NFL Kolumna: Rendi Mos - Čudo prirode

U najnovijoj MONDO kolumni, Vladimir Ćuk pisao je o jednom od najvećih atleta u istoriji sporta. Ne NFL-a, već sporta u celosti. Pročitajte njegovu sjajnu životnu priču.

Tokom istorije lige, Rendi je imao tri sezone sa najvećim brojem uhvaćenih tačdaun pasova. Iza njega je ostao čak i legendardni Džeri Rajs. Rendi predvodi ovu listu sa 23 uhvaćena tačdauna u dresu Petriotsa, dok je Rajs ostao iza njega sa 22 uhvaćena tačdauna u dresu San Franciska. Istini za volju, Rajs je u rekordnoj sezoni odigrao utakmicu manje, zbog štrajka igrača koji je trajao 24 dana.

Da će biti veliki igrač pokazao je tek kao školarac. Rođen je u zimu, 17. februara, 1977. godine. Mali gradić Rend u Virdžiniji je postao tog dana bogatiji za budućeg člana Kuće slavnih. Mračna i dosadna okolina na obodima Čarlstona nije nudila mnogo opcija za nekoga ko bi želeo karijeru profesionalnog sportiste.

Rend je bio poznat kao industrijski gradić gde je glavna grana bila rudarstvo. Mnogo ljudi je izabralo baš takvu karijeru. Mnogi se nisu mrdnuli iz Renda tokom celog života. Zatvorena zajednica koju je Rendi svojim likom i delom otvorio ka javnosti. Majka Maksin je bila sama sa troje dece. Kako bi osigurala zdravo i srećno detinjstvo za decu radila je često duple smene kao medicinska sestra. Disciplina se podrazumevala u kući Mosovih. Odlazak u crkvu tri puta nedeljno. Strogo zabranjeno korišćenje psovki. Alkohol je bio nešto nezamislivo.

Mnogo puta bio je prepušten sebi, ali nikad toliko da bi ga ulica vaspitala. Poštovao je pravila porodice, onako kako ih je majka učila. Njena reč bila je zapovest. Bar dok je bio klinac. Držao se dalje od problema. Uzor mu je bio polubrat Erik, školska i atletska zvezda.

Tako se prvi put upoznao sa američkim fudbalom. U početku se zadovoljio prisustvom treninzima starijeg brata. Nije još stasao da bi bio jedan od njih. Nosio je opremu svom heroju do treninga i nazad. Sve samo da bi bio u dodiru sa fudbalom.

Veća motivacija od gledanja starijeg brata bila je majka. Maksin se gotovo svakog dana vraćala debelo iscrpljena od posla. Samo bi se sručila u krevet. Obećao je da će skinuti teret sa njenih leđa. Jedini put koji bi ga doveo do toga bio je - NBA ili NFL karijera.

Rend nije imao osnovnu školu, pa je morao da putuje oko šest kilometara do škole u susednom Beleu. Dupont škola bilo je mesto gde su se srele dve senzacije. Pre toga su igrali fudbal kao deca, ali u protivničkim ekipama. Na jednoj strani je bio Rendi Mos, na drugoj Džejson Vilijams. Pamtite ga sigurno kao "Belu čokoladu" Sakramento Kingsa sa početka veka.

Virdžinija je zadržala rasizam kao deo dnevnih dešavanja. Tenzije su bile primetne u školi, jednako kao na ulici. Mali broj dece u školi bili su Afroamerikanci. Rendi je ostajao van toga, najviše zato što je bio najbolji atleta u školi. Vilijams je bio kao beli afroamerikanac. Baggy pantalone, lanci oko vrata, hip hop 24/7.

Rendi je igrao tri sporta u srednjoj školi i u svima je bio jednako sjajan. Fudbal, košarka, bejzbol... U svemu je bio glavna zvezda. Vilijams je bio odmah iza njega. Postali su veliki prijatelji. Praktično se nisu odvajali. Vilijams je igrao kvoterbeka i pleja. Rendi je igrao hvatača i krilo.

Lopta je letela na fudbalskom i košarkaškom terenu. Tačdauni i alley-oopovi sevali su na svakoj utakmici. Škola je bila prinuđena da izgradi dodatne kapacitete na tribinama da bi stali svi ljudi koji su želeli da vide dinamični tandem. U oba sporta doveli su Dupont do državnih finala.

