Mojih TOP 11 - Mitar Mrkela: Ne žalim zbog Barija, ponosan sam zbog Zvezde

Sportski direktor Crvene zvezde Mitar Mrkela evocirao je uspomene na svoju karijeru, saigrače, trenere, kako je Velibor Vasović jednom prilikom ušao u sukob sa navijačima zbog njega i izabrao je svojih 11 najboljih.

Izvor: MN PRESS

Vozač viče na Mrkelu koji je izuo patike i podigao noge na naslon sedišta: "Alo bre, ovaj autobus vredi 18 milijardi dinara!". Otpozadi stiže replika: "Njegova levica vredi kao dva tvoja autobusa".
...
Dobrodošli u ’Mojih TOP 11’ Mitra Mrkele, igrača za koga je svojevremeno predsednik OFK Beograda Miša Pavićević rekao: "Mrkela? Mrkela je naš Maradona - evropska atrakcija".

...
OFK BEOGRAD (1981 - 1983)

Ulazak u anale YU fudbala. Sa 16 godina i 16 dana. Na Maksimiru...

"Dinamo je imao sjajan tim, predvođen harizmatičnim Ćirom Blaževićem. Branio je Marijan Vlak, igrali su Zajec, Kranjčar, Cerin, Mlinarić, Pero Bručić, pokojni Zvijezdan Cvetković... jaki kao zemlja. Otišli smo u Zagreb sa ulogom totalnog autsajdera, iako je i OFK  Beograd u to vreme bio respektabilna ekipa. Počeo sam na klupi, Dinamo je od samog starta diktirao ritam, stvarao šanse, čak su i penal promašili... Dvadesetak minuta pre kraja utakmice, Gojko Zec me je poslao na zagrevanje".

U igru ulazi poletarac Mrkela. Iz igre izlazi...

"Glavom i bradom, Ilija Petković. Imao je tada već 36 godina i to mu je bila poslednja ili pretposlednja sezona u karijeri. Nisam osećao tremu, čak sam u 85. Minutu propustio šansu da ’tuširam Maksimir’, kako su to zagrebačke 'Sportske novosti' napisale u izveštaju sa utakmice. Vlak je na bravurozan način odbranio moj šut i završilo se 0:0. Rezultat je kasnije još više dobio na značaju jer je Dinamo te sezone osvojio titulu šampiona Jugoslavije".

Postao je najmlađi debitant jugoslovenskog prvenstva svih vremena, ali je u narednih godinu dana retko dobijao priliku da odigra svih 90 minuta u dresu OFK Beograda. Novinari su prozivali Gojka Zeca da ga na taj način čuva za prelazak u Crvenu zvezdu.

"Gojko je bio pametan čovek i umeo je da dozira minutažu igraču koji ima tek 16 godina. Odigrao sam 16 utakmica, neke sam počeo, neke ušao sa klupe. Recimo, u prvom meču posle debija u Zagrebu, bio sam u startnoj postavi na Karaburmi protiv Veleža. Dobili smo ih glatko 3:0 i bio sam jedan od zapaženijih na terenu. Mi smo tu sezonu sjajno otvorili, ali je kasnije bilo mnogo padova i na kraju smo se jedva spasili ispadanja iz lige".

Ipak, godinu dana kasnije, "romantičarima" nije bilo spasa.

"Sve nam se poklopilo u poslednjem kolu. Osijek je očekivano izgubio u Beogradu od Crvene zvezde, Rijeka je poražena na Kantridi i nama je, zahvaljujući najboljoj gol-razlici, pobeda u Nišu garantovala opstanak u eliti. Nažalost, nismo uspeli da zatresemo mrežu Radničkog i OFK je izgubio prvoligaški status".

Bilo je sasvim izvesno da će velika nada našeg fudbala promeniti sredinu.

"Ja sam kao 16-ogodišnjak imao status amatera i nisam podlegao propisima FSJ o zabrani odlaska u insotranstvo pre 28. godine. Imao sam vrlo interesantnu ponudu Antverpena. Legendarni čehoslovački fudbaler Jozef Masopust je u ulozi skauta belgijskog kluba boravio u Italiji na omladinskom prvenstvu Evrope gde sam ja branio boje Jugoslavije u grupi sa domaćinom, Nemačkom i Finskom. Oduševio se onim što je video i odmah je stupio u kontakt sa mojim ocem i predložio nam transfer u Antverpen".

Uporedo sa interesovanjem iz Belgije, među klubovima "Velike četvorke" počinje pravi mali rat za potpis ’Vihora sa Karaburme’.  Najuporniji je Hajduk, koji lukavo pokušava da iskoristi dalmatinsko poreklo porodice Mrkela.

"Čitava ta pompa bila je ogromno breme za jednog mladog momka, pa je dosta toga u svoje ruke preuzeo moj otac Dušan. Splićani su me pratili još od pionirskih dana i pokušavali na sve načine da me dovedu na Poljud. Oni su u to vreme bili ozbiljan klub, imali su  svoje ’klubove navijača’ širom zemlje, pa tako i u Beogradu, a jedan član njihove skautske službe je svaki dan dolazio na treninge OFK Beograda i vodio evidenciju o mojoj formi. Isti taj čovek me je posle treninga pratio do autobuske stanice, s vremena na vreme čak i ulazio u autobus... seo bi pored mene i pričao mi o Hajduku. Kasnije, kada sam prolazio kroz krizne periode u Zvezdi, oni su uvek slali signale da bi voleli da me vide u belom dresu".

