Ova rečenica Vorena Sepa, dugogodišnjeg saigrača Džona Linčaga odlično opisuje...
Ova rečenica Vorena Sepa, dugogodišnjeg saigrača Džona Linča odlično opisuje heroja naše današnje priče...
"On je bio taj tas na vagi koji je pretezao na našu stranu. On je bio naš osmi čovek u branjenju tračanja. On bi vam na terenu otkinuo glavu. Njegovi udarci su bili zaista surovo jaki. Svi ovde imaju veliko poštovanje za njega upravo zbog toga".
Da Džon Linč nastupa danas u ligi, sigurno bi propustio mnogo utakmica zbog kazni usled "prejakog" udaranja protivnika. Pre promene pravila, možda poslednji te vrste udarača bio je Kem "Weapon X" Kenselor, član čuvene "Legion of Boom", koji je zbog povrede morao ranije da završi karijeru. Pre njega bilo je mnogo jakih udarača na poziciji sejftija, obično strong sejftija. Čini se da nijedan nije udarao tako brutalno kao Linč. Sila njegovog udara bila je jednaka puštanju tega od 20 kilograma sa višespratnice.
Ako krenemo od samog početka, Džon je rođen 25. Septembra 1971. godine u državi Ilinois, gradu Hinsdejl. Srednju školu završio je u Kaliforniji, gde je nastavio da studira. Stenford je bio izbor. Pre njega, Stenford je iznedrio čuvenog Džona Elveja, kvoterbeka Denver Bronkosa. Linč je koledž karijeru započeo na istoj poziciji, kao kvoterbek, na kojoj je proveo prve dve sezone.
Na tom mestu uvek je bio treći ili četvrti izbor. Dolazak stručnjaka Bila Volša je bio put prosvetljenja za Linča. Trener Volš ga je prebacio na poziciju sejftija i pritom mu dodao takvu motivaciju rečenicom: "Ti ćeš jednog dana zaigrati u NFL-u", da nije pomišljao ni na šta drugo osim da stigne na taj cilj. Sezonu su završili sa samo tri poraza, a ekipa nije mogla da se prepozna u odnosu na prethodne dve. U tadašnjem Blockbuster Bowlu, sadašnjem Camping World Bowlu, dobili su Pen Stejt. U svojoj poslednjoj sezoni na Stenfordu, na poziciji sejftija, pokazao je koliko jako može da udara. Pored toga, zabeležio je četiri presečene lopte, dva seka, pet isforsiranih famblova i tačdaun.
Malo je nedostajalo da Linč uopšte ne krene putem koji ga je pretvorio u legendu NFL-a. Draftovali su ga 1993. godine Florida Marlinsi. Kako je u isto vreme igrao dva sporta, bejzbol i fudbal, i u oba bio podjednako dobar, shvatao je da ga kao rezervnog kvoterbeka niko neće ozbiljno razmatrati. Na draftu koji je dao Džetera, Njuvina, Hemondsa i ostale buduće zvezde, Linč je bio biran u drugoj rundi.
Kada je Tampa odlučila da ga draftuje u trećoj rundi kao sejftija, Linč je rešio da se ipak proba u fudbalu. Dobio je dvogodišnji ugovor na pola miliona dolara. Postao je šesti sejfti u ekipi Bakanirsa. Kako to obično bude, kada ste ruki, a rezerva, pritom znate jako da udarate sledi vam specijalni tim u kome morate da se dokazujete.
Linč je čak tri sezone proveo dokazujući se treneru Semu Vinšu. Dolazak Tonija Danžija promenio je način na koji se analizira igra Džona Linča. Slično kao na koledžu, promena trenera donela je i promenu njegovog statusa. Nije samo dolazak Dandžija promenio situaciju. Toni je sa sobom povukao čuvenog maga odbrane, Montea Kifina, koji je u glavi imao fantastične odbrambene postavke.
Koliko god da je odbrana bila dobra, slično kao sa Bersima, toliko je napad bio očajan. Trent Dilfer, koji je furao fazon pirata sa tadašnjeg grba Bakanirsa (kasnije su zamenili logo ovim sadašnjim), bio je večito u minusu u prvoj Dandžijevoj sezoni. Dovoljno je reći da je najbolji hvatač ekipe bio fulbek koga svi znamo - Majk "A-Train" Alstot. Donekle može da se razume ako ti tajtend bude najbolji hvatač, to smo viđali, ali da fulbek bude najbolji hvatač... Kao prvo, to pokazuje odsustvo bilo kakve kreativnosti u napadu, a kao drugo, pokazuje kukavičluk kvoterbeka.
