Čuveni fotoreporter Srđan Sulejmanović dao je za MONDO intervju koji pročitate i nikad ne zaboravite.
Uznemirujuća vest potresla je u četvrtak Beograd i Srbiju. Fotograf agencije EPA i jedan od najboljih fotoreportera Srbije i regiona, Srđan Suki Sulejmanović, preminuo je sa samo 53 godine.
Legenda fotografije gostovao je u MONDU pre sedam godina i tom prilikom nam dao nezaboravni intervju o svom životu rokenrol zvezde.
"Bolje je samo da budeš 'rokstar'. Samo to...", govorio je o svom poslu legendarni Suki, koji je od 2010. pratio Formulu 1, "najbrži cirkus" koji je prezirao, a koji mu je potom ušao pod kožu.
Pročitajte priču velikog Srđana Sulejmanovića. Vredi svaki minut!
Priču od sat i kusur počeli smo u redakciji MONDA udobno zavaljeni u "lejzi begove".
"Uvek sam bio protiv Formule 1, jer je to 'asajment' koji te uzme potpuno i traje cele godine...", rekao nam je.
"Znači, nema fudbal, nema Svetsko prvenstvo, na Ligu šampiona zaboravi, Olimpijske igre doviđenja. Bio sam ozbiljno protiv, jer mi je Formula 1 bila potpuno bezvezna. Pre 2010. samo sam jednu trku radio, u Budimpešti 2000. i bilo mi je dosadno do bola, zuje neki automobili i gomila pravila koja moraju da se ispoštuju, što se tiče našeg fotografskog posla..."
Međutim, on nije birao svoj posao. Posao je izabrao njega...
"Te 2010. godine pozove me šef i kaže: 'Daj da te ubacimo da budeš u permanentnom timu, ali za početak da uradiš par trka, nećemo ti dirati fudbal i ostalo', što je meni bilo jako važno. Đavola... Prve sezone uradio sam 11 trka i šta se dogodilo, već 2011. jedva sam čekao da se završi prvenstvo u nordijskom skijanju kako bih što pre otputovao u Australiju na prvu trku sezone, da ništa ne propustim!"
Zaista?
"Tako sam se inficirao da nisam mogao da se saberem. Najviše stvarima van trke, 'padok', 'pit lejn', mesta gde posetioci ne mogu da dođu... Sve je 'haj klas', dođe Ferari i od kamionskih prikolica napravi pravi grad! To se ne vidi na TV. Svaki tim ima svoj 'stejšn', 'ketering', kancelarije, mesto za odmor. To je mene kupilo, srećeš najneverovatnije ljude, a stalno si uz 20 najbržih vozača na svetu od kojih nijedan 'nije normalan'. Pogledaš Raikonena, on nema nokte od nervoze..."
"A, kad sam video Fetela 2010. u Australiji, na prvoj trci, ja sam mislio da je mali probni vozač. Znao sam Hamiltona, Batona, Alonsa i Masu. Za ovog nisam čuo u životu".
Jesi li morao da se odrekneš fudbala?
"Nisam... Srećom. Uspeo sam vremenom da se izborim za to, tako da sam trenutno uz Klajva Mejsona sa 'Getija' jedini fotograf koji radi F1, ali i Olimpijske igre, fudbal, Mundijale. Sreća, razumeš..."
Sreća te je pogledala i mimo fudbala... Pričaj nam o Formuli 1.
"Sve je savršeno organizovano. To nisam video nigde... Radio sam najrazličitije događaje širom sveta, ali organizacija kao što je Formula 1 ne postoji nigde. Berni Eklston je to uradio, ludilo. Sa svojim permanentnim 'pasom' mogu da idem skoro svuda. I to nije sporno. U čemu je fora? Fora je što i ovaj što nema permanentni tačno zna svoje limite, nikad nigde nećeš doživeti da te neko zaustavlja, gura, legitimiše... Svuda te tretiraju kao da si 'dingospo', a tu je i onaj hedonistički deo..."
E, to!
"Nije baš za pisanje, ali što da se ne pomene".
Pomeni...
"Ima tih devojčica koje rade u 'stejšnima', s njima se družimo i zezamo", namiguje, ali neće dalje od toga.
Ko ima najbolje ribe? I ko najviše generalno ulaže u stvari van staze?
