"Nacionalizmom se i u Srbiji i u Hrvatskoj bave samo oni koji nisu sposobni kvalitetno da obavljaju ono što bi trebalo da rade, zbog čega su izabrani i postavljeni na neke funkcije", rekao je naš vaterpolista Andrija Prlainović.
"Nacionalizmom se i u Srbiji i u Hrvatskoj bave samo oni koji nisu sposobni kvalitetno da obavljaju ono što bi trebalo da rade, zbog čega su izabrani i postavljeni na neke funkcije", rekao je naš legendarni vaterpolista Andrija Prlainović u intervjuu za "Index" i nadovezao se:
"Zbog toga što su nesposobni u svojim profesijama posežu za nacionalizmom i udaraju po najnižim strastima kako bi trovali narod. Kako politika u svim zemljama bivše Jugoslavije nema šta da ponudi narodu, bolji život i dobar standard, onda nude samo nacionalizam, a to je tužno. Nas sportiste, pogotovo nas koji smo među najboljima u svetu, ta priča ne zanima i ne bi trebalo da nas zanima. Naš jedini interes je sport, a sa Hrvatskom imamo fantastično sportsko rivalstvo i na to sam ponosan", dodao je jedan od zlatnih "delfina" iz Rija 2016.
Opet HAJKA na Novaka zbog Hrvata - "mora li taj ustaša?"
Vučić uz Novaka: HRABRO je graditi mostove prijateljstva
"Istina je da sam rođen u Dubrovniku, 'najvaterpolskijem' gradu na svetu. Dodao bih kako je na potezu od Dubrovnika do Kotora, a to je stotinak kilometara, rođeno toliko svetskih klasa u vaterpolu da je to fenomen koji je teško objasniti. U Dubrovniku sam rođen, ali to je jedino što me veže za Dubrovnik. Naime, krajem osamdesetih u Herceg Novom nije bilo porodilišta i postojale su samo dve mogućnosti: ili otići u Kotor ili Dubrovnik. Dubrovnik je bio bliži, a i inače smo više gravitirali Dubrovniku nego Kotoru, tako da sam, eto, rođen u gradu u kojem je vaterpolo više od sporta", ispričao je staru priču Prlainović.
Autor intervjua podsetio je da Hrvatska ovog puta ne mora da brine da li će joj Prlainović smestiti šest komada u mrežu, "jer za rivala neće imati najdominantniju vaterpolo silu sveta u poslednjih 15 godina - Srbiju".
"Srbija i Hrvatska su u poslednjih desetak godina odigrale nekoliko zaista epskih utakmica. Spomenuli ste utakmicu u Budimpešti, ali bilo ih je još nekoliko zaista čudesnih, poput ove poslednje u Beogradu u finalu Svetske lige. Svaka utakmica s Hrvatskom je priča za sebe, u njima uživamo svi. Mi igrači, publika, kako ona u Srbiji i Hrvatskoj tako i fanovi vaterpola širom sveta, jer su dueli te dve reprezentacije nešto najbolje što današnji vaterpolo nudi. Naše međusobne utakmice su prava sportska priča, u sjajnim smo odnosima s njima, stručni štab obe reprezentacije je takođe u prijateljskim odnosima i verujem da će tako biti i dalje", pričao je 32-godišnji Srbin, poreklom iz Herceg-Novog, koji je rođen u Dubrovniku.
"Nema potrebe da bude bilo kako drugačije jer politici nismo dopustili da pokvari ovo što imamo", dodao je.
"Mislim da je ovo drugi put u poslednjih 15 godina da Srbija nije među najboljih četiri na bilo kom velikom takmičenju. Ovaj put smo ciljano odlučili da odemo s rezervnim sastavom, a momci koji su igrali na ovom turniru pokazali su da Srbija ima i dalje ogroman potencijal i da se ne treba brinuti za budućnost srpskog vaterpola", rekao je Prlainović, jedan od sedmorice koje je selektor Dejan Savić "precrtao" za Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji 2019. kako bi sveži i odmorni otputovali na Olimpijske igre u Japanu 2020. godine.