Čelnici OFK Beograda su uporno odbijali napade velikih klubova na bisera koji su sami izbrusili i oblikovali. Mudri Gojko Zec je jednom prilikom rekao: "Veliki misle da mogu da nam otimaju igrače, a ja vam tvrdim da je jedan Mitar Mrkela samo na Karaburmi mogao da izraste u ozbiljnog igrača. Koji bi to drugi klug dozvolio sebi luksuz da u vatru baci dete od 16 godina i 16 dana".

"To je istina. Gojko se nikada nije plašio da mi pruži šansu, čak i u mečevima koji su imali presudan značaj za plasman OFK Beograda. Sećam se duela sa Zvezdom, izgubili smo 4:1, ali sam odigrao izvanredno i mislim da je ta partija ključno uticala na moj prelazak na Marakanu. Pamtim i utakmicu protiv Veleža, oni sa čuvenom BMV trojkom - Bajević, Marić, Vladić - prštalo je na sve strane... Igrao se atomski fudbal i nije ni čudo što su stadioni bili dupke puni".
...
Kandidati iz OFK Beograda:

Golmani: Marić, Skakić, Simeunović
Odbrana: Batričević, Serpak, Marić, Marković, Stanimirović, Đurić, Gemaljević, Manisijević, Milenković, Ivanović, Tomić;
Vezni red: Zekić, Tomić, Krkić, Petković, Karasi, Kahrović, Nikolić, Starčević;
Napad: Majstorović, Vučićević, Zelenović, Dmitrić
...
TOP 11 - Ilija PETKOVIĆ (vezni red)

"Imao sam čast i privilegiju da zakačim taj kratak period sa njim u istoj ekipi. Bio je u poznim igračkim godinama, ja 16, on 36, ali smo se odlično slagali tokom igre. Vrhunski fudbaler, veliki čovek i pravi kapiten. Odmah posle tog remija na Čairu, doneo je odluku da okači kopačke o klin i da se posveti funkcionerskoj ulozi u OFK Beogradu".
...
CRVENA ZVEZDA (1983 - 1990)

Slučajan susret u avionu usmerio je Mitrove aspiracije za čitavu karijeru.

"Od kad znam za sebe, ja sam navijač Crvene zvezde i oduvek sam gajio ambiciju da jednog dana zaigram na Marakani. Imali smo sjajnu generaciju u pionirima OFK Beograda i par dana nakon što smo osvojili titulu gradskog šampiona, otac je na letu za Švedsku sreo Dragoslava Šekularca. Šeki je u to vreme bio trener pionira Crvene zvezde i Dušan je odmah iskoristio priliku da mu preporuči svog sina. Kada sam došao na probu, ubacili su me u neku treću ekipu koja je trenerila na šljaci, tamo gde je sada pomoćni teren. Brzo sam ’avanzovao’ u ekipu koja je sparingovala sa prvim timom i odigrao sam toliko dobro da me je Šeki posle utakmice pitao: ’Ma koji si ti mali, otkud ti ovde?’".

Mita je podsetio Šekija na razgovor sa Mrkelom seniorom, rekao mu da je iz OFK Beograda i da je već pet puta bio "igrač utakmice" u toj sezoni.

"Samo se nasmejao i odgovorio: ’Pa znaš li ti koliko mi očeva dnevno priđe i kaže da ima sina koji je čudo od fudbalera... a ne valja nijedan’. Ispostavilo se da ni ja u tom trenutku nisam bio dovoljno dobar za Crvenu zvezdu i kada bolje razmislim, super što je bilo tako. OFK Beograd su vodili mudri i inteligentni ljudi, tamo sam imao izvrsne uslove za odrastanje. Karaburma je bila možda i najbolja sredina u celoj zemlji za razvoj mladih fudbalera".

Već u prvoj sezoni u dresu Crvene zvezde, Mrkela osvaja naslov jugoslovenskog šampiona.

"To je sezona u kojoj je stvoren mit o ’Zvezdinom proleću’. Počeli smo očajno, nanizali nekoliko loših rezultata i jesenji deo završili tek na šestom mestu. Došlo je mnogo novih igrača... golman Ivković, Elzner, Ivanović, Krivokapić... praktično smena generacija posle odlaska Pižona i Repčića u inostranstvo. Trebalo je nadomestiti izostanak vedeta koje su Zvezdi donele gomilu trofeja i plasman u finale Kupa UEFA".

Zimske pripreme, pa tajfun na početku proleća. Čelik 4:0, Vardar 2:0, Dinamo Vinkovci 7:1... Zvezda je u furioznom stilu krenula ka vrhu tabele.