Vrlo lako je moglo da se desi da obojica završe na Floridi, jer je Florida State ciljao fantastični tandem. Jedina razlika bila je ta da je Rendi rešio da krene putem fudbala, dok je Džejson rešio da mu košarka bude primarni sport.

Odlazak na koledž bio je ono što je Rendi jedva čekao da bi se pomerio od rasističkog okruženja. U školi je postojala ekipa "Red Neck Alley" gde vam samo ime naglašava čime se grupa bavi. Zastave Konfederacije i oznake Kju Kluks Klana bile su svuda po njihovim ormarićima. Rendi je bio glavna meta. Sport ga je spasao.

Kada se odlučio za "Borbene Irce" (ekipa koledža Notr Dam) bio je to dodatni razlog da ga rasisti mrze. Na sve to, meta napada bila je Mosova devojka, Libi Ofut, sa kojom je imao dete. Bila je belkinja. To za njih nije bilo prihvatljivo. Sve je vodilo ka tuči koja se desila ‘95.

Kao punoletan odgovarao je za krivično delo učestvovanje u tuči. Osuđen je na 30 dana zatvora. To je značilo izbacivanje iz škole. Ta okolnost povukla je ponudu Notr Dama. Kada se činilo da nema svetla u tunelu u koji ga je borba protiv rasizma uvukla, pojavila se ipak iskra nade.

Trener "Iraca", Lu Holc pozvao je svog prijatelja na Floridi. Uslov je bio da presedi sezonu van takmičarskog dela ekipe. Rendi je pristao na sve, samo da pobegne od pakla u kome se nalazio.

Tokom prolećnih treninga '96, Rendi se našao na terenu sa igračima koji su projektovani u buduće zvezde. Piter Bulver, Vorik Dan, Tre Tomas, Deni Kenel i drugi. Navijači i treneri bili su uzbuđeni oko novog hvatača. Svi su bili oduševljeni kada su videli prve poteze mlade zvezde. Neki su išli toliko daleko da su ga odmah imenovali za najboljeg Seminola prve godine ikada.

Bio je spreman da odsluži tih 30 dana iza rešetaka, ali je novi problem izronio kao Kraken, preteći da uništi trajno karijeru mladog Mosa. Rendi je testiran na doping testu, koji je uključivao narkotike. Prevelika količina se našla u Rendijevom organizmu. Koristio je marihuanu i često je koristio sa Vilijamsom.

Trener Bouden odmah je prekinuo ugovor o školarini. Ovo je uticalo na to da mu se kasnije dodeljena uslovna kazna pretvori u 90 dana zatvora. Fenomen koji je bez zagrevanja, nekada i bez treninga, uništavao protivnike na terenu bio je ostavljen sam. Bez navijača, bez lopte, bez pobeda.

Relativno kratki boravak iza rešetaka iskoristio je da sredi svoj život. Kako nije bilo poziva od koledža prve divizije, bilo je potrebno da pronađe koledž koji će mu dati šansu. Sudbna je poigrala sa Mosom. Kada je mislio da se nikada više neće vratiti u Virdžiniju, upravo to se desilo.

Trener Maršala, Bob Pruet, vratio je Mosa na jedino mesto na kome nije želeo da bude. Krdo bizona je dobilo dodatnu snagu u rogovima. Mos je bio motor koji je dodao atomski pogon Maršalu.

Sa 19 tačdaun hvatanja postao je rekorder u istoriji koledž fudbala, kada se govori o freshmanima. Mnogima je pre toga bilo jasno kakav je Rendi igrač. Sada je svima bilo jasno da se rađa nova zvezda. Da je koledž samo početak.

Na utakmici protiv Delavera, Rendi je konstantno imao dva čuvara, na trećem downu čak i tri igrača. Na toj utakmici je skupio čak 288 jardi. Gromovito krdo je mlelo protivnike. Predvodnik krda mogao je biti samo on - Rendi Mos.

Nije bilo velike dileme ko je najbolji ofanzivni igrač koledž fudbala. Kada je Čed Penington izborio svoje mesto kao prvi kvoterbek, tandem je postao izuzetno opasan za sve protivnike. Rendi je pomogao Peningtonu da stigne do 39 tačdaun dodavanja uz 3.480 bačenih jardi. Rendi je skupio 2.178 jardi uz 25 tačdauna. Mislim da ove brojke dovoljno govore o stvaranju fenomena u liku Rendija Mosa.

