Nova pravila EU jačaju pravo potrošača na popravku, obavezuju proizvođače da obezbijede rezervne dijelove i mogu evropskim domaćinstvima da uštede čak 12 milijardi evra godišnje.
Evropljani godišnje bace oko 35 miliona tona kućnih aparata, dok se manje od petine pokvarenih uređaja u velikim evropskim ekonomijama zaista popravi.
Visoke cijene popravki, nedostatak rezervnih dijelova i komplikovane procedure često navode potrošače da umjesto popravke kupe novi uređaj. Evropska unija sada pokušava da promijeni takvu praksu.
Iako bi čak 77 odsto građana radije popravilo proizvod nego kupilo novi, profesionalna popravka finansijski ima smisla za samo oko 5 odsto veš-mašina i 33 odsto usisivača. U mnogim slučajevima popravka je toliko skupa da je kupovina novog uređaja jednostavnija i jeftinija.
"Pristup popravci nije glavni problem. Problem je cijena", ocjenjuje Aleks Bunodijer, istraživač sa Univerziteta KU Leuven.
Šta donosi novo "pravo na popravku"?
Nova pravila EU obavezuju proizvođače da obezbijede rezervne dijelove, alate i informacije potrebne za popravku, kao i da ne sprečavaju nezavisne servisere da popravljaju njihove uređaje. Softverske blokade i druga ograničenja kojima se popravke onemogućavaju biće zabranjeni.
Potrošači će dobiti jasnije informacije o cijeni i trajanju popravke, mogućnosti zamjenskog uređaja i troškovima transporta. Kada se uređaj pokvari tokom zakonskog perioda odgovornosti prodavca, kupac će moći da bira između popravke i zamjene. Ako izabere popravku, taj period se produžava za dodatnih 12 mjeseci.
Proizvođači će, tamo gdje je popravka moguća, morati da je obave u razumnom roku i po razumnoj cijeni. Međutim, upravo pitanje šta znači "razumna cijena" ostaje jedno od ključnih pitanja primjene novih pravila.
Manje otpada, manje troškova
Kraći životni vijek uređaja ima i veliku ekološku cijenu. Odbačeni kućni aparati godišnje doprinose emisiji oko 261 milion tona gasova sa efektom staklene bašte. Evropska unija, koja želi da do 2050. godine postigne klimatsku neutralnost i izgradi cirkularnu ekonomiju, zato popravku vidi kao važan dio borbe protiv otpada.
Problem je što proizvođači ponekad uređaje projektuju tako da je popravka komplikovana ili neisplativa. Jeftin dio može biti zalemljen na veću elektronsku komponentu, pa popravka od 50 evra postaje zamjena sklopa od 250 evra.
Nova pravila EU stupila su na snagu 31. jula 2026. godine, ali njihova primjena još nije ujednačena. Do roka je samo deset država članica uskladilo svoje nacionalne propise sa Direktivom o pravu na popravku.
Zbog toga građani različitih zemalja EU trenutno mogu imati različit nivo zaštite. Evropska platforma za popravke trebalo bi da počne da radi 2028. godine i da potrošačima omogući da lakše pronađu lokalne servise, prodavce obnovljenih proizvoda i druge mogućnosti za popravku.
Cilj je jednostavan: da popravka ponovo postane lakša i jeftinija alternativa kupovini novog proizvoda. Evropska komisija procjenjuje da bi se time evropskim domaćinstvima moglo uštedjeti oko 12 milijardi evra godišnje.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)