"Ferari i Red Bul. Generalno, Red Bul ima najviše love, pa tako najviše ulaže i u stvari van staze. Oni imaju stalni 'stejšn' u Monaku i svake godine imaš taj Red Bul 'parti' na krovu tog 'stejšna' koji je u samoj luci, to je sve 'haj klas'. Uvek dobiješ poklon neki, sat, bilo šta... To je sve uglavnom za permanentne fotografe, a ima nas pedesetak", rekao je i dodao...
"Taj hedonistički način života je nešto što se meni jako dopada".
Hakuna-matata?
"Ustaneš ujutru u 9, pre nego što počnu obaveze, pravac Red Bul, tu ženska već pravi kaficu, možeš i doručak da dobiješ... U Red Bulu nas hrane u bukvalnom smislu, kao i u Ferariju. Imaš 'boks' gde piše 'media only' i evo mogu da ti kažem da se nije dogodilo jednom da sam bio, a da nije bilo lososa, škampi... Vrlo visok nivo i to je samo za novinare. Ne može niko drugi da uđe... Mislim, može Alonso, ali ne i onaj baja što je platio tipa pet soma evra za kartu da gleda trku".
I šta, nisi Srbin s najboljim poslom na svetu? Sezona ima 19, 20, možda i 22 trke, što znači 20 zemalja na pet kontinenata...
"Hahahah", nasmejao se.
"Ne znam da li sam ja Srbin s najboljim poslom na svetu, jer lično smatram da je jedina bolja stvar od posla fotografa koji prati F1 to da budeš 'rokstar'. Tek onda možeš da budeš pijan 24 sata, da budeš pun love i da te sve ribe vole. Ovo što ja radim je sve to isto, samo na malo nižem nivou".
Ipak...
"Mislim da imam jedan od najboljih poslova na svetu".
A, oni? Vozači?
"Prilično su arogantni i potpuno su ludi".
Objasnio je...
Ko je od sportista van Formule 1 arogantan, kad smo već to pomenuli?
"Nadal..."
Stvarno?
"Pazi priču... Kažu za mene da imam savršenu tenisku karijeru, jer imam Samprasov poslednji gren slem, prvi Federerov, prvi Nadalov i 15. Federerov čime je postao najbolji na svetu... A, Nadala se sećam da sam slikao na njegovom prvom Vimbldonu. Zove me šef, bio je neki Tajlanđanin koji se pojavio kratko i 'izubijao' sve žive, i kaže mi da idem njega da slikam. Rekao mi je: 'Igra protiv nekog malog Španca, ali taj nas ne interesuje...' I pustim ja na kraju slike malog Španca, a ispostavilo se da je to bio Nadal. Verovatno sam jedan od prvih koji ga je slikao".
Međutim...
"I nekoliko godina kasnije na Igrama u Pekingu provalim da je Nadal tu. Nije mi bio spreman aparat, ali je on ušao u autobus, stavio sluške na uši i seo do prozora. Stvarno nisam od onih agresivnih koji bi ušli u bus da ga slikaju, priđem prozoru, on sam, ja sam, nema nikoga oko nas, ja ga pogledam i stavim mu do znanja da želim fotku, a dečko okrene glavu na drugu stranu... Ijaoo, mislim se nećeš biti kod Sukija na mreži nikad više. Posle je dobio Novaka u polufinalu, nažalost. Legao na leđa, ja sam šibnuo sliku sa fokusom na njegovim patikama..."
"Četiri godine radim to, nisam propustio skoro nijednu trku i nikada nisam imao priliku da razmenim nijednu reč sa nekim od njih. Iako često stojimo jedan do drugog... Dogodi se nekad da ti neko klimne glavom u prolazu ili namigne, ali i to retko. Vrlo su arogantni, ali su ekstremno profesionalni".
Imaju li izbora?
"To moraju da budu, jer im je posao smrtonosan. Ne mogu da kažem ni da su mentalno stabilni, jer to ne možeš da budeš u njihovom slučaju, ali su jako teški. Nekad pomisliš da su grozni, a onda sedneš kraj staze i auto ti prozuji 350 pored tebe. Treba držati to u rukama. Mnogo je teško. U Abu Dabiju sam bio u 'Ferrari World-u', koji izgleda spektakularno i tamo imaš simulaciju vožnje, sa realnom težinom volana. Nema teorije da držiš volan i ispratiš krivinu. Nema šanse! Na simulatoru..."
Nije valjda da su baš svi arogantni?
