Ostali sportovi

NFL KOLUMNA: Džonatan Ogden - DIV koji je nosio baltimorske Gavrane

Autor Vladimir Ćuk

Onaj ko nije igrao fudbal ili zaista ga pratio, ne može da zna koliko je zaista važna uloga vrhunskog ofanzivnog linijaša. Ovo je priča o jednom o njim - velikom Džonatanu Ogdenu, a priča vam je naš kolumnista Vladimir Ćuk!

Ko je najpopulaniji igrač fudbalskog tima? U srednjoj školi, ali i koledžu, kvoterbek je taj u koga su sve oči uprte. On je taj koji pokupi najbolje devojke. On je taj koji je lice tima. Ako nije kvoterbek, onda su to hvatač ili trkač. Retko odbrambeni igrač. Nikada igrač ofanzivne linije.

Možda će vas zanimati

 O tim divovima skoro niko ne piše. Nikome me priča o herojima iz senke. Oni su uvek u drugom planu. Oni ne skupljaju jarde, tačdaune, obaranja ili presečene lopte. Ali u njih svi gledaju kada se baci žuta zastavica. Onda navijaču kunu sve te velike ljude.

Onaj ko nije igrao fudbal ili zaista pratio ne može da zna koliko je zaista važna njihova uloga u timu. Koliki je značaj vrhunskog ofanzivnog linijaša.

Tako dolazimo do, meni omiljenog među njima, Džonatana Ogdena.

Franšizu Rejvensa je postavio Art Model, koji je pre toga bio vlasnik Klivlend Braunsa. Više od tri decenije Art se držao Braunsa. Neki bi rekli previše. Onda je došao na ideju da preseli Braunse u Baltimor. Tada je došao na red referendum.

Ceo događaj je bio kontroverzan. Jako. Od strane navijača dobio je kratak naziv "The Move". Kako je priča o Ogdenu, ovaj događaj će ostati za neki drugi put. Nakon dosta peripetrija i uključenja državnih činovnika u ceo proces, dozvoljeno je preseljenje.

Tim se zvao Baltimor Rejvens, kako se i danas zove.

Model je za trenera uzeo Teda Marčibodu koji je bio trener baltimorskog tima, pod nazivom Baltimor Koltsi. Draft ‘96 je doneo Rejvensima dva najveća igrača u istoriji njihovog postojanja. Stigli su Džonatan Ogden i Rej Luis. Zanimljivo je da su svi očekivali da Ogden ode ranije. Rejvensi su bili i te kako srećni kada su Kardinali odabrali Simiona Rajsa ostavivši njima Ogdena na tacni. Trenutak istine koji su Rejvensi ugrabili snažno.

Rej je stigao sa Univerziteta Majami, na kome je bio član elitnog odbrambenog tima sa Vorenom Sepom i Dvejnom Džonsonom, koga znate pod nadimkom "The Rock", a koji je posle ozbiljnih povreda otišao putem kečera, dok je danas možda i najplaćeniji glumac današnjice.

Izvor: MONDO/Strahinja Stojanović - ilustracija


Ogden je od srednje škole bio okrenut sportu. Pored fudbala, aktivno se bavio atletikom. Uzimajući u obzir da je uvek bio ogroman, jako snažan i visok, nekako je prirodno pretpostaviti kojom atletskom disciplinom se bavio.

Bio je u All american timu u bacanju kugle sa ramena i bacanju diska.

Pored toga, nije odustajao od fudbala. Šta mu je bilo teško da baci na travu defanzivca kada je toliko puta izbacio disk i kuglu iz ruke.

Nakon srednje škole, odlučio je da boravak na istočnoj obali od detinjstva, zameni zapadnom obalom. Na stolu je imao ponudu Univerziteta Florida, ali je ponudu odbio. Razlog je bio taj, što je od trenera Bruinsa dobio dozvolu, da se pored fudbala kontinuirano bavi atletikom.