"Čini mi se da nijednu od tih ekipa nismo pobedili na početku prvenstva. Ja sam u Zenici debitovao za Zvezdu i bilo je 0:0. Isto tako u Osijeku. U Skoplju smo izgubili 1:0. U toj staroj Ligi, sistem za osvajanje prvog mesta je bio ’bod na strani, dva kod kuće’. Kada remiziraš u Rijeci, Tuzli, Ljubljani, Mostaru, Osijeku... slaviš kao da si pobedio. Željo nas je na Marakani tukao 3:1. Ta utakmica je igrana tri dana posle naše eliminacije od Verone. Na stadion je došlo svega 2.000 razočaranih navijača, oni su imali moćan tim sa Škrbom, Čapljićem, Komšićem, Baždarevićem, Nikićem... Sve je bilo rešeno već posle prvog poluvremena, ja sam svojim prvencem u crveno-belom dresu samo ublažio poraz".

Trka "prsa u prsa" vodila se sve do 26. kola prvenstva. Do meča odluke na Grbavici.

"Fenomenalan ambijent, 25.000 ljudi i naša velika pobeda od 3:1. Šestić je postigao fantrastičan gol, u svom stilu. Tada smo preuzeli  vođstvo na tabeli i nismo ga ispuštali do kraja prvenstva. Oba večita derbija te sezone završena su bez golova. Taj drugi je igran pred 100.000 gledalaca. Ja sam u svoj prvi Derbi ušao više kao navijač, nego kao fudbaler. Nije lako kada treba da se ’prešaltate’ i da zaboravite na emocije, ako želite da odigrate utakmicu na jednom profesionalnom nivou. Nisam bio zadovoljan svojom partijom, ali su svi akteri podbacili i kažu da je to bio jedan od najlošijih duela Zvezde i Partizana u istoriji jugoslovenskog fudbala".

Godinu dana kasnije, Mrkelina riznica trofeja bogatija je za pehar Maršala Tita.

"Nezaboravno finale sa zagrebačkim Dinamom. Slavili smo na Maksimiru 2:1 i u revanšu izborili 1:1. Halilović je u oba meča zatresao mrežu Ranka Stojića. Taj trijumf je bio uteha za slab plasman u šampionatu, gde je Sarajevo predvođeno Pašićem, Musemićem i Mirzom Kapetanovićem potuklo konkurenciju i zasluženo osvojilo titulu".

Istog leta, Mita dobija novog klupskog druga upravo iz redova šampionskog tima sa Koševa.

"Ne samo druga, već i cimera. Husref je kao najbolji strelac Prve lige stigao u Crvenu zvezdu i zahvaljujući svojim karakteristikama odmah se uklopio u našu filozofiju igre. Bio je klasična ’devetka’, mnogo opasan u šesnaestercu. Izgradili smo od samog početka sjajan odnos koji se bazirao na druženju i uzajamnom poštovanju. Kasnije smo i u Tventeu igrali zajedno, učvrstili naše prijateljstvo i evo, ne prođe mesec dana, da se ne čujemo telefonom. Sećam se da nije imao meru sa koka-kolom. Tada se nije mnogo vodilo računa o tome šta se unosi u organizam, Muske je obožavao gazirana pića i pio ih je u ogromnim količinama".

Tokom čuvene ’Šajberove sezone’, dolazi do konflikta Mrkele i Velibora Vasovića. Puklo je posle poraza Zvezde na Koševu, kada je Vaske slomio koplja na Miti i Bračunu i izbacio ih iz tima za duel sa Panatinaikosom u Kupu šampiona.

"Grke smo deklasirali u Beogradu 3:0 i ja sam bio među najboljima na terenu. Iskreno, ne znam šta je bio razlog da me ne povede na revanš u Atinu. Vaske je... tako... uvek je imao neke čudne odluke i često je menjao način igre. Tada mu je palo na pamet da ne treba da igramo preko krila, već sa dva špica i sa nekim rombom u sredini terena. Tako sam ja, kao klasično krilo, platio ceh i izgubio mesto u timu".

Navijači su stali na Mrkelinu stranu i na svakoj utakmici skandirali njegovo ime. Urbana legenda kaže da je Vaske jednom prilikom poslao Mrkelu na zagrevanje, a onda mu prišao i rekao: ’E sada idi gore na sever, traže te ovi tvoji’.

"To nije istina, ali ima jedna druga anegdota koja je mnogo zanimljivija i što je najvažnije, istinita. Baš u periodu kada sam se spremao za odlazak u vojsku, Vaske je organizovao jednu vrstu ’brifinga’ sa navijačima na pomoćnom terenu. To je bio poslednji trening pred utakmicu sa Partizanom i sećam se da je tribina bila ispunjena do poslednjeg mesta. Odgovarao je na razna pitanja, a onda su neki momci podigli ruku i rekli da su došli iz Knina, da su zemljaci Mitra Mrkele i da ih zanima samo jedna stvar: ’Hoće li Mrkela sutra početi utakmicu, jer ako neće, mi se vraćamo za Knin’. Vaske ih je pažljivo saslušao i mirnim glasom odgovorio: ’U tom slučaju, hvatajte prvi voz za Knin’. Oni mu nisu ostali dužni, rekli su: ’Nije problem, mi se vraćamo za Knin, a ti ćeš uskoro nazad u Partizan’".

Kada već u Zvezdi nije bilo mesta za klasično krilo, Mrkela je uskočio u uniformu i otišao da oduži dug otadžbini.

