Da biste zaštitili svoje telo potrebni su vam koncentracija, pravilna ishrana, meditacija, kontrolisan usmeren rada i odmora. Sledite ove savete za bolje psihičko i fizičko zdravlje.
Nakon višedecenijskog rada u struci i stalnog usavršavanja u različitim oblastima, dr Mila Živojinović prenela je svoje bogato iskustvo u prvu knjigu pod nazivom "Okrenite drugi list". Uz poruku da nikada nije kasno da radite na sebi, dr Mila prenosi korisne savete i tehnike koje pomažu duhovnom i fizičkom boljitku, očuvanju i unapređenju zdravlja kroz uvođenje određenih navika u svakodnevni život: od ishrane, preko meditacije, molitve do jednostavnog slušanja muzike, korišćenja boja i mirisa.
Specijalno za MONDO dr Mila je dala savete kako postići balans duše i tela, odnosno opisala metode i načine prevencije za bolje psihičko i fizičko zdravlje kao i za bolji kvalitet života.
5. SVE POLAZI IZ GLAVE
Ako smo stalno u istim negativnim mentalnim šemama i nezadovoljstvu, zapravo smo "zarobljeni" u hroničnom emocionalnom problemu koji vuče korene iz prošlosti. Ako se, pak, brinemo i u strahu smo, mentalno smo zarobljeni u fiktivnoj mračnoj budućnosti. Dakle, mi živimo tu mračnu budućnost, a ne sadašnjost.
4. STRES KAO INICIJATOR BOLESTI
Uobičajeni ubrzani način života svakodnevno nam priređuje stresne situacije, a upravo je stres glavni okidač i faktor rizika mnogih oboljenja, među kojima i oboljevanje srca, iako ga mnogi pripisuju genetici. Stres je kompleksan pojam koji uključuje u sebe strah, strepnju, tugu, brigu, što podrazumeva da organizam, da bi se odbranio, luči previše raznih hormona koji negativno utiču na stanje kardivaskularnog sistema i rada svih žlezda sa unutrašnjim lučenjem koje kontrolišu rad svih organa. Stres može toliko isprazniti imunitet da se i kosti koje imunitet stvaraju (kao mesto gde se proizvode eritrociti, leukociti i odbrambeni mehanizmi) počnu sušiti.
Kako ćemo reagovati na neku situaciju zavisi isključivo od nas samih. Činjenica je da svi imamo u glavi određene šeme reagovanja na određene vrste stresova. I ma koliko se trudili da promenimo naše reakcije, one će uvek biti iste.
3. ŽIVIMO DRAMU, A NE SADAŠNJOST
Čvrsto verujem da se naši životi komplikuju i "mrse" onoliko koliko im sami dozvolimo! Iako bi naša svakodnevica mogla da bude neopterećujuća i jednostavna, mi je radije proživljavamo vezujući se za dramu. Nezadovoljni smo. Žalimo se. Optužujemo druge ljude. Sve je to deo predstave, deo patnje, deo obrazaca na koje smo navikli, a potiču iz naših misli i emocija, za koje se vezujemo. Zato živimo dramu, a ne sadašnjost. Interesantno je da drama koju stvaramo ne potiče iz našeg okruženja, već iz naših misli, naše glave. Dakle, naš život, najčešće ne komplikuje naša okolina, već mi sami. Ako smo stalno u istim negativnim mentalnim šemama i nezadovoljstvu, zapravo smo "zarobljeni" u hroničnom emocionalnom problemu koji vuče korene iz prošlosti. Ako se, pak, brinemo i u strahu smo, mentalno smo zarobljeni u fiktivnoj mračnoj budućnosti. Dakle, mi živimo tu mračnu budućnost, a ne sadašnjost. Zato je jako važno da "menjate priču" i umesto otpora i straha koji stvarate prema problemima i njihovom rešavanju, suočavate se i prevazilazite ih. A to "menjanje" ka pozitivnom je trajno stanje i zahteva vreme, upornost, strpljenje i posvećenost cilju koji smo sebi zacrtali. Bolest je opomena da menjamo navike dok je još moguće. Razmislite uvek, šta vam se događalo pre manifestacije same bolesti. Da li ste se suočili sa određenom stresnom situacijom, nekim strahom, patnjom?
Setite se - svi telesni poremećaji u osnovi su psihički. Radeći na sebi, činite dobro za sebe i ljude oko sebe. Ako se vi osećate dobro, to dobro moći ćete da pružite i drugima. Zato morate da se pokrenete i oslobodite svih kočnica.
2. EMOCIJE NAS POKREĆU
U osnovi svega stoje emocije, "mocio" je u prevodu – motor, i to je u stvari način kako reagujemo na nekoga ili nešto što nam se dešava. A to je najvažnije – reakcija našeg bića na promenu, bilo pozitivna ili negativna. Važno je da našu šemu, našu matricu koji imamo, promenimo, da pokušamo da je promenimo. Da sve što je negativno u nama pokušamo da promenimo u pozitvno. Moramo znati šta nam je prioritet, a prioritet je ono u čemu uživamo i čemu se dajemo. Ima istine u onoj staroj narodnoj izreci "Sve ide iz glave", jer je većina problema i poremećaja upravo psihički uslovljena, ostvaljajući i dalekosežnije posledice ukoliko se ne preduprede. Naime, svi telesni poremećaji u osnovi su psihički. Zato i kažemo da su u pitanju psihosomatske bolesti. Ako svoje misli stalno ispunjavamo negativnošću, tugom, patnjom, ne možemo ništa pozitivno ni iznedriti. Da bismo izlečili telesno, moramo menjati stanje duha i svoj stav, pre svega. Važno je da svakoga dana odvojimo sat vremena samo za sebe da šetamo, putujemo, uživamo u stvarima koje nas uveseljavaju: dobroj knjizi, muzici, filmu, da pružimo nekome ljubav ili pomoć.
1. SNAGA VOLJE, NAJBOLJI LEK
Zlatna pravila u kontroli stresa umom koje je dr Mila Živanović opisala u svojoj novoj knjizi "Okrenite drugi list" su:
- Veština upravljanja vremenom. Da biste uspešno radili važan je balans fizičke i mentalne aktivnosti, kao i uživanja
- Šarena hrana. Raznobojno povrće i voće, ne preskačite doručak, naučite kuvati...
- Spavajte dovoljno, minimum sedam sati
- Družite se, smejte se. Smeh snižava krvni pritisak, pospešuje socijalne veze, plešite
- Duboko dišite kad god možete i imate priliku za to: udahnite mir i zadržite taj osećaj smirenosti i spokoja, ostanite tu za trenutak, a obaveze će vas sačekati.
- Opuštajte se uz jogu. Ona smanjuje stres, snižava pritisak, usporava otkucaje srca...
- Šetajte, vežbajte
- Meditirajte. Samo 20 minuta dnevno meditacije može vam povećati toleranciju na stres.