Vaterpolo je sport koji je u posljednjih dvadesetak godina srpskim navijačima omogućio najviše radosti, ali i sport kojem se mnogi vraćaju i poslije završene igračke karijere...
MONDO je s njima uskočio u Gradski olimpijski bazen u Banjaluci i pokušao da odgonetne šta je to toliko privlačno u ovoj igri, koja je proslavila Igora Milanovića, Aleksandra Šapića, Viktora Jelenića, Vanju Udovičića, Filipa Filipovića i druge bivše i sadašnje zvijezde srpskog vaterpola. „Nama koji se rekreativno bavimo vaterpolom, najvažnije je da u bazenu nikad ne možete da doživite povredu iako je naizgled u pitanju vrlo grub sport. Družimo se, zabavimo i vodimo zdrav život“, rekao je Goran Stojisavljević, bivši vaterpolista, a sadašnji član Upravnog odbora „Incela“. Prema njegovim riječima, klub je nastao prošle godine, zasad se samofinansira od članarine, a ovog ljeta planiraju da organizuju turnir sa drugim klubovima iz tzv. regiona. „Sarađujemo sa brojnim klubovima veterana u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i organizovaćemo ljetnje turnire. U ovom trenutku nas ima dovoljno za pristojan tim, ali smo uvijek otvoreni za prijem novih članova ljubitelja ovog sporta“, dodao je Stojisavljević uz napomenu da svi zainteresovani stariji od 35 godina mogu da se jave preko njihove Fejsbuk stranice. Drugi član UO ovog interesantnog kluba Predrag Burgić naglasio je da postoje tri grupe razloga zbog kojih se on lično bavi ovim sportom. „Higijenska, zdravstvena i naravno estetska grupa“, rekao je uz osmijeh i ponosno pokazao „pločice“ na stomaku. Ostali su u šali dobacili da ćemo fotografije morati da provučemo kroz „šest Fotošopova“ kako bi pristojno izgledale i da „jedine pločice koje ćemo moći da snimimo su one na bazenu“. Iako su pravi „siks pekovi“ kod banjalučkih vaterpolista veterana stvarno rijetki, moramo da priznamo da su u izuzetnoj fizičkoj kondiciji. Kao ilustraciju njihove „spremnosti“ navedimo da je reporter Monda izdržao samo njihovo zagrijavanje prije preseljenja u dječiji bazen. A oni su bez problema odigrali i međusobnu utakmicu. Rezultat nije bio od nikakve važnosti, ukoliko zanemarimo međusobno „zezanje“, da bi poslije izlaska iz bazena pomogli mladim vaterpolo nadama iz kluba „Fortuna“ oko duvanja lopti.
„Često 'sparingujemo' s juniorima 'Fortune' jer nam se termini nekad preklope i trudimo se da im se nađemo pri ruci ako im šta zatreba“, dodao je Stojisavljević.
Ipak, u svlačionici treći član UO Incela Velimir Tamamović se uozbiljio i naglasio da su se obraćali svim institucijama vlasti za pomoć u finansiranju najosnovnijih stvari - od lopti do kapica, ali da su naišli isključivo na zatvorena vrata.
„Tražili smo od 'gradskih otaca' bilo kakvu pomoć, ali ništa. Jedino se još nismo obratili Merhametu ili crkvama“, ironično je rekao Tamamović i dodao da su u klubu svi odreda ratni veterani, ali sve troškove snose sami.
„Za neke klubove u Banjaluci se donose posebni akti i mimo pravila se uplaćuju basnoslovni iznosi, a za nas ne može ni neka mizerija...“, dodao je Tamamović.
Mi se nadamo da će neki „očevi i oci“, gradski, crkveni ili bilo koji drugi koji su u prilici da pomognu biti drugačiji i da će ovi sjajni sportisti i ljudi produžiti mladost i nastaviti da se bave sa svojom „ozbiljnom rekreacijom“ i u budućnosti.