Kapiten srpske reprezentacije govorio je o rastanku sa Pro Rekom, o daljim planovima, kao i o svojoj karijeri.
Filip Filipović napustio je italijanskog i evropskog velikana Pro Reko onako kako nije hteo, ali u pitanju je bila viša sila.
Pandemija virusa korone zaustavila je čitav sport u svetu, pa se ispostavilo da se kapiten srpske reprezentacije oprostio od svog kluba pre borbe za trofeje, koje nije ni bilo.
U gostovanju Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije, on je objasnio kako je izgledao rastanak.
"Dogovor sa ljudima iz kluba još 2017. kad smo potpisali poslednji ugovor, bio je da 2020. bude oproštajna i cela sezona je trebalo da bude kulminirana na bazenu Punto Santana u Reku, na finalu Lige šampiona. Situacija koja nas je zadesila je ti malo promenila, ali ovo je sport, nismo izuzeti od drugih sfera. Ne mogu da kažem da sam srećan jer odlazim bez borbe, bez utakmica i bez trofeja. Srcem sam od 2009. u Pro Reku", izjavio je on.
Iako je bio u Beogradu, sve vreme je bio u kontaktu sa svojim prijateljima iz Italije.
"Imam dosta prijatelja i iz Breše, iz Milana, cele Lombardije, najteže pogođene regije. Koliko znam svi su zdravi i živi, koliko znam nijedan vaterpolista nije stradao. Eto neke koristi od hlora svih ovih godina. Nezahvalno je da pričam ja, čini se da Italijani nisu to shvatili ozbiljno kao mi. Saučešće svim žrtvama, život nekako počinje da kreće kao pre. Sport neće biti isti, ne samo vaterpolo i trebaće godine da se vrati na onaj nivo popularnosti od pre".
Koliko će biti potrebno da se vaterpolisti vrate u takmičarski ritam?
"Biće nam porebno dosta da se vratimo u mentalnu i fizičku formu. Do kraja oktobra nećemo imati nijednu utakmicu. Biće potrebno dosta treninga, kontrolnih utakmica i stresa da bismo se vratili u željeni ritam".
Filipović je početkom maja napunio 33 godine i pred njim je još sezona na vrhunskom nivou. Ipak, toliko je postigao da mu je verovatno i samom teško da pobroji sve timske i individualne uspehe. Kada se osvrne na početak karijere, on kaže da je od starta sanjao velike stvari.
"Sanjao sam o titulama i seniorskoj reprezentaciji. Dejana Udovičića su smatrali ludim, on me je uveo jako mladog u tim Partizana, a i u juniorsku reprezentaciju me je pozvao kao dete, da probam. Možda u tim trenucima nisam bio svestan, ali imao sam cilj, koji se razlikovao od drugih".
Koja mu je najdraža medalja? Svakako olimpijsko zlato iz Rija...
"Jako je nezgodno pitanje kod sportista, svaka medalja obeležava neku epohu. Definitivno je olimpijska medalja u Riju zatvorila ciklus koji smo započeli sa selektorom Savićem i generacijom koju će svi pamtiti po dobru. To je najvrednija i trenutno najdraža medalja, a bilo je pobeda i titula. Pamtimo spektakularno finale (Svetske lige) na Tašu protiv hrvatske prošle godine. Ova ekipa i reprezentacija nije završila svoju priču i tako biti i do Tokija, kad god on bio. Nadam se da će biti sledeće godine, one tamo bi moglo da bude nekih promena".
Narednih dana moglo bi da bude ozvaničeno koji je njegov sledeći klub. Od trenutka rastanka sa Rekom u medijima je pominjano da bi mogao u Barselonetu, ali Filipović ne govori javno ime tima, uz objašnjenje da ništa nije dogovoreno.
"Posle Pro Reka, s obzirom na to da se ciljevi lični i sportski nisu promenili, trebalo bi to da bude ekipa koja teži najvišim ciljevima, koja pretenduje na Ligu šampiona i titulu u nacionalnom prvenstvu. Čućete i pročitaćete u narednim danima, još nije gotovo. Ne bojim se za svoju budućnost, želim još dve-tri godine da odigram na vrhunskom nivou, a posle ćemo videti", rekao je Filip Filipović.