Klinci danas albume sa sličicama sakupljaju gledajući video snimke na YouTube sajtu i menjajući ih onlajn, a sve manje tapkanjem.
Sličice fudbalera su, ako mene pitate, iznenada opet popularne - kraj je godine, prošla su prvenstva, ne znam odakle je sve to sad stiglo?! Čak i moje dete, koje nema pojma o fudbalu ih skuplja, zna imena fudbalera i klubova naizust, a manija je tolika da i devojčice “masovno“ skupljaju nove Panini-jeve FIFA 365 sličice.
Tek je krenuo u školu, prati trend, pomislih, proći će ga, ali nije. Evo, pomama traje već nedeljama i postaje sve kompleksnija. Takođe, ne znam kako je u vašoj okolini, ali kod nas u Novom Sadu je nestašica ovih sličica - namerno ili zato što su zaista jako popularne, nisam siguran - ali teško ih je naći u prodaji. Svaki put kad se vraćam s posla pravi je izazov ugrabiti tu jednu ili dve kesice zlatnih sličica. U prodavnicama i na trafikama uglavnom nude neke plave kesice, ali te nisu popularne među decom, samo Panini-jeve nove sličice.
Koliko se ja sećam, sličice su se u moje vreme, pre skoro 30 godina, kad sam ja bio Aleksinog doba, sakupljale analogno, da se tako izrazim. Danas je i to drugačije, naravno…
Internet je promenio čak i način na koji današnji klinci sakupljaju i menjaju sličice. Kažem vam, u kući imam jednog takvog, koji svaki dan pokušava, iako se borim protiv toga, da “visi“ na YouTube-u i gleda druge klince kako otvaraju kesice sa sličicama, čitaju imena fudbalera i pokazuju koje su sve sličice dobili. Otvaraju se čitave kutije odjednom, sa po 50 ili 100 kesica sličica u mnogobrojnim video raspakivanjima i uglavnom je svima jedno zajedničko - niko ne lepi sličice u album!
Ja: „Aleksa, kad taj tvoj "tjuber" lepi sličice u album?! Ne vidim da to gledaš“
Aleksa: „Pa, ne lepi ih. Samo ih otvara…“ (govori to ne skidajući pogled s tableta)
Ja: „Čekaj, pa kako ih ne lepi, valjda je u tome fora, da završe u albumu?“
Aleksa: „Ajoj, bre, pa, ne bih to ni gledao, šta - to mogu i sam! Šta me briga kako ih lepi!“
Ja: „U redu, razumem, ali šta je onda zanimljivo u tome što taj klinja otvara kesice sa sličicama, kad sve te njegove sličice svakako ne možeš da zalepiš kod sebe?“
Aleksa: „Pa?! Makar znam koje sve sličice postoje…“
Ja: „Dobićeš ih svakako i ti nekad, šta te briga!“
Aleksa: “Pa, što bih čekao, ovako sve vidim unapred?!“.
I vidim da ovaj moj mali čovek zna šta radi - gleda upravo ono što ga zanima i gleda to samo dok mu je zanimljivo, a verovali ili ne svaki YouTube video na ovu temu je koncipiran tako, namerno ili eto slučajno, da ih klinci gledaju sve do kraja. Pregledi su neverovatni, bilo da gledate domaće ili strane “otvarače sličica“, video snimci imaju po nekoliko stotina hiljada pregleda!!!
Aleksa kaže čak da se sličice menjaju sa “ovima što pišu komentare ispod videa“ - nađu se negde u centru i razmene duplikate. Ipak, tapkanje više nije “in“. Razmene se brojevi sličica onlajn, preko YouTube četa, i onda se samo pokupe one, koje kome fale kad se sretnu.
I još nešto je novo, makar meni - fuljiti, fulati, fuliti sličice, tako nešto se kaže, danas se koristi umesto tapkanja. Klinci stanu jedan drugom na crtu, izaberu sličice, koje jedne drugom fale i bacaju ih slobodoručno udalj. Kome sličica odleti dalje taj je pobedio i ostaje mu njegova, a nosi sličicu drugog klinca ili klinke, svejedno…
Ja: „Aleksa, koji video da stavim u tekst?“
Aleksa: „Kakav tekst?“
Ja: „Nema veze kakav, samo mi reci koji video da stavim, koji voliš da gledaš?“
Aleksa: „Nemoj nijedan, svi su dobri, neko će se naljutiti“.
I shvatam još jednom, ma koliko mi to bilo nepojmljivo da su “jutjuberi“ stvarno zakon. Toliko su zakon da Aleksa ne želi da uvredi ostale, ako nekog od njih stavim u “tekst“. Ako to već ne znate - saznaćete, ima vremena!
Imate li i vi nekog svog klinca, koji skuplja fudbalere? Kakvi su vaši utisci o svemu?