"U vojsku je moralo da se ide. Ja sam posle utakmice sa Partizanom u kojoj sam ušao na 1:1 i doprineo pobedi od 3:2, otišao kod  Džajića i saopštio mu svoju odluku da odem u Armiju. Pokušao je da me ubedi da nema razloga za žurbu i da bi valjalo da se strpim još malo, ali procenio sam da je u tom momentu najbolje da se sklonim. Pozdravio sam se sa svima i otišao u Surdulicu. Nisam se pokajao nijednog trenutka. Tačno je da vojska oduzme sportisti godinu dana takmičenja i napravi rupu u sportskoj karijeri, ali sa druge strane, to je škola života. Za svakog zdravog muškarca bilo je veoma korisno da odsluži vojni rok. Tu se sazrevalo kao čovek, susretalo se sa nekim stvarima o kojima se nije razmišljalo u civilu".

Kako se snašao u novoj sivo-maslinastom, najbolje govori značka primernog vojnika i čin referenta za sport u kasarni ’Toma Ivanović’.

"Surdulica je malo mesto, prava srpska sredina koja je poštovala svakog vojnika. Uspeo sam svima u jedinici da razbijem predrasude o popularnom i razmaženom fudbaleru. Bilo je situacija kada sam mogao da se izvučem, da iskoristim neke privilegije. Recimo, kada se išlo na Vlasinu. Mogao sam da idem kolima, ali se nisam javio nadležnom starešini, već sam sa drugovima prepešačio 20 kilometara. U vojsci sam upoznao ljude različitih profila sa prostora cele Jugoslavije. Bilo je tu intelektualaca, zanatlija... i svako je imao neki svoj talenat. Vremenom, naučiš da ceniš svačiju vrednost. Tvrdim da je svako ko je odslužio vojni rok, bio spremniji i sposobniji za život".

Od izvesnih privilegija nije hteo da pobegne.

"Vojne vlasti su mi izašle u susret i pred kraj vojnog roka dozvolile kondicionom treneru Peđi Stanojeviću da dolazi u kasarnu i da mi podiže formu za povratak na teren. Zvezda je osvojila titulu i valjalo se pripremati za Kup šampiona".

Na Marakani se mnogo toga izmenilo za godinu dana. Vasovića je nasledio Ambasador Stanković, a Piksi Stojković se u rekordnom roku izborio za status apsolutnog lidera. Mrkelin povratak se poklopio sa istorijskim tromečom protiv slavnog Milana.

"Odigrali smo fantastičnu utakmicu na San Siru i stekli realne šanse za plasman u četvrtfinale. Par dana pre revanša na Marakani,  očekali smo Dinamo u prvenstvu i to je bila jedna od mojih najboljih partija u dresu Crvene zvezde. Igralo se po snegu, na zaleđenom terenu, oni su poveli, Šabanadžović izjednačio, a ja sa dva efektna gola obezbedio pobedu od 3:1. Ni u najgoroj noćnoj mori nisam sanjao da ću protiv Milana početi sa klupe. Stane se odlučio za defanzivniju varijantu, bez mene i Prosinečkog i ja ga sa ove vremenske distance potpuno razumem. Ipak, u tom trenutku, to je bio ozbiljan šok za obojicu. Ne bih se vraćao na one detalje sa treće utakmice. Teško mi je i dan-danas zbog zicera i promašenog penala. Tako je, kako je. Vreme se ne može vratiti unazad. Sam Bog zna zašto je poslao maglu u finišu druge utakmice koju smo držali pod kontrolom i morali da je rešimo u svoju korist".

Umesto Stankovića, stiže Šeki, a sa njim novi problemi za Mrkelu. U finišu utakmice sa Radom koju je Zvezda neočekivano izgubila na Marakani, došlo je do nesporazuma prilikom izmene i Mitar nije ni ušao u igru.

"Šekija sam znao iz mlađih selekcija. Postavljen je kao privremeno rešenje, a ostao je godinu i po dana. Mučili smo se te prve sezone i na kraju izgubili trku za titulu sa Vojvodinom. Posle su Pančev i Savićević postavili stvari na svoje mesto, mi smo se prošetali kroz prvenstvo i osvojili Duplu krunu u sezoni 89/90".
...
Kandidati iz Crvene zvezde:
Golmani: Tomislav Ivković, Živan Ljukovčan, Branko Davidović, Stevan Stojanović;
Odbrana: Zlatko Krmpotić, Cvijetin Blagojević, Ivan Jurišić, Mile Jovin, Zoran Banković, Marko Elsner, Miodrag Krivokapić, Dragan Miletović, Boško Đurovski, Zlatko Krdžević, Milan Ivanović, Slavko Radovanović, Slobodan Marović, Milivoj Bračun, Refik Šabanadžović, Goran Jurić, Ilija Najdoski, Miodrag Belodedić, Zoran Vujović, Duško Radinović;
Vezni red: Miroslav Šugar, Milan Janković, Đorđe Milovanović, Rajko Janjanin, Jovica Nikolić, Miloš Šestić, Ranko Đorđić, Nedeljko Milosavljević, Zoran Dimitrijević, Žarko Đurović, Goran Milojević, Dragan Stojković, Zoran Pavlović, Robert Prosinečki, Vlada Stošić, Dejan Savićević;
Napad: Sulejman Halilović, Milko Đurovski, Husref Musemić, Miralem Zjajo, Bora Cvetković, Vladan Lukić, Dragiša Binić, Darko Pančev, Miloš Bursać.
...
TOP 11 - Dragan STOJKOVIĆ PIKSI (vezni red)