Ovo je presudilo da prihvatio ponudu Univerziteta Kaliformija, kraće UCLA. Ogden je karijeru na UCLA igrao na poziciji levog tekla, za razliku od srednje škole gde je igrao na desnoj strani napada. Otac, koji je radio kao investicioni bankar, ali je isto tako igrao tekla na Univerzitetu Hauard, savetovao je sinu da prihvati ponudu. Ponuda je glasila - pređi sa pozicije desnog tekla, na poziciju levog tekla. Prelaskom na novu poziciju, prešao je na weak ili blind stranu igre. Kako većina kvoterbekova baca desnom rukom, ovaj igrač je bio ključni čovek za zaštitu kvoterbeka.

Kao što znate, u ofanzivnoj liniji imate centra, koji dodaje loptu kvoterbeku i dalje nastavlja sa blokiranjem, pomažući trkači ili kvoterbeku. Centru često asistira igrač na poziciju garda (guard). Oni su vrlo često teži i snažniji od teklova (tackle) i centra. Tekl je izuzetno osetljiva pozicija, posebno onaj koji brani slepu stranu.

Upravo je Ogden napravio čuda na toj poziciji. Tokom 23 odigrane utakmice, kao junior i senior, dozvolio je samo 2 seka defanzivcima koji su imali plan da preko njega uhvate kvoterbeka. Prilično impresivno. Pored toga je ređao atletske rekorde. Na sve to, bio je odličan student.

Ako vas malo više zanima, preporuka je da pročitate odličnu knjigu "The Blind Side: Evolution of a Game", koju je pisao Majkl Luis. Kroz priču o Majklu Oeru (kasnije snimljen film), opisuje važnost pozicije levog tekla. Knjiga je dobrim delom uticala na reputaciju pozicije, pa je tako i zarada rasla. Vrlo često je levi tekl, duplo plaćeniji od desnog. Evolucija igre je sada veliki broj elitnih pass rushera prebacilo na desne teklove.

Da se vratimo na priču - Tokom seniorske godine pokupio je niz priznanja. Osvojio je Moris trofej koji se dodeljuje za 12 najboljih linijaša. Izabran je u All American tim. Bitnije od toga, osvojio je Outland trofej za apsolutno najboljeg linijaša, bilo da je defanzivni ili ofanzivni. Ovo je samo potvrdilo dominaciju Ogdena u koledž fudbalu.

Došlo je vreme za NFL. Ogden je bio zreo za prvu rundu. Pored impresivnih rezultata ostvarenih na Draft combine, Džonatan je bio sjajan na Wonderilic testu. Naime, radi se o testu koji polažu svi igrači koji ulaze u NFL. Najprostije rečeno, test inteligencije.

Ogden spada među retku grupu koja je prebacila 30 poena na testu. Valja napomenuti da teklovi u proseku beleže najbolje rezultate na ovom testu. Odmah iza njih su centri, kvoterbekovi, gardovi i tajtendovi. Trkači su poslednji. Test ima ograničenje u vremenu i zaista nije lagan.


Takođe, među poznatijim igračima koji su prebacili tu granicu od 30 poena nalaze se čak 3 člana ofanzivne linije Rejvensa. 90% visoko inteligentnih igrača čine kvoterbekovi. I ne, ovo nije garant da ćete postati zvezda. LaMar Džekson spada u onu grupu ispod minimuma prolaznosti, takođe MekNeb, Rej Luis i Simion Rajs imaju lošu ocenu. Znamo kakvi su igrači bili.

Klasa 96 na kojoj je biran, spada među pet najboljih klasa otkada se igra fudbal. Klasa ima čak pet igrača izabranih u Hall of Fame. Ima i onih koji se nadaju da će završiti u Kantonu, a svoje nade baziraju na realnim brojkama koje ih mogu tamo odvesti.

Ogden je kao četvrti pik, bio prvi igrač nove franšize u gradu koji je već bio fudbalski. Od njega i Reja Luis je sve krenulo. Obojica su počeli i završili karijeru u Rejvensima. Ogden je bio prvi izbor novih Rejvensa. Bio je igrač koji je trebao da postavi Gavranove visoko na NFL mapi.

Za razliku od koledža, Ogden je ruki sezonu odigrao na poziciji levog guarda, jer je standardni član postave, Toni Džons, držao poziciju teklai. Impresivna ruki sezone dovela je do ideje da se Džons trejduje kako bi Ogden zauzeo "svoju" poziciju. Već u sofmor sezoni vratio se na poziciju koja ga je proslavila na koledžu, a kasnije i NFL-u.

