Intervju francuskog košarkaša Lea Vestermana izazvaće mnogo emocija kod navijača Partizana. Ne isključuje mogućnost da opet obuče dres beogradskog kluba.
Navijači Košarkaškog kluba Partizan imali su i imaju, zaista, mnogo igrača u koje mogu da se "zaljube", da se sa njima povežu, poistovete, da uzvikuju njihovo ime kada pogode koš na basketu sa drugarima. Među njima je u novije vreme i mnogo stranaca.
Jedan od takvih je i Leo Vesterman, Francuz, koji je uvek isticao da su mu Duško Vujošević i Partizan mnogo značili u karijeri, koji je i posle odlaska iz kluba ostao verni navijač.
U intervjuu za televiziju KK Partizan, Vesterman je rekao da mu je svaki dan proveden u Partizanu bio blagosloven, a nije isključio ni mogućnost da se jednog dana vrati u beogradski klub i ponovo obuče crno-beli dres.
"Nije tajna da volim vreme koje sam proveo u Beogradu. Svi smo imali oko 20 godina, predvodio nas je Dule Vujošević, svi su bili fenomenalni i mislim da svi imamo takva sećanja iz tog perioda. I posle 7, 8 godina redovno se čujemo mi iz te generacije. Mislim da sam u Partizanu imao najbolji život koji košarkaš može da ima", rekao je Vesterman.
Ostao je u kontaktu sa mnogim saigračima iz Partizana, najviše sa Draganom Milosavljevićem i Vladimirom Lučićem, Bogdanom Bogdanovićem i, naravno, sa Žofrijem Lovernjom, koji mu je krstio i kćerku.
"Zato što nam je bilo lepo zato smo i ostali bliski. Trudim se da jednom godišnje dođem u Beograd", dodaje.
Upitan da li će se, možda, jednog dana vratiti u Partizan i da li je razmišljao o tome, odgovara:
"Kada sam odlazio upravo sam o tome razmišljao i to poželeo. Osećam da imam posebnu vezu sa Srbijom i sa Srbima. Zauvek ću biti veliki navijač Partizana i zašto da ne - jednog dana se možda i vratim i ponovo zaigram za takve navijače i takav klub".
Na pitanje koje će se utakmice sećati po lepom, a koje po lošem, Vesterman je rekao da je bilo mnogo lepih trenutaka, da će pamtiti osvajanje regionalne Jadranske lige. Ali, ne samo tih utakmica...
"Finale sa Zvezdom je bilo neverovatno. Sećam se da smo nedugo posle toga igrali opet sa Zvezdom u domaćoj ligi, izgubili smo, ali navijači su bili neverovatni, napravili su skroz ludu atmosferu i to mi je jedna od najlepših uspomena. Najteži momenat bila je moja povreda i jedna utakmica koju nisam igrao - ona protiv Cedevite i ona trojka koju smo primili. Bilo mi je teško da gledam tugu na licu navijača i mojih saigrača".
Kako mu je bilo u Partizanu, možda, najbolje svedoče ove reči:
"Uživao sam da dolazim na svaki trening, uživao sam da igram utakmice, svaki dan je bio blagoslov".