"Ista smo generacija, igrali smo zajedno za sve reprezentativne selekcije. On je stigao u Zvezdu tri godine posle mene i odmah se uklopio. U stvari, njemu nije trebalo nikakvo uklapanje. Nametnuo je svoj prirodni talenat, pravio razliku na terenu i bio istinski vođa ekipe. Piksi je moj prvi izbor, a kasnije će verovatno biti mesta za Deju i Robija. Možda ova moja ekipa neće biti izbalansirana kako treba, ali je prosto nezamisliva bez vedeta koje su ispisale istoriju Crvene zvezde i bljesnule na evropskom i svetskom nivou".
...
TVENTE (1990 - 1992)

Sedam godina u Zvezdi. Došlo je vreme da se reši egzistencija nekim unosnim inostranim transferom.

"Pre nego što je došao Dragiša Binić u Zvezdu, imao sam ponudu La Korunje, ali Džaja nije hteo da čuje jer nisu imali adekvatnu alternativu na levom krilu. Tada je FSJ spustio starosnu granicu za odlazak iz zemlje sa 28 na 25 godina. Piksi je među prvima otišao u Marsej, ubrzo je došao red i na mene. Ja sam bio deo ekipe na početku te istorijske sezone 90/91, ali sam posle Bininog dolaska otišao ponovo kod čelnika kluba i zatražio dozvolu da odem. Rekli su mi ’ako nađeš nešto, slobodno idi’. Tvente je sredinom avgusta poslao skauta da me gleda na utakmici sa Vojvodinom, odmah su poslali ponudu i nisam mnogo oklevao u donošenju odluke".

Holandija je bila kao stvorena za igrača njegovih karakteristika.

"Forsirali su igru preko krila. Meni je u Jugoslaviji smetao stil naših stručnjaka koji su posle francuskog trijumfa na Evropskom prvenstvu ’84 kao po komandi prešli na model sa dva špica i četiri igrača u sredini terena. Za Enšede me vezuju jako lepe uspomene. Oba sezone smo završili na šestom mestu. PSV je u to vreme bio neprikosnoven. Branio je Van Brukelen, pozadi su bili Gerets, Van Erle, Popesku, na sredini Vanenburg, Ervin Kuman... Kaluša iz Zambije... napred Romario. Strašan tim".
...
Kandidati iz Tventea:
Golmani: Sander Bosker, Hans de Koning, Sander Vesterveld;
Odbrana: Vilfred Elzinga, Andre Karnebek, Artur Numan, Andre Paus, Moris Postma, Fred Ruten, Klemens Cvijnenberg, Ervin Leurink, Bernard Šujteman;
Vezni red: Jan Gasbek, Marko Kamerling, Marsel Piper, Bertil ter Avest, Jan van Halst, Ronald De Bur, Rud Kol, Orlando Trustful, Mark Vijnreder;
Napad: Migel Kalomarde, Juri Mulder, Husref Musemić, Džon Najnhuis, Klaus Nilsen, Budevajn Palplac, Robin Šmit, Ričard De Bur, Jan van Rabensvaj.
...

TOP 11 - Ronald DE BUR (vezni red)

"U Tvente je došao kao špic. Posle se vratio u Ajaks, davao 12, 13 golova po sezoni, što je po mišljenju trenera Van Gala bilo  nedovoljno da bi zadržao ulogu vođe navale. Rekao mu je ’spustiću te na veznog i to ti je poslednja šansa da napraviš karijeru u Ajaksu’. Epilog znate. Obeležio je epohe u Barseloni, Rendžersu i holandskoj reprezentaciji".
...
BEŠIKTAŠ (1992 - 1993)

Turska u to vreme nije bila ovo što je danas, ali je Bešiktaš kao trostruki šampion predstavljao ogroman izazov.

"Meni se nije išlo iz Tventea, tim pre što sam dobio ponudu za produženje ugovora. Na snazi još uvek nije bilo ’Bosmanovo pravilo’ i Holanđani su tražili oko milion dolara za obeštećenje. Trener Bešiktaša Gordon Miln je rekao mom menadžeru Vladi Pavkoviću da žele po svaku cenu da me dovedu u Istanbul. Konačno sam u aprilu dobio zeleno svetlo i pojačao ekipu koja je u to vreme gospodarila turskim fudbalom. Potpisao sam na tri i po godine i mnogo mi je žao što iz nekih razloga koji nisu imali veze sa fudbalom, nisam ostao duže od godinu dana".

Stručnajci tvrde da je to bila najbolja ekipa Bešiktaša svih vremena.

"Prosto je neverovatno kako smo u poslednjem kolu ostali bez naslova šampiona. Igrali smo protiv Genčlerbirligija na domaćem terenu, a Galatasaraj je gostovao Ankari. Imali smo isti broj bodova i trebalo je samo da pobedimo sa golom više od Galate. Bio sam ubeđen da ćemo deklasirati protivnika i da nam prvo mesto ne može izmaći. I šta se dogodilo? Galatasaraj je u 20. minutu utakmice vodio 5:0!?!? Šteta, jer smo celu sezonu odigrali na visokom nivou. Sećam se svog debija protiv Karšijake u prvom kolu. Nesnosna vrućina, pun stadion... oni su poveli iz jedine šanse koju su stvorili na utakmici... dugo smo se mučili i onda sam opalio sa 20-ak metara u finišu utakmice i izjednačio rezultat".
...

Kandidati iz Bešiktaša:
Golmani: Jaroslav Bako
Odbrana: Ulvi Guveneroglu, Redžep Četin, Gokan Keskin, Kadir Akbulut, Ali Gunčar, Mutlu Topču, Hamit Juksel, Šenol Fidan;
Vezni red: Riza Kalimbaj, Mehmet Ozdilek, Fani Madida, Sergen Jalcin, Metin Tekin, Turan Uzun, Zeki Onatli, Jusuf Tokač, Metin Uzun;
Napad: Fejaz Učar, Ali Gultiken, Husein Demirnaj.
...
TOP 11 - Sergen JALCIN (vezni red)

"Propisi su dozvoljavali tri stranca. Pored mene, bili su golman poljske reprezentacije Bako i Južnoafrikanac Fani Madida. Ipak, igrač koji je napravio najbolju karijeru bio je Sergen Jalcin. Došao je sa 18 godina u Bešiktaš i odmah se videlo da ga krasi izuzetna igračka inteligencija. Ja sam ga zvao Sergen i bilo mi je čudno što ga svi oslovljavaju sa ’tepće’. ’Tepće’, pa ’tepće’. Kada sam pitao šta im je to ’tepće’, rekli su da je to turska reč za ’uške’ (smeh). Tako je ispalo da sam i u OFK Beogradu i u Bešiktašu imao Ušketa za saigrača. Čak je Jelcin i podsećao na Vučićevića, samo što je češće ulazio unutra i pretio udarcima sa distance".
...
KAMBUR (1993 - 1994)

Iz Turske, nazad u Holandiju. Ali ne u Enšede, već u Leuvarden.

"Stigao sam sa malim zakašnjenjem. Kambur je sa čuvenim holandskim reprezentativcem Teom de Jongom očajno odigrao jesenju polusezonu i osvojio samo dva boda. Uložili su mnogo novca tokom zimske pauze, angažovan je i Heni Mejer, poznati tamnoputi centarfor koji je u dresu Groningena zadao puno problema odbrani Partizana u ona dva čuvena duela Kupa pobednika kupova. Snažan špic, gladan golova. Već je bio u godinama, ali je i dalje tresao mreže kao od šale. Iz Go Aheda je stigao još jedan napadač, Žak de Gir. Ipak, niko od nas novajlija nije pomogao da Kambur te sezone ostane u eliti holandskog fudbala".

...
Kandidati iz Kambura:
Golmani: Fred Grim, Sierd van der Berg;
Odbrana: Johan Abma, Stenli Brojer, Ričard Elzinga, Vini Hatreht, Bert Konterman, Mark Osterhof, Tjerd Ripma, Ben Spork, Jap Stam, Gus Ulenbek, Dik Venstra;
Vezni red: Aleksandar Gripma, Marsel Kajzer, Hari Sinkgraven, Bart van der Mulen, Jav van Ralte;
Napad: Jan Bruin, Juke Dantuma, Džek de Gir, Heni Mejer, Majnder Postma, Hari Vibenga.
...
TOP 11 - Jap STAM (odbrana)

"Kada je došao iz Cvolea, iz treće holandske lige, svi su se smejali. Recimo, ovde kod nas bi ga posle dva treninga najurili iz kluba. Ali je ta njegova upornost na kraju došla do izražaja i izrastao je u jednog od najboljih odbrambenih fudbalera svih vremena. Onako snažan i brz, radio je žestoko i posle šest meseci se videlo da će napraviti sjajnu karijeru. Prešao je posle u Viljem II, pa u PSV, da bi top klasu dostigao u dresovima Mančester junajteda, Lacija, Milana i Ajaksa".

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE (1982 - 1986)

Pao je i rekord star više od pola veka. Mrkela je debitovao za seniorsku reprezentaciju sa 17 godina, skinuo sa trona legendarnog Ivicu Beka i postao najmlađi član državnog tima u istoriji jugoslovenskog fudbala.

"Bile su to kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Francuskoj ’84. Igrali smo sa Bugarima u Sofiji i Zvonko Živković se već posle 15 minuta požalio na povredu. Toza Veselinović me je poslao na zagrevanje i sećam se da sam nekoliko puta tamo pored korner linije pitao Žileta da li može da nastavi. Rekao je ’zagrevaj se, ne mogu’. Ušao sam u 17. minutu, a samo par minuta kasnije dosuđen je slobodan udarac za Jugoslaviju. Naši defanzivci su otišli na skok, izveo sam prekid, Neša Stojković je nadvisio sve igrače u bugarskom šesnaestercu i postigao pobedonosni gol. Ta utakmica je bila uvertira za onu čuvenu u Splitu, kada nas je Ljuba Radanović u poslednjoj sekundi odveo na Evropsko prvenstvo".

Morao je da čeka pune dve godine na novu šansu u nacionalnom timu.

"Igrom slučaja, opet protiv Bugarske u gostima. Sada u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Meksiku ’86. Izgubili smo 2:1, ali sam ubeđen da smo zaslužili bar nerešen rezultat. Getov nam je dao oba gola, Milko je bio strelac za Jugoslaviju. Imali smo inicijativu tokom cele utakmice, zatajila je realizacija i ta utakmica nas je koštala plasmana na Mundijal".

Jedini gol za Plave postigao je na prijateljskoj utakmici u Lincu.

"Tukli smo Austriju 3:0, počeo sam kao špic u tandemu sa Zlatkom Vujovićem koji je u tom meču bio dvostruki strelac. Miloš Milutinović je takođe forsirao igru bez klasičnih krila. Nisam nikada pričao sa njim o tome zašto me češće nije bilo u kombinaciji za tim. Ja sam bio tu, uvek na širem spisku, prisutan tokom celih kvalifikacija za Meksiko, ali sam odigrao samo jednu utakmicu".

Za razliku od Miloša i Toze, jedan drugi legendarni stručnjak je mnogo više cenio kvalitet Mitra Mrkele.

"Ogromnu zahvalnost dugujem pokojnom Ćeletu Vilotiću. On me je zvao u mladu reprezentaciju i kada nisam bio u najboljoj formi. Ja  sam u to vreme kuburio sa povredom prepona, morao sam čak i na operaciju, a oporavak je trajao dva-tri meseca. Operisao sam se u decembru, tek u februaru počeo da radim sa loptom, a Čika Ćele me je već u martu zvao za utakmicu u Haleu protiv Istočne Nemačke. Nisam mogao da verujem kada sam video poziv. Rekao je da veruje u mene, bez obzira na pauzu i da ću kod njega uvek imati mesto u najboljih 11. Slavili smo 1:0, a ja sam bio ’igrač utakmice’".
...
Kandidati iz reprezentacije Jugoslavije:

Golmani: Ratko Svilar, Ranko Stojić, Živan Ljukovčan;
Odbrana: Slavoljub Nikolić, Nenad Stojković, Ivo Jerolimov, Nijaz Ferhatović, Faruk Hadžibegić, Zvijezdan Cvetković, Vlado Čapljić, Ljuba Radanović, Branko Miljuš, Mirza Kapetanović, Vladimir Vermezović, Marko Elzner, Mirsad Baljić, Zoran Vulić;
Vezni red: Aleksandar Trifunović, Zvonko Živković, Ivan Gudelj, Miodrag Ješić, Velimir Zajec, Edin Bahtić, Marko Mlinarić, Mehmed Baždarević, Dragan Stojković, Nenad Gračan, Goran Stevnović, Milan Janković, Blaž Slišković;
Napad: Stjepan Deverić, Fadilj Vokri, Milko Đurovski, Zlatko Vujović, Haris Škoro, Sead Kajtaz.
...
TOP 11 - Živan LJUKOVČAN (golman)

"Razmišljao sam o Ivanu Gudelju, ali kako da ga uklopim sa De Burom i Jalcinom na sredini terena? Ivan je bio igrač budućnosti.  Trčao je do iznemoglosti, zatvarao sve prostore ka golu svoje ekipe, a opet stizao da zapreti protivničkom golmanu. Šteta što je zbog bolesti morao pre vremena da završi sa fudbalom. Svakako jedan od najkorisnijih igrača sa kojim sam igrao tokom karijere. Živan je tu jednu sezonu u Zvezdi odigrao na vrhunskom nivou. Uz Sulejmana Halilovića, bio je najzaslužniji za trijumfalan pohod u Kupu Maršala Tita. Zaista je branio bravurozno i nije slučajno proglašen za Fudbalera godine u Jugoslaviji. Znam da će me sada Dika Stojanović 'staviti u top' zbog izostavljanja iz tima i da će me ogovarati u kafiću, ali ne bih pogrešio ni dam sam njega stavio na gol. Poznajemo se od 15. godine,  zajedno smo došli na kamp selekcije Srbije u Karatašu, prošli kroz sve uzrasne kategorije i osam godina branili boje seniorskog tima Crvene zvezde. Imao sam i u Tventeu fenomenalnog golmana, Sandera Boskera, ali mi je najzgodnije da iz reprezentacije izvučem Ljuku i da tako popunim mesto između stativa".

Popunjavanje tima:

TOP 11 - Darko PANČEV (napad)

"Klasičan špic. Kobra. Jedan od najopasnijih napadača u staroj Jugoslaviji. Nadavao se golova u Vardaru i sa oreolom zvezde prelaznog roka stigao u Zvezdu. Pauzirao je godinu dana zbog vojske, ali je vrlo interesantno da je i on dobio dozvolu vojnih vlasti da nastupi protiv Milana, samo što nisu mogli da ga nađu da mu saopšte informaciju. Mislim da je bio sa svojom četom negde na Staroj planini i tako je propala prilika da budemo još jači u tim mečevima protiv Sakijevog tima".