U svakom slučaju, odbrana se polako okupljala. Tu su bili, tada mladi, Derik Bruks, Voren Sep, Melvin Džonson, Doni Abraham i Džon Linč. Uz iskusnije saigrače, Herdija Nikersona (Pro Bowl igrač), Martina Mejhjua i Lonija Martsa to je bila jedna od boljih odbrana lige. Linč je u prvoj sezoni kao starter postao treći obarač ekipe. Tada se još nisu brojali udarci kvoterbeka, ne sekovi, koje bi sigurno Linč skupio u solidnom broju. Pored toga je skupio 3 presečene lopte i dva isforsirana fambla. Nova zvezda na poziciji sejftija se rađala na zapadnoj strani Floride.
Već sledeća sezona je bila totalno drugačija. Dilfer se dozvao pameti i počeo da preciznije baca. Ruku na srce, daleko je to bilo od zadovoljavajućeg, ali je bio ogroman skok u kvalitetu u odnosu na sezonu pre. Pojavio se ruki raningbek, Vorik Dan, koji je konačno preuzeo teret sa leđa Majka Alstota. I dalje je Dilfer voleo kratke pasove, samo što je sada tražio Vorika Dana. Alstota je čuvao za crvenu zonu.
Defanziva je radila kao sat Montea Kifina. Svaki mehanizam bio je nezavisan, ali ipak je svaki morao da radi u korist drugog, kako bi sve funkcionisalo prema zamislima starog lisca. Linč je ostao treći po broju obaranja, odmah iza Nikersona i Bruksa. Uvek su tu bile bar dve presečene lopte, pored gomile udaranja koja su ostavljala bez daha. Posebno one koji su bili udarani.
U wild-card utakmici, nekako su savladali Detroit i to više zaslugom odbrane nego napada. Ako je Dilfer bio solidan u sezoni, bio je daleko od solidnog u plejofu. Sledeći protivnik bili su Grin Bej Pekersi. Bret Favr nije odigrao dobru utakmicu, ali na sreću Pekersa, Dilfer je uvek mogao lošije od lošeg. Sa dve presečene lopte, bez tačdauna, nisu mogli daleko. Realnost je da od trčanja niste mogli da živite u plejofu, ako ste mogli u sezoni.
Povreda Hardija Nikersona uslovila je lošiju sezonu. Srce odbrane koje je bilo u grudima veterana bio je deo koji je teško mogao da se nadoknadi. Bruks i Linč su ostali najbolji obarači ekipe. Bruks je i izostanku Nikersona zabeležio najbolju odbrambenu sezonu po broju obaranja. Linč je sada na obaranja i presečene lopte dodao sekove. Na taj način je kvoterbekovima počeo da uteruje strah u kosti. Sada je gotovo svaki član odbrane Bakanirsa bio igrač koji je mogao da radi sve u odbrani. Linč je predvodio tu multidisciplinarnu ekipu.
Sjajni Linč je od sezone '99 preuzeo drugo mesto od do tada neprikosnovenog Nikersona. Postali su mašina za obaranja, sekove i presečene lopte. Bili su treća odbrana lige po ukupnom broju dopuštenih poena. Tragedija je bila što su bili četvrti napad lige, ali kada se gleda otpozadi. U Dilfera su gotovo svi prestali da veruju. Svi su gledali samo u odbranu i Majka Alstota.
Probali su sa Šonom Kingom koji je izgledao kao bolje rešenje. U prvom kolu su okrenuli protiv Redskinsa. Posle 13-0, Alstot je postigao tačdaun dobro poznatim trčanjem. Tom "pogotku" prethodila je presečena lopta Džona Linča, koja je preokrenula tok utakmice. King je kasnije bacio pas za jard i time doneo pobedu. Protiv Remsa su potpuno neutralisali Kurta Vornera i Maršala Folka, ali je na drugoj strani Šon King krenuo stopama Trenta Dilfera. Tako je ovo defanzivo finale konferencije završeno u korist Remsa.
