"Lejla priča da sam ja Rodni, a moj ćale Del Boj", otkrio je delić svoje rutine novi šampion sveta u snukeru.
Sedam godina od prethodne, a punih 19 od prve, neponovljivi Roni O'Saliven prošlog vikenda osvojio je šestu titulu prvaka sveta, posle čega ga samo jedan trijumf u "Krusibl teatru" deli od rekordera Stivena Hendrija.
Ovaj virtouz za snuker stolom napuniće 45 u decembru, kada će obeležiti i 28 godina od osvajanja prvog "mejdžor" trofeja, UK čempionšip, na kojem jeprvi put trijumfovao nedelju dana pre ulaska u punoletstvo.
Svako ko bi se zapitao kako mu uspeva da zadrži magiju u rukama skoro tri decenije kasnije, postavlja pravo pitanje.
Englez, kojeg je samo težak i nepredvidiv temperament sprečio da uveliko postane rekorder u svakoj relevantnoj kategoriji, odškrinuo je vrata svojih rutina i navika u jednom od intervjua posle šefildskog remek dela u polufinalu sa Markom Selbijem i, potom, rutinske "egzekucije" u finalu sa Kajrenom Vilsonom.
Dok se konkurencija mahom priprema "španovanjem" udarca u nekoj od pomoćnih sala za trening, najtalentovaniji među njima gleda…
"Već neko vreme više volim da pustim sebi malo Del Boja i Rodnija, nego da idem na zagrevanje", rekao je O'Saliven i dodao da verenica Lejla i on "umiru" od smeha uz "Mućke", iako znaju napamet svaku epizodu (nisu jedini haha).
"Lejla priča da sam ja Rodni, a moj ćale Del Boj. Realno, i jesam se poistovetio sa serijom, poprilično. Nije više Rodni plonker, sada je Roni plonker", "prisvojio" je nadimak koji je zauvek smotani Rodni Troter dobio od Del Boja, ali i ostalih, koji ga smatraju tupanom.
"Gledam dosta dobrih stvari, gledao sam i 'Storage Wars', recimo. Onda se začuje kako neko lupa na vrata, kažem: 'Draga, mogao bih da odem i ubacim koju kuglu, red je'", govorio je sa osmehom, kao i uvek kada je trebalo pokazati koliko je drugačiji od rivala.
I detinjstvo mu je bilo značajno drugačije i daleko od srećnog. Njegovi roditelji Džon i Marija, bili su vlasnici nekoliko prodavnica "seksi igračaka" u centru Londona, poznatom kvartu Soho.
Džon O'Saliven osuđen je za ubistvo 1992. i iz zatvora je gledao kako njegov sin osvaja prve tri titule prvaka sveta. Izašao je tek 2010. godine. I njegova majka, Marija, Engleskinja katalonskog porekla, završila je na robiji 1996. zbog utaje poreza, tako da je 21-godišnji Ro(d)ni O'Saliven uporedo krčio put ka najvećem igraču snukera svih vremena i brinuo o osmogodišnjoj sestrici Danijel.
Enorman pritisak na psihu izazivao je i periode depresije kod O'Salivena, koji je u nekoliko navrata napuštao sport i vraćao se tek uz pomoć psihologa, uz koje je provodio više vremena nego sa klasičnim trenerima snuekra.
Međutim, kada je korona virus učinio da ceo svet na nekoliko nedelja bude praktično "zaključan" u četiri zida, O'Saliven je dočekao ono što je oduvek želeo - da provodi slobodno vreme daleko od očiju javnosti. Kaže da mu je upravo pandemija pomogla da ove godine osvoji 19 "mejdžor" trofej u karijeri.
"Svaki put kada me vidite u odelu pred kamerama, sigurno sam došao iz sale za trening, ali ne provodim više toliko vremena tamo. Imam aplikaciju na telefonu i gledam koliko će trajati meč pre mog, pa tako i znam do kada mogu da gledam 'Mućke'", nije želeo O'Saliven da ovo bude shvaćeno kao nepoštovanje protivnika.
"Jer, najgora stvar u svemu je iščekivanje. Kada ne znate kada počinjete, koliko još vremena morate da čekate. Našao sam način da se zabavim i opustim, to radim već godinama. Upravo to su trenuci u kojima misli mogu da vam odlutaju u pravcu u kom ne želite, a moj mozak je hiperaktivan i ne mogu uvek da ga 'obuzdam'", rekao je O'Saliven.
Koliko čekanje ume da bude nezgodno, govorio je nedavno i Novak Đoković, igrač koji je O'Salivenu poslužio kao inspiracija za "kambek" godine u polufinalu sa Selbijem, u kojem je morao da dobije poslednja četiri frejma za pobedu.
I dobio je.