TOP 11 - Dejan SAVIĆEVIĆ (ofanzivni vezni)

"Za njega jednostavno mora da bude mesta u idealnom timu. I to baš na ovoj krilnoj poziciji, sa zadatkom da ulazi unutra i završnim pasom spaja Pančeva sa golom. U Zvezdi je igrao u sredini terena, kao neka polutka, ali je kod Kapela u Milanu najbolje partije  pružao na desnom boku. Žao mi je što u ovom sistemu 4-2-3-1 nemam mesta za Husrefa Musemića i Roberta Prosinečkog. Jedino da ih stavim u zadnju liniju, ali koga onda da pobedimo?".

TOP 11 - Miodrag BELODEDIĆ

"Nismo ga dovoljno poznavali kada je došao u Zvezdu. Znali smo da je bio prvak Evrope sa Steauom, ali u to vreme nije bilo TV prenosa i mogli smo samo da pretpostavimo da se radi o dobrom fudbaleru. Prvih šest meseci je samo trenirao i igrao prijateljske utakmice. Naravno da se odmah na prvom koraku videlo da je reč defanzivcu top klase. On je bio onaj pravi libero, možda se zato nije ni snašao kasnije u Valensiji u sistemu sa četiri igrača u zadnjoj liniji. Ispisao je istoriju fudbala na ovim prostorima osvajanjem dva Kupa šampiona i zasluženo se našao u ’Mojih TOP 11’".

TOP 11 - Artur NUMAN (odbrana)

"Još jedan fudbaler koji je zahvaljujući promeni pozicije napravio ogroman napredak u karijeri. U Tvente je stigao kao vezni, ali je u PSV-u zaigrao uz levu aut liniju i postao standardni reprezentativac svoje zemlje. Setite se utakmice u Roterdamu kada su nas Holanđani pobedili 6:1, on je tada igrao levog beka i zadao nam mnogo problema".

TOP 11 - Goran JURIĆ (odbrana)

"Možda će se neko iznenaditi, ali za mene je Goran Jurić najbolji desni bek sa kojim sam igrao u karijeri. Izuzetno čvrst, neprelazan u odbrani, opasan u fazi napada... sa vrlo pametnim potezima tokom igre. Došao je iz Veleža i stalno je davao izjave da će i Semira Tucea dovesti na Marakanu. Tuce je bio igrač koga sam zaista cenio. Vrhunsko levo krilo, pravi onaj ulični talenat koji sve zna sa loptom. Sjajan šut, dribling, centaršut. Recimo, za razliku od njega, Predraga Pašića ili Dragana Džajića koji su bili klasična krila, ja sam tokom karijere morao da se prilagođavam različitim modelima igre. Gordon Miln je u Bešiktašu tražio da u sistemu 4-4-2 igram kao bočni vezni i zadavao mi gomilu defanzivnih obaveza. Tako sam od klasičnog levog krila u OFK Beogradu, završio karijeru u Kamburu kao univerzalac sa više uloga".
...
Kandidati za trenera:
Gojko Zec, Dragutin Spasojević, Velibor Vasović, Velibor Vasović, Branko Stanković, Dragoslav Šekularac, Teo Vonk, Fric Korbah, Todor Veselinović, Miloš Milutinović, Ivica Osim, Ivan Toplak.
...
Trener: Gojko ZEC

"Najzaslužniji čovek za razvoj moje karijere. Pratio me je od najmlađih dana, dozirao mi minutažu u OFK Beogradu i kasnije me lansirao u Crvenoj zvezdi. Izuzetno se razumeo u fudbal, umeo je sa mladim igračima jer je bio izvanredan pedagog. Znao je kada treba da povisi ton, kada da spusti tenzije... ponekad strog, ponekad blag... u zavisnosti od karaktera fudbalera. Sa njim sa osvojio titulu i Kup Jugoslavije i zaista nemam dilemu kada je reč o strategu mog idelanog tima".

Mojih TOP 11 - Mitar MRKELA: Ljukovčan - G.Jurić, Belodedić, Stam, Numan - De Bur, Jelcin - Petković, Stojković, Savićević - Pančev. Trener: Gojko Zec.
...
"Nikada nisam zažalio ni zbog čega u životu, pa ni zbog tog odlaska iz Crvene zvezde na početku sezone koja je ušla u sve anale jugoslovenskog fudbala. Finale iz Barija sam pratio na televiziji u svojoj kući u Hagsbergenu. Sećam se ovacija koje sam sutradan doživeo u svlačionici Tventea kada sam stigao na trening. I još nešto mi je iz tog perioda ostalo u najlepšoj uspomeni. Par dana posle Barija, sedeo sam sa prijateljima u kafiću u Gronau, to je malo mesto na samoj granici sa Nemačkom. Listao sam novine i na duplerici u 'Bildu' naiđem na članak o deset najuspešnijih klubova na svetu po broju osvojenih bodova u međunarodnim takmičenjima. Zvezda je bila na osmom mestu. U trenutku sam se naježio i osetio ponosno što sam do skoro bio deo kluba sa takvim rejtingom u svetskom fudbalu".
---------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA