Premijer RS Radovan Višković danas je u uvodnom obraćanju pred poslanicima NSRS obrazložio program ekonomskih reformi u periodu od 2021. do 2023. godine, a koji se danas po hitnom postupku razmatra na posebnoj sjednici.
U skladu sa globalnim pretpostavkama o očekivanom okončanju pandemije virusa korona, u periodu 2021‒2023. godine u RS se očekuje oporavak privrednog rasta po stopama 2,6%, 3,2% i 3%, kao rezultat oporavka domaće tražnje, postepenog oporavka izvozne tražnje i pozitivnog efekta investicija.
„Vlada Republike Srpske će u narednom trogodišnjem periodu nastaviti sa sprovođenjem reformi u oblasti tržišta energije i transporta, uključujući restrukturiranje Željeznica Republike Srpske a. d. Doboj“, kazao je Višković.
S ciljem prevazilaženja negativnih uticaja pandemije virusa korona na poslovanje privrede, planirana je podrška prerađivačkoj industriji, kroz realizaciju projekata i podršku razvoju domaćeg proizvoda i bazne industrije. Takođe, zbog višestrukih uticaja na poslovanje, planirana je mjera koja se odnosi na jačanje podrške oporavku preduzetništva. Biće nastavljene aktivnosti u oblasti turizma kroz realizaciju mjera za smanjenje uticaja pandemije virusa korona.
Sa ciljem poboljšanja kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zaštite, jedan od glavnih ciljeva politika u narednom periodu je sprovođenje reforme zdravstvenog sistema i socijalne zaštite, kao i aktivnosti u oblasti povećanja efikasnosti tržišta rada uključujući i Zavod za zapošljavanje, te usklađivanje obrazovanja sa tržištem rada, što predstavlja jedan od najozbiljnijih i najhitnijih izazova.
Posebna pažnja biće posvećena u drugoj fazi reforme Inspektorata Republike Srpske i inspekcija svih nivoa vlasti u Republici Srpskoj
„Reforma javnih preduzeća je, pored reforme zdravstvenog sistema, najvažniji zadatak. Sva javna preduzeća u Republici Srpskoj treba da izađu sa planom reorganizacije, te jasno definisanim smanjenjem broja radnika, načinom smanjenja obaveza i jasno definisanim prihodom koji će obezbijediti kroz domaćinsko poslovanje bazirano na korporativnim principima. U saradnji sa tehničkom misijom Međunarodnog monetarnog fonda, sprovešće se nezavisna revizija poslovanja javnih preduzeća, te nakon toga definisati jasan niz koraka“, istakao je Višković.
Što se tiče privrednih i poslovnih kretanja i reformi, Višković je istakao značaj smanjenja sive zone u prikazivanju prometa pomoću implementacije novog sistema fiskalnih kasa.
„Smanjenje uticaja posljedica virusa korona na turizam jedna je od najvažnijih mjera. U svrhu oporavka turizma, potrebno je uticati na razvoj domaćeg turizma putem promocije i određenih kampanja, jer usljed pandemije, turizam više ne može računati na strane goste. Pored domaćeg tržišta, potrebno je fokus usmjeriti ka tržištu Srbije, imajući u vidu da je oko 70 odsto građana Srbije posjetilo Republiku Srpsku, kao i ka tržištu regiona“, rekao je Višković.
Strateško opredjeljenje Vlade Republike Srpske je da se u narednom periodu javne zdravstvene ustanove i Fonda zdravstvenog osiguranja uvedu u trezorski sistem poslovanja.
Istakao je i da je zdravstveni sektor opterećen neadekvatnom mrežom zdravstvenih ustanova, demografskom strukturom stanovništva, koja veoma nepovoljno utiče na njegovu održivost, velikom neefikasnošću sistema, a u isto vrijeme i sa njegovom prevelikom solidarnošću i socijalnom osjetljivošću, koja u mnogome prevazilazi paket usluga koji je optimalan, u skladu sa doprinosom svakog pojedinca sistemu.
„Neefikasnost javnog sektora ogleda se prvenstveno u neefikasnosti javnih preduzeća, a postoji prostor i za unapređenje javne uprave Republike Srpske, prvenstveno kroz njenu digitalizaciju“, dodao je Višković.