Novi hit napadač Primere je sasvim običan mladić. Vozi staru "bubu" koja je prešla 300.000 kilometara i ne uživa u luksuzu. Serhio Kameljo samo želi da igra fudbal i bude običan čovjek.
"U mojoj kući nije bilo luksuza i nije mi bio potreban", rekao je olimpijski šampion i trenutno hit Primere ove sezone Serhio Kameljo.
Rajo Valjekano je sa njim u timu prošle godine igrao finale Lige konferencija, a Kameljo je u tom meču ušao sa klupe u 70, minutu. Sada se ustalio u prvom timu i sa sedam golova je drugi strijelac Primere zajedno sa Laminom Jamalom i Kilijanom Mbapeom, iza jedino Rafinje. Ali to ga nije promijenilo.
Nosi obične majice i vozi "bubu"
Kameljo prezire luksuz, ne voli potrošački način života nametnut fudbalerima i profesionalnim sportistima, pa mu ne pada na pamet da troši milione. Ferari, Mercedes ili neki skupocjeni automobil ne dolazi u obzir, on voli svoju bubu! Automobil iz 2015. godine kupio je polovan i sada je već u njemu prešao preko 300.000 kilometara. Sam Kameljo ga vozi od 2020. i ne da ne planira da ga mijenja nego ga toliko voli da ga je čak i tetovirao!
"Za mene je bilo nemoguće da imam nešto što moj brat ne može da ima. Ako je za mene bio luksuz da kupim ajfon, otišao bih u prodavnicu i kupio dva. Isto je i sa mojim roditeljima. Volim da putujem sam, ali ih uvijek pozovem da sve zajedno platimo. Nećete me vidjeti u majici od 600 evra kada moja majka zarađuje 700 evra mjesečno", rekao je Kameljo.
"Ne smiješ da plačeš"
Iako je ostvario san mnogih time što je postao profesionalni fudbaler, neke stvari oko toga mu se ne sviđaju.
"Mi smo djeca koja su veoma brzo postala odrasli. Ne dozvoljava ti se da emotivno budeš loše zbog toga koliko zarađuješ, ali trebalo bi da nas psihološki pripreme za ono što dolazi.Odjednom, jednog dana postaneš profesionalni fudbaler, to ti je posao i prestane da bude nešto što radiš iz ljubavi."
Kada je sa 18 godina debitovao za Atletiko Madrid i na debiju dao gol Levanteu, samo mu je jedno bilo u glavi. Da nikada ne prestane da bude običan čovjek.
"Komplikovano. Uvijek sam se plašio da mi ne udari slava u glavu, jer sam vidio da se to dešava mnogima. Nikada nisam prestao da radim stvari koje sam radio kada nisam bio niko", rekao je Kameljo.
Pravi klub za njega
"Mali klub, moj k***c", poručio je na društvenim mrežama kada je izbacio snimak slavlja sa najvatrenijim navijačima "Bukanjerosima". Klub koji funkcioniše u okviru kvarta, podržava lijeve ideje, borbu za prava manjinskih grupacija i ima skroman budžet je mesto gdje se Kameljo osjeća kao svoj na svome.
"Postoji ogromna povezanost sa navijačima. Novim igračima se organizuje obilazak Valjekasa i pokazuje im se istorija kraja i kluba. Tako upoznaš ono što braniš, a to nema cijenu. Želim da budem jedan od ljudi iz kraja, više nego idol. Obožavam da usrećim ljude kada ekipa pobijedi mojim golom. Ali takođe volim da budem u blatu. Da navijam i osjećam se kao Bukanero koji podržava Rajo."
Heroj Španije
Serhio Kameljo je prve korake napravio u Atletiko Madridu, igrao je za Mirandes, a heroj nacije postao je 2024. godine. Tada je na Olimpijskim igrama postigao oba gola u produžetku finala i donio je zlato. U timu sa Erikom Garsinjom. Pau Kubarsijem, Ferminom Lopezom, Đoanom Garsijom i Aleksom Baenom, a protiv Dezirea Duea, Rajana Šerkija, Aleksandra Lakazeta, Žan-Filipa Matete, Manua Konea i Majkla Olisea baš je on bio heroj.
"Mislio sam da ću biti precrtan, ali selektor je vjerovao u mene. Znao sam da neću mnogo igrati, ali sam uživao i život mi je to vratio. Nikada nisam volio da me prepoznaju kao fudbalera. To mi se dogodilo na Olimpijskim igrama, stvori se neka herojska slika, nedostupna običnim ljudima", poručio je on.
(MONDO)
BONUS VIDEO: