Potez karijere legendarnog Kolumbijca vraća nas u sjajne devedesete italijanskog fudbala. Bila je to jedna od najlepših epizoda zlatnog doba Kalča.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, italijanska liga bila je ubedljivo najjača.
U Kalčo su tokom zlatne ere dolazili najbolji igrači, obarani su rekordi u transferima, gledali su se strašni mečevi… A, Milan je bio toliko jak da je bio preteča "Galaktikosa" i rekorder sa svojim nepobedivim nizom.
Sve je počelo 25. maja 1991. godine kada su roso-neri remizirali sa Parmom 0:0 i kada je moćni Silvio Berluskoni smenio legendarnog Ariga Sakija zbog izgubljene titule u trci sa Sampdorijom Vujadina Boškova.
Na klupu Milana tada je doveo Fabija Kapela, tada 44-godišnjeg bivšeg reprezentativca i perspektivnog trenera, koji je do tog leta vodio omladince roso-nera i nakratko prvi tim 1987. kao "vršilac dužnosti"
Uspesi su stigli odmah. Sezonu 1991/92 Milan je završio kao šampion, sa 22 pobede i 12 remija, a u sledećoj je rekordni niz bez poraza produžio na čak 58 utakmica. Roso-neri su postali nepobedivi, plašili su rivale i nikome nije bilo jednostavno pre odlaska u dom prvaka, na San Siro.
A onda se dogodilo 24. kolo sezone 1992/93 i 21. mart 1993. Milan je dočekao Parmu i bilo je očekivano da Kapelovi momci rutinski odrade i taj posao.
I zaista, ekipi koja je u svojim redovima u zadnjoj liniji imala četiri legend - Tasotija, Maldinija, Kostakurtu i Barezija bilo je gotovo nemoguće dati gol, naročito kada su igrali pred svojim navijačima.
Kolumbijac karakterističnog trka sa "zabačenom" glavom Faustino Asprilja je te sezone došao u Parmu iz domovine, gde je igrao za Atletiko Nasional. Italijanska liga mu je odmah odlično legla i odmah je postao zvezda "Mlekadžija", kao i jedan od najzaslužnijih za sve uspehe kluba tih godina.
"Luda glava" iz Kolumbije nije respektovala nikoga, pa ni ovu strašnu ekipu Milana.
Utakmica je bila odlična, dinamična, Milan je ređao šanse preko Savićevića, Papena i Masara, ali lopta prosto nije htela u mrežu. A onda je došao 58. minut kada je sudija Ćezari dosudio slobodan udarac za Parmu na 25 metara od gola Milana. Marko Osio je bio zadužen za prekide i očekivalo se da upravo on izvede slobodan udarac. Faustino Asprilja mu je prišao i zatražio da mu prepusti izvođenje, ali je Osio, inače njegov dobar prijatelj, to odbio obrazlažući da bi trener Nevio Skala pobesneo kada bi se to dogodilo.
Lukavi Asprilja je onda odlučio da priđe bliže klupi i zatraži dozvolu od samog Skale, ali je ovaj to kategorički odbio. Naravno, to ga i dalje nije sprečilo da istera svoje.
Vraćajući se ka Osiju, Faustino Asprilja odlučio je da blefira i da kaže saigraču da je šef dao zeleno svetlo za promenu izvođača.
Dok je Skala urlao gledajući kako Asprilja namešta loptu, Kolumbijac mu je "odgovorio" projektilom u gornji desni ugao golmana Milana. Sebastijano Rosi nije mrdnuo, samo je ispratio golčinu pogledom.
Stanje Nevija Skale prešlo je iz besa u ekstazu, a više od 75.000 navijača nemo je posmatralo Kolumbijca kako se raduje golu koji je prekinuo Milanov niz mečeva bez poraza. U 58. minutu 58. utakmice.
Ostaće u fudbalskoj istoriji zapisano da su nepobedivi bili bez poraza od 19. maja 1991. pa sve do 21. marta 1993. godine.
Od Parme do Parme, zbog Faustina Asprilje.
(Sportska sećanja/Mondo)