Dolazak Kišona Džonsona na poziciju vajd-risivera dao je mnogo više ofanzivne snage Bakanirsima. King je ligaški deo sezone igrao solidno. Imao je Džonsona, Grina, Dana i Alstota. Ponovili su dobru godinu. Linč je nastavio da teroriše protivničke napadače, jednog po jednog, uz veliku pomoć Derika Bruksa. U wild-card utakmici protiv Iglsa, pokušali su da neutrališu MekNeba, ali je on i pored malog broja jardi bacio dva tačdauna i doneo laku pobedu Filadelfiji. Na drugoj strani, King je bacao stidljivo, a pored toga je sekovan čak četiri puta.
Dolazak Breda Džonsona značio je više lopti za prezimenjaka, Kišona. Sezona koja je bila praktično preslikana, jer su u novoj wild card utakmici ponovo izgubili od Iglsa. Mekneb je odigrao gotovo identičnu utakmicu, ali je Bred Džonson odigrao mnogo goru nego King sezonu pre. Bacio je četiri presečene lopte. Odbrana pojačana Simionom Rajsom, dodala je pritisak na kvoterbekove, ali im to nije donelo sreću protiv Iglsa.
Tampa je predsezonu odigrala velemajstorski. Na bazu igrača koju su imali, doveli su Džoa Jurevičijusa i Kinana Mekardela. Vorika Dana zamenio je Majkl Pitmen. Bred Džonson je sa ovakvim ofanzivnim potencijalom odigrao sezonu karijere. Opasni Simion Rajs donosio je oluju među ofanzivne linijaše, skupivši 15 sekova u sezoni. Linč je prvi put pao na poziciji po broju obaranja u sezoni. Odbranu, meni jednu od omiljenih u poslednjih 20 godina, činili su:
1. Voren Sep
2. Simion Rajs
3. Greg Spajrs
4. Entoni MekFaraland
5. Derik Bruks
6. Šelton Kvarels
7. Alšermond Singlton
8. Ronder Barber (brat blizanca Tikija Barbera, trkača Džajantsa)
9. Brajan Keli
10. Dekster Džekson
11. Džon Linč
Fenomenalnih jedanaest! Strah koji su oni donosili u protivničke redove bio je nesaglediv. Džon Gruden je 2002, u prvoj sezoni na Floridi, dobio pravo bogatstvo. Dopuštali su samo 12 poena u proseku i postali ubedljivo najbolja odbrana lige. Sezonu koja je krenula porazom od Sejntsa u produžetku odigrali su maestralno.
U prvom kolu su uništili Džefa Garsiju. Presekli su tri pasa i četiri puta ga sekovali. Ugasili su Terela Ovensa u jednoj od njegovih najboljih sezona. U finalu konferencije stigla je osveta Iglsima. Fila je povela trčanjem Djusa Stejlija za tačdaun, da bi od tada postojao samo jedan tim na terenu - Tampa Bej. Linč je odigrao savršenu utakmicu. Svako obaranje je bilo njegovo solo obaranje. Konstantno je vršio pritisak na MekNeba, što je uslovio brzim izbacivanjima lopte i kraćim pasovima, koje su čekali surovi lajnbekeri. Simion Rajs ga je samo dotukao sekovima i stalnim jurišanjem na ofanzivnu liniju Iglsa.
U finalu su ih te 2003. godine čekali preiskusni Rejdersi. Utakmica na Trećem kanalu. Čekalo se veče i početak Super Bowla. Početno ispitivanje snaga je krenulo. Martin Gramatika i Sebastijan Janikovski merili su ko ima jaču nogu i precizniji šut. Oba kikera su mi u pet najdražih kikera koji su igrali u NFL-u. Tu sekvencu prekinuo je Majk Alstot svojim čuvenim trčanjem za dva jarda. Stigao je prvi tačdaun. Društvo oko televizora je već klimalo potvrdno glavom, to je to. Bakanirsi pokazuju dominaciju.