Rejvensi sa starom postavom Braunsa nisu mogli da budu neka posebna pretanja timovima u ligi. Od postavljanja Luisa na čelo odbrane, te dolaska Pitera Bulvera sa drafta, odbrana nije bila nešto po čemu su Rejvensi bili prepoznatljivi. Već sa pojačanjem u vidu MekKrerija, Rejvensi su postajali opasna odbrana. Na sve to dodate fenomenalnog Roda Vudsona.

Marčiboda je izdržao tri sezone u Rejvensima, nakon čega iz Minesote stiže Brajan Bilik. Prvi put su Rejvensi stigli do jednakog broja pobeda i poraza. U sezoni 99 dali su petoricu za Pro Bowl utakmicu, gde je Ogden bio jedini igrač napada koji je došao do prestižne utakmice.

Generalni menadžer, Ozi Njuborn je rekao: "Temelji franšize stoje na ramenima Džonatana, jednako kao na ramenima Reja. Ali je Džonatan ipak bio prvi."

Luis i Ogden su bili dve karakterne suprotnosti. Lusi je bio strašan motivator. Ogden je bio tih, povučen momak, koji je svoj posao radio na najbolji mogući način. Dok je Luis skakao po svlačionici, kako bi što više podigao motivaciju saigrača, Ogden bi odabrao da korisiti slobodan trenutak i pročita još par stranica knjige.

Ogden je tokom 12 sezona postao gospodar leve strane. Kao glavni zaštitnik slepe strane kvoterbeka, često je bio oštar prema sebi kada bi dozvolio taj minimalni broj sekova. Tražio je odmah nakon utakmice gde je pogrešio, kako bi što pre ispravio. Želeo je da postane perfektni zaštitnik vođe napada.

"On je uvek tražio da presudna trčanja idu preko njegove strane, odmah iza njega. Želeo je da preuzima odgovornost kako bi neutralisao najbolje protivničke endove ili spoljne lajnbekere", priča Trent Dilfer, koji je bio deo šampionske generacije.

Kada je njegovo ime stiglo na red za put u Kanton, niko nije imao dilemu da će odmah biti izglasan. Odavno ne pamte da su svi bili sigurni da će Ogden završiti u Kući slavnih. Toliko dobar je bio.

Izvor: MONDO/Strahinja Stojanović - ilustracija


Mala tajna njegove veštine leži u treninzima koje je prolazio sa dedom. Deda je bio bivši bokser. Brze noge i ruke kojima je odbijao napade veštih endova i lajnbekera došle su od bokserskih treninga. Od starta do kraja karijere bio je pravi atleta. Role model elitnog tackla.

U ruki sezoni je već pokazao impresivne rezultate. Dopustio je samo jedan sack!

"Kada je stigao u kamp, pravio je gomile grešaka", kaže trener linijaša, Kirk Ferenc. "Vrlo brzo je stigao do tačke kada bi imao odgovor na svako pitanje i rešenje za svaki problem. Moja sestra je mogla da ga trenira. Sve je radio sam."

Ispostaviće se, u šampionskoj sezoni, Ogden je dobio najveći ugovor koji je ikada ponuđen ofanzivnom linijašu. Rejvensi su njegove perfektne igre nagradili sa 44 miliona dolara za period od 6 godina, uključujući 12 miliona bonusa.

U šampionskoj sezoni, jednako je dobro štitio Dilfera i Benksa, koji su se menjali na poziciji kvoterbeka. Te sezone u tim je stigao Džamal Luis, koji je istisnuo Prista Holmsa koji je pao na poziciju drugog trkača. Iz Denvera je stigao sjajni Šenon Šarp koji je postao prva napadačka meta. Dolazeći iz sezone obeležene povredom, Šarp je bio izuzetno značajan igrač u pohodu na titulu.

Rejvensi su prvi put stigli do pozitivnog odnosa pobeda i poraza. Sa 4 poraza dobili su priliku da u Wild card utakmici odmere snage sa Bronkosima.

Šenon Šarp protiv dojučerašnjih drugova.Džamal Luis je doneo dva tačdauna trčanjem. Šarp je svom Denveru isporučio još jedan pasom od 58 jardi. Dopustili su Bronkosima samo 3 poena. Sveli su Gusa Frerota na rejting 44. MekKreri je čak tri puta sekovao kvoterbeka. Presečena lopta Luisa i konstantni udari na ofanzivu Bronkosa pokazala je moć odbrane Rejvensa.