"Veber je recimo interesantan čovek, kliberi se, smeje, priča sa običnim ljudima, s tim da ja sticajem okolnosti nisam imao prilike da razgovaram sa njim. Nikad ni neću imati, jer je on otišao sad... Šumaher je bio OK, mada je on više medijska zvezda nego vozač. On je bio super profesionalan".
Ostali?
"Oni prosto prolaze 'kroz' tebe, ali ne mogu da pričam o tome kao nekoj jako negativnoj pojavi, niti to treba tako da se razume. Oni donekle nemaju izbora, jer je otimanje na sve strane... Alonso kad se pojavi to je urlanje: 'Fernando, Fernando', naročito ribe koje ga gotive najstrašnije. A, ovog malog, recimo, ne voli niko. On nije baš omiljen".
Fetel?
"Da, Fetel... On je ekstremno arogantan, kao što je i Alonso, samo što je Alonso mator, ima i staža, dobro izgleda, ima neki latino šmek, 'mačo fazon', dok ovaj... Ništa! Stojim s Fetelom hiljadu puta za šankom, dečko nijednom u životu nije klimnuo glavom. Ali, on je takav. Nijednom se nije pojavio s devojkom, samo mu ćale dolazi i to je".
Hamilton?
"Hamilton je naduvenko (Suki je doduše upotrebio nešto oštriji pridev). Hamilton je jedan neverovatno arogantni naduvenko".
Stvarno?
"Znaš šta radi on? Ja bih ovo napisao slobodno, jer su ljudi zaljubljeni u tog tipa, a ja mislim da to nije zato što je dobar vozač, nego... Da ne pričam sad zašto. Kapiram, on se kezi tu nešto, fura s 'pusiket dol', gospode Bože. Da se vratim na temu. Znaš šta radi on? Prenese nama jednog dana Mercedesov zvanični fotograf da je Hamilton zabranio da se slika sa onom čarapom na glavi. 'Ladno mu se ne sviđa kako izgleda sa čarapom, kaže da izgleda ružno!? Ej!"
I?
"Taj tip, fotograf Mercedesa, slika ga u super atmosferi, garaža, Hamilton navlači čarapu na glavu, ovaj ga snimi i pošalje mu ličnog 'bodigarda' da mu obriše celu karticu! Rade u istoj firmi! Imbecilno... Ko da ti uzmeš sad njemu (pokazujući na našeg foto reportera Petra Stojanovića, koji ga je slikao tokom intervjua) i obrišeš mu sve slike, a radite obojica za MONDO".
Pa, je l' ga slikao neko s tom čarapom na kraju?
"E, tu ti čika Suki izvali da ima deo garaže koji je prekriven folijom i da ima efekat kao ogledalo. Nije baš kao ogledalo, ali OK... I kad naduvenko nama okrene leđa i poređa 'bodigarde' između njega i nas, kako bi navukao tu čarapu, ja se izmaknem sa strane, snimim ga u ogledalu i 'bum', 'bum', 'bum', islikam ga tako da ispadne još ružniji. Inače, slika je bila vrlo ozbiljna i dobro se plasirala kasnije. E, od tada nema više te 'bodigardove', predao se, jer ne može da nas otera".
Pričaj nam još!
"Znaš šta radi 'Ajsmen'? On majstor stavi kacigu pre nego što se uopšte pojavi pred nama i s njom na glavi uđe u garažu, tako da ti jednostavno nemaš sliku Raikonena. Ko te, s oproštenjem, jebe..."
Ko od devojaka najviše prati vozače?
"Nikol i ona Mičibata, Batonova... One su tu stalno, vrte se da ih svi vide, bitne su. Osim kad se ova Hamiltonova naljuti na njega pa nađe nekog švalera. Tada nije tu".
Dobra je riba, Nikol...
"Jeste, ali tolike pare i sad je ona kao neka riba? Dođi ti u moju Marinkovu baru i uloži pet odsto kinte koja je uložena u Nikol, svaka treća bila bi bolja".
Zaćutali smo.
"Zaista, nije šala sve ovo što pričam, ali suština je da sam dugo već na vrlo komfornom 'asajmentu'. Gospodski. Najbolji na svetu. Ne bih se menjao sada ni za šta", klima glavom.
Gde je najgotivnije?
"Da se razumemo, koje su prve asocijacije na Formulu 1? Monca, Monte Karlo i Ferari. Sve sam vam rekao. Tamo je najbolje... To su mi omiljene trke. Svakome ko voli Formulu 1, ako je u mogućnosti, preporučujem da ode u Monte Karlo, jer ti je sve pred nosom. Na svim ostalim stazama si daleko i ne možeš da doživiš F1", rekao je i dodao:
"Vozači vole Spa Frankoršamps, jer je u šumi. Često se šetaju šumom između treninga i trka... Stvarno je lepo tamo".
A, čika Berni?
"To je sve njegovo i on se tako ponaša".
Kako se ponaša?
"U Bahreinu dođe princ od kog se svi zentaju do njega nešto da mu kaže, ovaj ga pogleda u stilu 'ej ti mali u pižami, moraš da se obratiš čiki sa Vi ako hoćeš nešto da mu kažeš'. Neverovatan je tip, potpuno neverovatan. Iskoristio je sve što je mogao u životu i napravio jednu fenomenalnu organizaciju. Da se ne lažemo Formula 1 je, pored Vimbldona, daleko najbolje organizovana stvar. Ne samo u sportu".
Taman da ga pitamo dalje...
"Na njegovim kolima piše samo 'Mr. E'. Svima ostalima piše i ime i prezime. 'Mr. E', svi znaju ko je".
Nastavio je sam da nam priča.
"Čudo je Formula 1... Samo se pročuje 'došla Naomi'. Mislim se, Naomi, ej, na nju smo se svi ložili, da ne kažem nešto drugo... Odem tamo da je slikam, naletim na Mika Džegera! Radim nešto, čujem da je frka u Renou, možda je došao neko bitan, ustanem, odem tamo, kad ono stvarno hiljadu ljudi... Proguram se i vidim fakin Džej Lo! Strovalio sam 40 giga na njene obline, to je tak'a riba. Bio sam srećan kao da sam vodio ljubav s njom".
Zašto mi dočekujemo 2014. da ovo čujemo?
"Pa, ne vole fotografi da pričaju mnogo o tome, jer ljubomorno čuvaju svoj posao za sebe. Nije me blam da kažem da mi je odličan posao, imam doručak, ručak, večeru, okružen si lepim ljudima, imam 'partije' na jahtama... Više volim to nego da idem po ratištima. Imam 46 godina i tri stenta u srcu. Više volim da sedim na 'partiju' nego da slikam političare. To mi je...", napravio je neku "bljak" facu.
Dokle misliš?
"Dok se ne umorim... Još sam mlad", namiguje.
"Malo je naporno, iz aviona u avion, pakuj se, raspakuj se, ali osetiš mir kad uđeš u taj pres centar. To je moja soba, ja kancelariju nemam...".
Suki kaže da mu se stroga pravila o tome kako treba da izgleda fotografija sa trke Formule 1 nisu dopadala i da je zbog toga izbegavao to takmičenje do pre tri, četiri godine, ali da je uspeo (jer je najstariji fotograf u EPA, tako kaže) da se izbori za to da šalje i artističke fotke, koje sve bolje prolaze.
"Ranije su ljudi bili striktni i tražili samo to i ništa drugo. Imaš jednu tačku odakle se slika točak u vazduhu i svi se potuku oko te tačke, a onda imaju iste slike. Ne mora tako i zato imam sreću da moja firma to dopušta... Fotografija jeste bazirana na pravilima, ali mora da se odstupi od pravila u današnje vreme. Bio sam protiv Formule 1, baš zbog tih pravila, ali sam onda odlučio da ih kršim".
Kako si ti počeo i šta bi rekao nekome što se trza, muči, udara glavom o zid, u nameri da napravi karijeru?
"Imao sam sreću u nesreći da sam počeo da radim '88, gde sam ja do '91. obišao pola Evrope sa Crvenom zvezdom i Partizanom, kao potpuni početnik. Onda su mi se naglo otvorila vrata i ja sam to iskoristio - počeo je rat. To je ta sreća u nesreći... Mogli smo da se pokažemo interancionalno, samo je bilo pitanje ko će da stisne muda i napusti siguran i stalan posao u 'Politici Ekspres' (Suki je inače o superlativima govorio o svojim bivšim i sadašnjim kolegama) i ode na ratište. Ja sam odmah rekao: 'Palim, ovi moji nemaju para da me pošalju u Obrenovac'. Em nemam love, em nemam posao... Tako da sam rizikovao i isplatilo se".
A, savet?
"Ne znam šta bih mudro mogao da posavetujem nekoga ko je na početku, osim da rizikuje. I moraju da uče sve vreme, a sve što nauče pokušaju da kažu svojim rečima. Drugačije..."
Hvala na iskrenosti.