"Išlo se sa sastavom za koji se moglo pretpostaviti da će teško moći u kontinuitetu igrati jednako dobro ceo turnir. U grupi smo igrali odlično, a u četvrtfinalu je Španija bila bolja i jača. Nije to ništa neobično, ova reprezentacija Srbije je imala znatno manje vremena za pripreme od ostalih ekipa na turniru. Ova ekipa je formirana praktično nakon završetka Svetske lige, pre manje od mesec dana. Najvažnije je imati strpljenja, a uveren sam da će Srbija i nakon Tokija imati moćnu reprezentaciju. To je ovaj turnir i potvrdio", prepoznao je Prlainović razloge za optimizam, uprkos tome što će "delfini" u subotu od 10 časova igrati "samo" za peto mesto sa Australijom.
"HOTELI SA 5 ZVEZDICA, DNEVNICE, A PRAVE BRUTALNE KALENDARE"
Potom je obrazložio Savićevu odluku da u Gvangdžu ne povede Filipa Filipovića, Milana Aleksića, Duška i Gojka Pijetlovića,Stefana i Branislava Mitrovića, kao i njega kao zamenika kapitena.
"Odluku da nas nekoliko starijih ne putuje u Koreju, da se odmorimo, doneo je Dejan Savić. Nekolicina nas je u kadru reprezentacije već 15 godina. Lično, odradio sam sve pripreme i svaki turnir od 2005. Nijedno leto nisam preskočio i mislim da je ovo dobra odluka, da se malo predahne pred najvažniju godinu u olimpijskom ciklusu kako bismo u Tokio otišli željni i motivisani da uzmemo zlato", rekao je i nadovezao se:
"To je glavni razlog zašto smo dobili predah ovog leta. Pitate me vredi li žrtvovati jedno Svetsko prvenstvo? Nije ovde ništa žrtvovano. Poslali smo dobru reprezentaciju, a ti momci su budućnost ne samo srpskog nego i svetskog vaterpola. Igrači koji su dobili predah u karijeri imaju po dva zlata na svetskim prvenstvima, jedno srebro i bronzu iz Budimpešte od pre dve godine. Život nam se neće promeniti zbog jednog propuštenog takmičenja, a momcima koji su sad dobili priliku ovaj turnir će značiti puno u karijeri".
HRVATI O GOSPODSKOM DOČEKU U BEOGRADU: EVO ZAŠTO...
Prlainović je rekao da su na Savićevu odluku uticali direktno i ljudi koji vode svetski i evropski vaterpolo.
"Jedan od razloga ovog predaha je i taj nabijeni kalendar. Ubija nas to. Čelnici FINA i LEN se ponašaju bezobzirno, kao da nismo ljudi, nego mašine. Ne postoji ni minimum empatije prema igračima. Obe organizacije se preko leđa nas igrača međusobno prepiru i prave kalendar, a da nikoga od njih zanima što na sve to imamo reći mi koji smo u bazenu. Takve brutalne kalendare rade ljudi koji spavaju u hotelima od pet zvezdica i za to dobijaju dnevnice. Nikad niko od njih nije ni pomislio da čuje imamo li mi šta da kažemo. Niko nije pokušao da se dogovori sa igračima kako bismo maksimalno spremni dolazili na turnire, da svi pokažu najbolje što znaju i mogu", govorio je u dahu i povukao paralelu sa ostalim ekipnim sportovima:
"Svi sportovi su po tom pitanju napravili neki pomak, jedino se u vaterpolu dogodilo da je sad kalendar još gori nego što je bio pre 15 godina. Najgore je to što nisam siguran da će se bilo što promeniti na bolje", ostao je skeptičan Andrija Prlainović, osvajač 22 zlatne medalje sa reprezentacijom Srbije, nekada Srbije i Crne Gore.