U prvoj rundi su sveli Stiva MekNera na rejting 52. Džamal Luis je nastavio da ređa tačdaune trčanjem. Rej Luis je totalno razbio napad Tajtansa. Skupio je 12 obaranja. Na to je dodao presečenu loptu koju je vratio za tačdaun od 50 jardi. Ogdenova linija je iznenađujuće dopustila 3 seka.

Rejdersima su u finalu konferencije dopustili tri poena. Šenon Šarp je uhvatio pas i postigao tačdaun za 96 jardi. Sve ostalo do kraja je sigurni Met Stover donosio šutevima. Četiri puta se sekovali Riča Genona, presekavši dve lopte. Ali pazite ovo - dozvolili su samo 24 jarda trčanjem.

U finalu su pojeli Džajantse. Kerija Kolinsa su sekovali četiri puta. Isto toliko puta su mu presekli pas. Dodao bih i fambl koji su isforsirali. Odbrana je bila jezivo dobra. Rejting Kerija Kolinsa bio je jednocifren na kraju Super Bowl utakmice. Veliki Strahan je menjao stranu kako bi prikupio neki sack, jer preko Ogdena nije mogao.

Jedna od rutinski osvojenih titula. Naravno da je to možda nama izgledalo lako, ali na terenu nije bilo ni izbliza tako. Ogden navodi da je trebalo mnogo snage, znoja i treninga da se na taj način stigne do titule.

Dolaskom Toda Hipa, potencijalne mlade zvezde na poziciji tajtenda, zahvalili su se Šenonu Šarpu. Vratio se Džamal Luis. Sezona ‘02 donela je i dolazak nove zvezde u odbrani. Stigao je Ed Rid. Na veliku žalost svih, Rej Luis je odigrao samo pet utakmica zbog povrede.

To je bio nenadoknadiv gubitak.

Izvor: MONDO/Strahinja Stojanović - ilustracija


Sezona ‘03 je ličila na potencijalnu šampionsku. Džamal Luis je napravio rekordnu sezonu sa +2000 jardi trčanjem. Ako pitate Luis kako je došao do tolikog broja jardi, reći će vam da je najveći broj trčanja bio preko leve strane. Istovremeno, birana su trčanja koja su išla češće spolja, nego unutra.

Ogden je bio, naravno pored Luisove veštine, glavni razlog zašto je Džamal stigao do magične brojke osvojenih jardi trčanjem. Luis je tokom sezone postavio tadašnji rekord u jardima na jednoj utakmici. Protiv Braunsa (a koga drugog) istrčao je čak 295 jardi. Ovaj rekord je četiri godine kasnije oborio Adrian Piterson na meču protiv San Diego Čardžersa.

Ako pogledate pažljivo tu utakmicu i rute kojima je najčešće trčao videćete da se broj 75 pojavljuje češće nego bilo koji drugi broj među ofanzivnim linijašima. Ogden je perfektno pravio odsudne blokove i birao tajming kada će pustiti defanzivca i preći na sledećeg.

Posle još jedne propuštene sezone Reja Luisa, Rejvensi su su odigrali fantastično sezonu ‘06. Stiv MekNer koga su redovno dovodili do ludila, stigao je među Rejvense. Nova, mlada zvezda je sazrela i zauzela važnu poziciju u odbrani. Terel Sagz bio je legitimna sila u napadu na kvoterbekove. Ova odbrana je po imenima bila zvučnija od šampionske.

Ofanzivna linija, predvođena Ogdenom, dopustila je samo 17 sekova što je predstavljalo svojevrstan rekord. Stigli su do drugog mesta u istoriji. Sve ovo zajedno donelo je sezonu sa samo tri poraza. Opet su misli bile u Super Bowl utakmici.

U prvoj rundi se desila jedna krajnje čudna utakmica. Svi poeni su postignuti iz šuteva za tri poena. To je bio okršaj Adama Vinatjerija i Meta Stovera, gde je Vinatjeri imao mnogo više prilika koje je iskusno koristio. Još jedan sjajni tekl, Tarik Glen, je odneo pobedu nad Ogdenom ovog puta. Nažalost svih, Vinatijeri je bio previše inspirisan. Nije pomoglo ni 15 obaranja Reja Luisa. Ni dve presečene lopte Eda Rida.

