Iako je svojevremeno bio veoma perspektivan, Alfi Vajtman je sa 27 završio karijeru i više ne prati fudbal.
Engleski golman Alfi Vajtman (27) odlučio je da završi karijeru i promijeni profesiju. Iako je tokom najvećeg dijela života bio igrač Totenhema, čuvar mreže nije imao često priliku da brani, a nakon što mu je na kraju prethodne sezone istekao ugovor nije bio raspoložen ni da potpiše saradnju sa nekim niželigaškim timom. Interesovanje je postojalo, ali je osvajač Lige Evrope odlučio da je dosta.
Vajtman je već sa 10 godina počeo da trenira fudbal u Totenhemu, a to mu je zapravo i odredilo cjelokupnu karijeru koja nije dugo trajala. Nakon što je napredovao kroz timove u omladinskoj školu kluba iz Londona, Vajtman je tri sezone proveo u rezervnog timu Totenhema, prije nego što je priključen prvom timu - upravo zato što je jedan od rijetkih igrača koje je Totenhem stvorio u svojim redovima.
Alfi Vajtman je debitovao za Totenhem 26. novembra 2020. godine kada je zamijenio Džoa Harta na meču protiv Ludogoreca u Ligi Evrope, a ispostavilo se da mu je to bio jedini nastup za engleski klub. Išao je na pozajmice u Dagerfors iz Švedske, gdje je branio tokom dvije sezone, ali ni to nije bilo dovoljno da zasluži povjerenje u Totenhemu.
Želio je engleski čuvar mreže da se preseli na pozajmicu pred početak sezone 2024/25, ali je Totenhem to odbio. Razlog je bio veoma jasan - bio im je potreban igrač ponikao u klubu kako bi ga prijavili za Ligu Evrope, pa je Alfi Vajtman ni kriv ni dužan postao osvajač evropskog trofeja. Dobio je medalju, a odmah nakon toga odlučio i da završi igračku karijeru koja je davno obećavala, jer je igrao i za reprezentacije do 17 i 19 godina.
Zašto se penzionisao Alfi Vajtman?
Bilo je jasno da u Totenhemu nema mjesta za njega, iako je tom klubu dao najveći dio života. Čitavo djetinjstvo posvetio je timu iz Londona, privatni život zapostavio je zbog karijere, a ne samo da nije dobijao priliku da brani - nije dobio pravu priliku ni da napusti klub kada je želio.
"Došam sam u Totenhem kao desetogodišnjak. Već sa 16 sam napustio školu i počeo da vodim život profesionalnog fudbalera. Več sa 17 ili 18, dok sam živio po tim iznajmljenim stanovima, zapitao sam se: ‘Da li je to to?’ Sjedneš u minibus, ideš na trening, nazad kući na video-igrice. Shvatio sam: ‘Hej, pa ja nisam ovdje srećan'. Kultura ’pederuše’. I ja sam bio takav mladi fudbaler. Želio sam ‘guči’ pederušu i vozio sam mercedes. Svi na kraju postanete odraz jedni drugih. Jer ti si proizvod svog okruženja. A u ovoj zemlji fudbal je takav. Isključen od svega drugog. Trening, pa kuća. To je to", priča Vajtman, čiju bi ispovijest trebalo da čuju mladi igrači.
Njegov otac je muzičar, a on sam ima čitav niz hobija koji su mu mnogo draži od fudbala. Nekim od njih će se baviti u budućnosti, za sada je odlučio da bude fotograf. Već je uradio nekoliko kampanja, čini se da na pravi način pronalazi sebe i da je dobra odluka to što je izabrao ličnu sreću umjesto prinudnog boravka među stativama.