Tada smo u kraju imali ekipu "Borča Rokits". Igrali smo bez opreme, naravno. Samo Wilson lopta i velika volja su bili dovoljni da igramo bez obzira na vremenske uslove. Svi smo želeli da igramo kao Bruks, Linč ili Rajs. Sami počeci američkog fudbala u Srbiji. Ada i Kalemegdan. Pre toga smo igrali simulaciju finala gde su Bakanirsi dobili 34-7.
Tako je otprilike i tekla utakmica uživo. Dva tačdauna Kinana MekKardela. Kada je Dvajt Smit presekao loptu i vratio za tačdaun svi su skakali u sobi. Srbi vole borbene timove. Vole timove u čijim očima se vidi ga će pregaziti rivala da bi stigli do pobede. Mladi Porter i legendardni Džeri Rajs su načinili finale uzbudljivijim. Činilo se da Rič Genon ima snage da utakmicu napravi neizvesnom.
Onda na scenu stupa Derik Bruks. Seče loptu Genonu i vraća za tačdaun. Grogiranog protivnika je nokautirao Dvajt Smit drugom presečenom loptom i novim vraćanjem za tačdaun. Zaista ne pamtim da sam video dominantniju odbranu od ove. Pet presečenih lopti i pet sekova nad Ričem Genonom. Rejdersi su trčanjem uzeli samo 19 jardi! Na drugoj strani, Pitmen je pretrčao skoro 130 jardi u finalu. Nimalo loša odbrana Rejdersa izgledala je amaterski naspram odbrane Bakanirsa.
Linč i Keli razneli su igru pasom po sredini. Korner bekovi su dopustili dodavanja, ali ih sekli onda kada je bilo presudno. Defanzivna linija i lajnbekeri do ludila su dovodili ofanzivnu liniju Rejdersa i samog Genona. Nisu znali odakle oluja dolazi. Jedino mi i dalje nije jasno kako Bruks nije bio MVP finala, već Dekster Džekson, ali ok. Bitno je da su Bakanirsu osvojili titulu.
Svi znaju da je titulu teže odbraniti nego osvojiti. Saznali su to i Bakanirsi. Propuštene utakmice nekih bitnih članova šampionskog sastava, pre svega Linča i Kišona Džonsona uslovile su lošiju sezonu 2003/04, u kojoj su ostali čak i bez plej-ofa. Da bi sačuvali nivo plata i obezbedili novac za poboljšane ugovore zvezdama u timu, stradao je Džon Linč. Odmah su reagovali Bronkosi, među kojima je proveo naredne četiri sezone, pre nego što se povukao. Na stolu je imao ponudu Petriotsa, ali se odlučio za Denver.
Šanahan je imao finu ekipu. Plamer je bacao solidno. Imao je odlične mete u iskusnom Rodu Smitu i mladom Leliju. Ruben Drauns (nekadašnji trener mojih "Vukova") trčao je fantastičnu sezonu, koju više nikada nakon te i sezone u Braunsima nije ponovio. Odbrana nije bila na istom nivou kao defanziva Bakanirsa, ali daleko od toga da je bila loša. Te sezone su Bronkosi bili deveta ekipa u oba pravca. Dovoljno je pomenuti jednog od najvećih, Čempa Bejlija, koji je čuvao linije dodavanja. Kada na to dodate Di-Džeja Vilijamsa, Vilsona, Hejvarda i Linča, dobijate jako dobru odbranu.
U wild-card utakmici 2005, Koltsi su se poigravali sa Bronkosima i pobedili 49:24. Pejton Mening je protiv svog budućeg tima bacio četiri tačdauna skupivši skoro 500 jardi dodavanjem. Redži Vejn je skupio čak 221 osvojen jard hvatanjem, što ga je postavilo na mesto broj četiri večne liste po broju jardi na plejof utakmici. Ispred njega je ostao još jedan igrač Koltsa, T.Y. Hilton sa tri jarda više, isto u wild card utakmici. Čak je i prvi na listi, Erik Moulds, napravio rekord u wild card utakmici. Ovo nam kaže samo jedno - nikako ne propuštajte wild card utakmice!
Sve ovo što se događalo u utakmici protiv Koltsa govorili samo jedno. "Bekfild" nije funkcionisao. Džon Linč nije ličio na sebe. U sezoni nakon te, 2005, "bekfild" je počeo da radi bolje. Linč i Bejli su igrali fantastičnu sezonu. Nešto izmenjena odbrana donela je stabilnost. Bronkosi su posle samo tri poraza u sezoni, savladali Petriotse u prvom kolu. Odbrana predvođena Linčom, Vilsonom i Bejlijem je odnela pobedu nad strašnom odbranom Petriotsa.
