu novajlija, ali je zato Vlada Radmanović učestvovao kao trojkaš - u konkurenciji njega, Reja Alena, Džoa Džonsona, Vošona Lenarda i Kajla Korvera najbolji je bio igrač Finiksa Kventin Ričardson.
Sledeći na listi je Nenad Krstić, kome je pripala čast da 2006. u Hjustonu brani dres igrača sa jednom godinom iskustva u ligi. Popularni "Krle", tada član Nju Džerzi Netsa, je odigrao dvadeset i dva minuta i i postigao osam poena, uz šest skokova i po jednu ukradenu loptu i blokadu. Krstićev nastup zatvorio je ujedno i tu "prvu" eru srpskih Ol-Starova, i do sledećeg nastupa bilo kakve vrste domaći će ljubitelji čekati dobrih deset godina.
Tada na scenu konačno stupa Nikola Jokić. Njegov prvi nastup upisujemo na utakmici Amerike protiv Sveta, kako se danas zove susret "rukija" koji je godinama evoluirao do ovog formata. Jokić je kao starter upisao 12 poena, uhvatio 8 skokova i podelio četiri asistencije - nedovoljno da se pobede odlični Amerikanci koje je predvodio Zek LaVin sa trideset poena.
Sledeće godine Jokić se vratio kao "sof" i osvetio se domaćima - selekcija ostatka sveta trijumfovala je sa 150-141, a naš centar je sa 12 poena, 11 skokova i osam asistencija bio na ivici tripl-dabla. Iste godine Jokić je učestvovao i na takmičenju veština gde je uleteo kao zamena za Džoela Embida - bio je deo te igre i 2019, da spomenemo odmah.
U februaru 2018. Jokiću je za dlaku izmaklo učešće na Ol-Star vikendu u Los Anđelesu, ali je tada srpski barjak poneo Bogdan Bogdanović. Nekadašnji šuter Partizana i Fenerbahčea je u pobedi selekcije ostatka sveta od čak 155-124 ubacio sedam trojki iz trinaest pokušaja (ukupno 26 poena, uz četiri skoka i 6 asistencija) i poneo titulu MVP-ja ovog susreta.
Na obraćanju medijima posle utakmice, Bogdanović je prvo pitao "ima li nekoga iz Srbije među vama" - taj neko je, nota bene, trebalo da bude autor ovog teksta, ali sam zbog kašnjenja aviona u Parizu i nekih drugih tehničkih komplikacija ceo ovaj događaj ispratio sa svojom snimateljskom ekipom iz hotelske sobe.
Bogdanović je bio akter ove utakmice i 2019. u Šarlotu (15 poena, 5 skokova, 6 asistencija), ali tada je već fokus bio na Jokiću koji je posle petnaest sezona postao prvi Srbin nakon Stojakovića na Ol-Star meču. Somborac je odigrao trinaest minuta, ubacio šest poena i uhvatio devet skokova - kroz dvanaest meseci, u predvečerje globalne pandemije, Jokić će u Čikagu odigrati 12 minuta i ubeležiti pet poena, dva skoka i jednu asistenciju.
Šta god NBA odluči u narednim danima, Nikola Jokić će i ovu sezonu završiti ovenčan epitetom Ol-Star igrača, a taj status preti da mu se ušunja na CV i narednih desetinu sezona. Tako da, biće još prilika da glasamo i šerujemo, i to ne samo za Nikolu, već i za Bogdana, a uskoro nadamo se i za Alekseja, Alena i druge.