I pored nestvarnih brojeva, "Heisman" trofej, namenjem izuzetnim igračima u NCAA, otišao je u ruke Čarlsa Vudsona. On je nešto kasnije priznao da je Mos bio daleko superiorniji od njega, samim tim i od ostalih kandidata. Da bi nepravda bila ublažena, Rendi je dobio trofej Freda Biletnikova, za najboljeg hvatača. Na nepravdu je već navikao. Teren je bilo mesto gde je on pričao.

Koledž je postao tesan za igrača njegovog kapaciteta. Paket Rendi Mos bio je kompletan. Snaga, brzina, atleticizam, sigurne ruke, visina, skočnost. Ima je sve. Jedino nije imao dobru reputaciju koja bi ga preporučila timovima u ligi. Svi su ga gledali kao veliki rizik.

Dva hapšenja. 90 dana zatvora. Često uživanje u marihuani. Sve su to bile stvari koje mu nisu išle na ruku. Svojim manirima i inteligencijom na intervjuu je oduševio predstavnike timova. Onda je napravio novu grešku. Propustio je NFL Combine. Opravdanje je bila zubobolja, ali se spekuliše da nije želeo da ide na doping test.

Uzdao se u svoj vanserijski talenat, koji zaista nije viđen mnogo godina do njegove pojave. Pik za pikom, timovi su na draftu 1998. godine propuštali Rendija. Kada je shvatio da neće biti u prvih pet pikova, razočaranje je počelo da se budi u njemu.

Pejton Mening je očekivano bio "Broj jedan". Želja da završi u dresu Dalasa ostala je pusti san. Igranje sa Ajkmanom i Emitom Smitom palo je u vodu. Prvi risiver odabran je tek na poziciji 16, gde je Tenesi birao Dajsona. Mos je stigao tek sa broja "21". Birala ga je Minesota. Hladnoću koja ga tamo čeka je već osećao u kostima.

Tokom njegove ruki sezone vođena je žestoka borba između Pejtona i Rendija za titulu ofanzivnog rukija godine. Meninga je koštao negativni odnos tačdaun dodavanja i presečenih lopti, iako je bacio ogroman broj jardi kao startni kvoterbek. Najveći broj dodavanja završio je u rukama Maršala Folka. Još uvek nisu stigli Herison i Vejn. Sa samo tri pobede to je bilo to od Koltsa.

Na drugoj strani, kvoterbek Minesote Bred Džonson dobio je savršeno oružje u napadu, a njegova povreda i "uskakanje" iskusnog Kaningema doneli su stabilnost Vikinzima. Rendi je, uz već etabliranog prvog hvatača, Krisa Kartera bio ubojita vikinška sekira. Postao je prvi hvatač tima sa više od 1.300 uhvaćenih jardi. Uz to je nanizao 17 tačdaun hvatanja. Minesota je 1998. zabeležila samo jedan poraz u regularnom delu sezone.

Bilo je jasno ko je ofanzivni ruki godine. Na drugom kraju terena, stari koledž rival Čarls Vudson osvojio je titulu najboljeg defanzivnog rukija. Minesota je praktično dobila poklon. Nukleus tima je već bio kvalitetan. Na pomenute, Kaningema i Kartera, došli su Robert Smit, Džejk Rid, kao i defanzivci MekDenijel, Džon Rendl, Grifit i Fuler.

Išli su na ovo - ako Rendi bude Rendi, dobiće još veći kvalitet i dubinu napada. Ako ne bude, onda je sve ok, jer je ekipa već dobra. Rendi je već po izboru od strane Vikinga, pozvao Krisa Kartera da bi mu se pridružio na uvodnim treninzima. Kako je Karter kao mladi igrač Iglsa prolazio kroz šikaniranje u medijima i kroz pravne probleme, imao je što šta da nauči mladog kolegu.

Rendi je u ruki sezoni uništio Grin Bej u Monday Night utakmici, u kojoj je dobijao teledirigovane bombe od Kaningema. Skupio je 190 jardi uz dva tačdauna. Posle dve pobede nad velikanom lige, Minesota je bila legitimni konkurent za titulu.