Izvor: MONDO/Strahinja Stojanović - ilustracija


Koltsi su te sezone osvojili Super Bowl u finalu protvi Bersa. Gledajući na razvojj situacije i kako su Rejvensi uštopovali Pejtona Meninga, sa Herisonom i Vejnom, još uvek žale za tom prilikom u više nego čudno izgubljenoj utakmici.

Ogden je nakon sezone ‘07 koja je za njega završena posle 11 utakmica zbog povrede stopala, Džonatan je saopštio franšizi u kojoj je sve počelo da se povlači. Veliki div više nije mogao da izdrži napore koje bi utakmice stavljale pred njega. Isto tako, nije želeo da igra tek da bi igrao. To nikako ne bi ličilo na njega.

Nije bilo mnogo viših igrača od Ogdena. Uz njega su Džered Gajter, još jedan tekl Rejvensa i Denis Roland. Nije bilo mnogo moćnijih. Možda više neće biti nijednog kao što je bio Džej O.

Voren Sep je jednom prilikom rekao da ga je toliko jako blokirao da je pomislio da su mu slomljena rebra. Tonija Brenkensa je svojevremeno tako dobro zatvorio, da su ga pomerili na pokrivanje pasa. Dvajt Frini je rekao da je mogao igrati protiv njega jedino kada se približio kraju karijere.

Među linijašima sa više Pro Bowl nastupa su samo Brus Metjuz, Rendal MekDenijal i čelični Vil Šilds. Ali postoji jedna caka. Svi su oni odigrali više sezona u odnosu na Ogdena, posebno rekorder Brus Metjuz. U svakoj, osim ruki sezone, bio je biran za Pro Bowl.

Na sve to, Ogden je imao samo 32 greške, kada pričamo o preranom startu ili držanju. 32 greške u 177 utakmica. Samo je Volter Džons, još jedan sjajni tekl, blizu te brojke.

Džonatan Ogden (sport)
Izvor: YouTube/Gridiron Clasics


Kada su ga pitali koji igrači su mu bili najteži za čuvanje, izvdojio je par elitnih defanzivaca. Prvi među njima bio je pokojni Derik Tomas. Čudo od igrača. Jedini igrač koji tek može malo prići Tomasu jer Von Miler, prema rečima Ogdena. Kaže da je najteže bilo sa njim, što je konstantno menjao pravce bez stajanja. Kaže da je on bio ojačana verzija Dvajta Frinija.

Za Frinija se uvek specijalno spremao. Te nedelje, pred utakmicu, smanjio bi hranu kako bi bio lakši na utakmici. Problem mu je predstavljala visina Frinija, pa je tako morao konstantno da bude u polučučnju. Balans je bilo ono na šta je morao posebno da obrati pažnju zbog rolinga koje je Dvajt stalno radio.

Na kraju ostaju dva vanserijska enda. Simion Rajs, koji je biran ispred Ogdena na draftu. Drugi je Džejson Tejlor. Visina i građa obojice nije odgovarala Ogdenu kada bi došlo do zaštite pasa. Nisu držali poziciju toliko dobro kada bi krenulo trčanje, ali je jurnjava kvoterbeka bila njihova teritorija. Sa njima se ponašao kao na košarkaškom terenu. Pokušao bi da imitira njihove pokrete i na taj način eliminiše mogućnost da ga prođu svojim dugim rukama.

Ogden je pre 12 godina, jednako dugo koliko je igrao, otišao u zasluženu penziju. Iako su svi mislili da će se možda vratiti posle saniranja povrede to se nije desilo. To zaista nije Ogden. Fudbal nije bio njegov identitet. On je bio mnogo više od toga.

Ali eto, za tih 12 fenomenalnih sezona, imali smo šansu da vidimo možda i najboljeg igrača na njegovoj poziciji. Za mene svakako najbolji uz svo poštovanje Džimu Parkeru.

Jedan grad sa dvojicom najboljih teklova ikada. Napred Rejvensi!

Tagovi

NFL