Ono što su uspeli protiv Patriota nisu protiv Stilersa. Big Ben je odigrao gotovo savršenu utakmicu. U borbi dva fantastična sejftija, Polamalu je doneu pobedu Stilersima, koju su kasnije osvojili titulu u finalu. Poslednje dve sezone je proveo van plejofa. Ni najbolja sezona Bejlija i raznovrsna Linčova godina nije bilo dovoljno da odvede Bronkose do plejofa. U poslednjoj sezoni pak je ostao bez minuta. Linčov ostanak na klupi bio je prava kazna za njega. Nije mogao da radi ono što najbolje zna - da udara, ruši, razbija. Potpisao je jednogodišnji ugovor sa Patriotama koji na kraju nije realizovan. Tako je završio karijeru.
A tu karijeru obeležio je onim što se najbolje zna o njemu - da je oduvek voleo da udara. Od udaraca bejzbol loptice, do udara protivničkih igrača širom NFL terena. Nije birao na koga će ići. Uvek je ulazio maksimalno u svako obaranje. Nije se štedeo, ali je još manje štedeo druge. Shvatao je to kao deo igre, iako je zaista izgledalo kao da želi da ti otkine glavu. Jednom prilikom je toliko jako udario Džona Ričija, bivšeg fulbeka Rejdersa, da se ovom vrtelo u glavi naredna dva, tri minuta. Linč mu je prišao i pitao: "Gde si Džone? Kako si? Šta ima?".
Sve je to za njega bio deo posle u igri američkog fudbala, a njegov posao je bio da udara. Da udara jako, kako mu pozicija kaže.
Pored toga što je udarao, nikoga nije štedeo. Tako dolazimo do priče u kojoj nije poštedeo rođenog brata svoje žene Linde. Njen brat je Alfred Olred. Alfred je nastupao za Berse i kratko za Stilerse. Tokom ruki sezone u Bersima, Linč ga je tako snažno udario da je ovaj ležao nekoliko minuta na travi.
Posle toga, Linč je rekao da to uopšte nije bio jedan od njegovih najjačih udaraca. Legendarni Džon Meden je uvek voleo da priča ovu priču, posebno onaj detalj kada je Bruks u hadlu rekao Linču: "Zar nećeš bar da odeš da vidiš kako je čovek?". Linč je tek tada ukapirao da ovaj i dalje leži. Njih dvojica su inače bili jako dobri van terena, gotovo kao braća. Ali Linč na terenu nikome nije praštao.
Jedan od najvećih trkača koji se pojavio u američkom fudbalu, Beri Senders, često je tražio specifične uglove iz kojih bi dobio udarac od Linča, kada bi video da ovaj ide na njega. Jednom nije obratio pažnju. Što ga je koštalo. Linč ga je pokupio toliko jako, da je Senders odmah otišao na klupu i priznao saigračima da je to najjači udarac koji je ikada dobio. A dobio ih je mnogo tokom svoje velike karijere.
Isto to je pričao i Maršal Folk. "Najveće batine koje sam dobio tokom karijere, dobio sam od Džona Linča”, rekao je slavni raning bek. Seća se da bi ga posle svakog udarca pitao da li je ok. Folk bi ustajao iznova i iznova, dobijajući batine, sve dok se ne bi potpuno izmorio. Ne Linč. Folk. Linč se nikada nije umarao od obaranja. Mogao je to da radi ceo dan.
Takav je bio Džon Linč... Džon Linč je nekoliko puta bio u glasanju za Hall of Fame. Nijedan nije izglasan. Brajan Dokins je ušao pre njega. Rekao bih zasluženo. Ako ne bude izabran za Kuću slavnih, to neće biti poraz za Linča. On je govorio na terenu. Teren je jedino merilo sposobnosti igrača. Džon je pokazao da je itekako sposoban. Nema Kuće slavnih? Sve ok. Džon će i dalje udarati istom silinom kojom je udarao godinama unazad. Ovog puta udara u sakou i udara mnogo jako.