Protiv Dalasa, koji ga je mimoišao u korist defanzivnog linijaša Elisa, uhvatio je tri tačdauna od kojih se ne zna koji je bio spektakularniji. Redom je išlo 51 - 56 - 57 jardi. Kažnjavao je Dalas od drajva do drajva.

Vikinzi su bili, realno gledano, najveći favorit za titulu. Relativno lako su savladali Arizonu kada je Rendi uvhatio tačdaun. Protiv Atlante, u finalu konfrencije, lako su ispustili komfornu prednost. Kris "Kristalni Luster" Čendler je bacao kao u transu uključujući pas ka Terensu Matisu za tačdaun i produžetak. Kaningem nije uspeo da za 40 sekundi dovede Vikinge do prilike da šutiraju za tri poena.

Loša pas igra Kaningema u produžetku dala je Atlanti dve prilike za pobedu od kojih su drugu iskoristili i postigli tri poena sa udaljenosti od 38 jardi. Ovde je ostalo večito "Šta bi bilo, da je bilo...”. Ako su ikada bili blizu osvajanju bili su tada. U finalu te 1999. godine čekao je Denver, koji je i osvojio titulu (34:19). Svi su saglasni da Bronkosi nisu imali dovoljno dobar backfield koji bi parirao Mosu i Karter. Velika prilika je propuštena.

Nakon te sezone, Bred Džonson je trejdovan. Kaningem je dobio mesto prvog kvoterbeka. Sa drafta je stigao Dante Kalpeper, koji je planiran kao budući startni kvoterbek. Koliko je napad bio kvalitetan, toliko je škripalo u odbrani. Kaningem je posle šest utakmica zamenjen Džordžem koje je doneo osveženje u igru kroz vazduh.

U Wild card utakmici 2000. godine izbacili su Dalas i to je bila nova lična pobeda za Mosa. Skupio je 127 jardi uz tačdaun. U prvom kolu dali su 37 poena Remsima, ali su primili čak 49. Kurt Vorner bacio je tačdaun više od Džordža. Mos je skupio čak 188 jardi uz dva tačdauna. Bio je to vrhunski ofanzivni šou dve ekipe.

Remsi su kasnje osvojili Super Bowl prilično lako, eliminišući prvo Tampu, pa zatim Tajtanse u finalu. Bila je to još jedna sezona posle koje je ostalo pitanje - "šta bi bilo da je odbrana bila za nijansu bolja?".

Rendi je već skupio dva Pro Bowl učešća. Postao je član "All Pro" tima lige. Pored tačdauna hvatanjem, počeo je da ostvaruje tačdaune i kroz vraćanje punta. Defanzivnom Čikagu isporučio je 204 jarde. Utakmice sa 100+ jardi postale su već toliko česte da se nije postavljalo pitanje koliko će puta tokom sezone ispuniti taj cilj.

Tokom sezone događali su se trenuci kada je Rendi bio Rendi. Jednom je odgurnuo linijskog sudiju. U plej-ofu je sudiju polio vodom iz flašice. Ponašanje nije bilo u skladu sa načelima NFL-a, ali je uspeh na terenu dobro maskirao Rendija i njegova stanja pomračenja uma.

U sofmor sezoni, Dante Kalpeper dobio je mesto startnog kvoterbeka. Navijači su se nadali da će Dante biti trajno rešenje. Rodila se hemija između Dantea i Rendija. Mobilni, snažni kvoterbek voleo je da baca dugačke pasove koji je Rendi želeo. Bežanje iz džepa Kalpepera omogućilo je dodatno vreme Mosu da pronađe rupe u odbrani rivala. Rober Smit je "po zemlji" doneo preko 1.500 jardi u svojoj poslednjoj NFL sezoni.

Rendi je imao rekordnu sezonu po broju uhvaćenih jardi. Kalpeper je bacio 33 tačdauna, od čega je Mos odneo 15 hvatanja u end zoni. Kao prvi u NFC-u, lako su pobedili Sejntse u prvom kolu. Perfektna pas igra Kalpepera uz 120+ jardi Mosa i Kartera bili su previše za Nju Orleans. Protiv Džajantsa se desilo pomračenje. Neko je ugasio svetlo, ali samo Vikinzima.

Odbrana Džajantsa, predvođena Majklom Strahanom, vršila je konstantan pritisak na Kalpepera. Na drugoj strani odsustvo Džona Rendla je oslabilo defanzivu VIkinga, pa je Kolins dosta slobodnije bacao pasove. Posle 34-0 u prvom poluvremenu, Mos je izgubio interesovanje za utakmicu. Nakon meča kritikovan je sa svih strana, od legendarnog Breta Favra do senatora Džonsona.

Odlazak legende odbrane Vikinga, Džona Rendla, bio je prilično jak udarac na već upitni kvalitet. Desila se sezona sa malim brojem sekova. Pored toga, nijedan lajnbeker nije prešao brojku od 100 obaranja u sezoni. Promenila su se čak tri kvoterbeka, što je donelo samo pet pobeda u sezoni.

Loša sezona počela je srčanim udarom Korija Stringera, sa kojim je Mos bio blizak prijatelj. Kada se obratio medijima prasnuo je u plač i od tog momenta je malo oslabio pritisak na njega. Kazne koje je pre toga skupljao kao sličice zaboravljene su.

Ovo je donelo dve loše sezone za Mosa i Minesotu. Kalpeper je polako počeo da gubi stečeno poverenje. Počeo je da baca pasove bez rezona. Previše često je rešavao da trči. Bežao je iz džepa. Ofanzivna linija više nije mogla da prati njegove kretnje. Rendi je završio sezonu ‘02 sa jednocifrenim brojem tačdauna.

Mos je odlaskom Kartera postao praktično jedina opcija u napadu vazduhom. Rečenica koju je jednom prilikom izgovorio - Ja igram onda kada želim da igram - žestoko je naljutila sve fanove američkog fudbala, ne samo domaće.

Novi glavni trener, Majk Tajs, koji je do tada bio trener u raznim timovima Vikingsa, želeo je da više lopti ide na Rendija. Izračunao je da u slučajevima kada bar 40 odsto lopti bude usmereno ka njemu, Minesota igra mnogo efikasnije. Ta računica nazvana je popularno - "Randy Ratio".

Tajs je bio blag prema Mosu. Kada je uhapšen zbog divljanja u vožnji i manje količine marihuane u kolima, Tajs ga nije suspendovao. Javnost je žestoko kritikovala obojicu. Matematika Majka Tajsa počela je da "radi" u sezoni '03. Rendi je ponovio ruki sezonu, kada je uhvatio 17 tačdauna, postavivši rekord u broju uhvaćenih jardi. Uhvatio je više 1.600 jardi te sezone. Uprkos tome, Minesota je nije dokopala plej-ofa.

Mos je uzeo pod svoje mlade risivere, Nejta Burlesona i Kelija Kempbela. Gus Frerote je iskoristio dobijenu šansu na poziciju kvoterbeka. Iako sezona nije bila uspešna, za Rendija je to bio svojevrsni povratak na stare staze slave.

U sezoni '03, Rendi je prvi put propustio veći broj utakmica. Nejt Burleson je izneo dobar deo utakmica bez Mosa. Uprkos izostanku, Rendi je skupio 13 tačdauna. Kalpeper je konačno odigrao dobru sezonu, bacivši rekordan broj tačdauna i jardi.

Odbrana se pojačala Udezeom, Martinom i Vinfildom. Vigins i iskusni Robinson ponudili su Kalpeperu dodatne opcije kada bi prve hvatačke opcije bile pokrivene. Sezona Kalpepera bila je fenomenalna. Ispred njega je ostao samo Pejton Mening.

U wild card utakmici dobili su velike rivale, Pekerse i legendarno Favra. Kalpeper je odigrao perfektnu utakmicu, dok je na drugoj strani odbrana masakrirala napad Pekersa. Mos je pokupio dva tačdauna, uključujući odlučujući na 10 minuta pre kraja. Pas za 34 jarde bio je presudni momenat koji je odlepio Vikinge na nedostižnu prednost.

Povreda skočnog zgloba učinila je da protiv Iglsa Rendi ne bude 100% u igri. Raznovrsna igra Iglsa je bila previše za nekompletnu Minesotu. MekNeb je mešao trčanja i pas konstantno, imajući veliki izbor raspoloženih igrača u napadu.

Nakon poraza su krenule spekulacije o Rendijevom ostanku među Vikinzima. Rob Brzinski je izvukao visok ugovor i upitnu posvećenost Rendija frašizi VIkingsa. Pored toga, veliki izbor risivera činio se dovoljnim da se kompenzuje eventualni odlazak Mosa.

Rejdersi su videli idealnog kandidata u Mosu za njihovu vertikalnu pas igru. Rejdersi su poslali Napoleona Herisa, kome je forma bila u silaznoj putanji. Pored toga stigao je prvi pik drafta 2005. Tužno je što je Minesota oba pika prve runde praktično bacila.

Dve zajedničke sezone sa Kolinsom na mestu kvoterbeka završile su očajno. Ako je prva sezona bila loša, druga je bila katastrofalna. Dve sezone koje bi Mos verovatno izbrisao iz sećanja da može. Dve sezone koje su značajno bacile senku da njegove mogućnosti.

Prvi pik drafta 2007 je išao Ouklendu. Ciljali su DžaMarkusa Rasela. Jedan od najvećih promašaja drafta ikada trebao je da bude velika zvezda Ouklenda. Koliko su Rejdersi promašivali, ovo im je možda najveći promašaj ikada. Iako je bilo malo teži od Kalpepera bio je mnogo manje pokretan. Novi trener se fokusirao da izbor Rasela. Isterao je do kraja ideju da se otpusti Mos.

Tu je uskočio Nju Ingland. Bil Beličik i Tom Brejdi izgubili su finale konferencije od Koltsa i Meninga. Od hvatačkih opcija tu su bili samo Gefni i Votson. Aktivno leto dovelo je velikog Rendija Mosa, Vesa Velkera i Dontea Stolvorta. Brejdi je neverovatno raznovrsan napad. U ovoj postavci nikako niste smeli konstantno da udvajate Mosa, što su radili svi pre toga.

Mos je te sezone postavio apsolutni rekord po broju uhvaćenih tačdauna. Dao je zadatak svim risiverima koji će doći posle njega, a stavio nedostižan rekord iznad svih koji su bili pre njega. Više od Džerija Rajsa. Trebalo je to uraditi.

Ne samo Rendi, Patriote su napravile sezonu bez poraza. Pre njih, to su uradili Dolfinsi daleke ‘72. Ali niko pre njih nije imao toliki broj pobeda bez poraza. Delfini su stali na 17. Patriote su stale na 18. Ovako je trebao otprilike da izgleda novi uspon Antonija Braun, koji se nažalost nije desio. Isto je bilo. Rejdersi su razapeli Mosa javno, slično kao Brauna. Obojicu nakon što su došli među Petriotse. Bivši trener Tajs je dao sledeću prognozu za Mosa — “Return to greatness”. Bio je u pravu.

Konekcija Brejdi - Mos je radila perfektno. Tom je bacio ravno 50 tačdaun pasova uz samo 8 presečenih lopti što ga je dovelo do najimpresivnije sezone kvoterbeka u istoriji. Foksuiranje odbrana na Mosa ostavila je ogroman prostor Votsonu, Stalvortu i Velkeru koju su igrali svoje najbolje sezone. Zahvaljujući Rendiju Mosu.

Naravno da su Petsi bili prvi favoriti za titulu. Ko bi posle takve sezone stavio bilo koji drugi tim pre njih? Prvo kolo — utakmica sa Džeksima. Ves Velker je bio prva meta, zbog konstantnog pritiska na Mosu. Odbrana je radila svoje na čelu sa Rodnijem Herisonom. Bruski, Sejmur, Džunior Sejo, Vrabel, Tomas, Semjuel, Vilfork, Taj Voren —- fenomenalna odbrana koja je podržavala još bolji napad.

Posle velike borbe u prvom poluvremenu, Petsi su slomili jak otpor Džeksa u drugom. Sa Čardžersima su se našli u finalu konferencije. Opet teška utakmica. Ponovo je Mos bio izolovan, što je omogućilo ostalima da se razmašu. San Dijego je sve poene postigao iz šuta, kroz sigurnu nogu Nejta Kidinga. To je bilo to od Čardžersa.

Finale lige protiv Džajantsa je ličilo na poslednju utakmicu sezone i veliku borbu koja je viđena. Prvi tačdaun su postigli Petsi. Džajantsi su vratili tačdaun u drugom poluvremenu. Na 2:45 do kraja Brejdi je bacio pas od 6 jardi za Mosa koji je konačno uhvatio tačdaun u plejofu. Usledio je napad Džajantsa. Osporavani Ilaj Mening je ovaj drajv odigrao u stilu svog starijeg brata.

Mening je koristio sva četiri hvatača u tom drajvu. Tumer, Plaksiko Bares, Tajri i Stiv Smit. Stigli su unutar “crvene” zone. Mening je uputio pas na levu stranu gde se nalazio Plaksiko. Slomio je Hobsa promenom pravca i ostao sam. Usledio je pas Meninga za vođstvo. Titula je bila blizu. Trebalo je preživeti 30 sekundi Brejdija. Dva puta je pokušao da pronađe Mosa u trećem i četvrtom downu. Oba puta su pokušaji završili neuspešno. Titula je završila u Njujorku. Perfektna sezona Petsa je otišla u nepovrat.

Povreda Toma Brejdija odvela je Petse preko regularnog dela sezone koji se nije završio plejofom, uprkos samo 5 poraza. Loš početak i vreme koje je proteklo dok se Met Kasel privikao na ulogu prvo kvoterbeka koštao je Nju Ingland. Mos je odigrao još jednu +1000 jardi sezonu i +10 tačdauna.

Mos do kraja boravka u Masačusetsu nije stigao do prilike da se bori za titulu. Sezona ‘10 je bila tranziciona u kojoj je promenio čak 3 ekipe. Petsi, Vikinzi i Tajtansi. Posle razočaravajućih epizoda, Mos se povukao, da bi se posle sezone pauze aktivirao u San Francisku. Igrač koji je rekordima pretekao legendi San Franciska, Džerija Rajsa, našao se na mestu gde je slavni prethodnik beležio sjajne sezone. Sada već veteran, nije ni sam zao šta može da očekuje.

Aleks Smit je krenuo, Kolin Kapernik nastavio. Sa klupe je donosio neophodno iskustvo i pomoć prvom hvataču, Krebtriju. Odbrana i napad su delovali sjajno. U plejofu su savladali Pekerse prilično lako. Sa Falkonsima je bilo zaista teško. Izuzetno kvalitetna utakmica završena je pobedom 49ersa i pored sjajne partije ofanzivnog dela Falkonsa — Džonsa, Vajta i Gonzalesa.

Mos se ponovo našao u finalu. Ponovo je prsten bio na korak od njega. Rejvensi su bili za nijansu spretniji, iskusniji i jači u duelu. Rej Luis i Ed Rid su predvodili odbranu, dok je Džo Flako, iznenađujuće, odigrao perfektnu utakmicu. Mos je zatvorio vrata svoje karijere na čijem ulazu nije stajala godina osvajanja titule.

Nikada nije brinuo šta o njemu pričaju i pišu. Pričao je ono što misli, bilo loše ili dobro. Preuzimao je posledice koje bi usledile posle toga. Ako je nekom bilo jasno, bilo je navijačima Petsa. Kada je Rendi bio fokusirani Rendi, nije bilo boljeg od njega. Bio je najimpresivniji atleta na poziciji risivera. Brzina sprintera. Odraz najboljeg zakucavača. Sigurne ruke. Nije bio toliko opasan samo kad je bio na liniji scrimagea. Sve posle toga je predstavljao ogromnu opasnost za odbranu.

Kritikovan zbog prekrajanja ruta. Zbog discipline. Zbog odnosa sa sudijama. Me, myself and I pristup ga nije stavljao u omiljenu poziciju među medijima. Odbijanje da trenira u Ouklendu bi bilo teško objasniti da ne znate u kakvoj bezizlaznoj situacije je godina unazad ova slavna franšiza. Pored svega toga, Rendija su saigrači obožavali. Treneri takođe, osim Kifina. Rendi je radio pogrešne stvari, ali gotovo nikada protiv tima i saigrača. Zato jeste veliki.

"Ja sam najbolji risiver koji je ikada igrao", rekao je Rendi za Star Tribunu. “Bez pogovora. Nema dileme. O tome ne treba da se vodi diskusija”. Da je bilo za nijansu ozbiljniji, sigurno da se dilema ne bi vodila. Ovako još uvek postoji...