"Zašto sam morao da trčim kao Roberto Karlos ili Kafu?!"
Kada god se spomene Ronaldo Luis Nazario Da Lima, setimo se njegovih fenomenalnih golova, eksplozivnosti koju ni na filmu ne bismo očekivali od bucmastog sportiste, ali se uz to setimo i njegovih povreda.
Velika je šteta što je takva karijera trajala kraće nego što je trebalo zato što je Brazilac prolazio kroz ogromne probleme sa kolenom, zbog čega praktično nije igrao od novembra 1999. pa do Svetskog prvenstva 2002, kada je vodio svoju zemlju do titule.
Najpre je "načeo" tetivu u kolenu, pa mu je onda dva meseca kasnije to koleno potpuno stradalo u utakmici protiv Lacija na Olimpiku i zbog toga je propustio drugi deo sezone 1999/2000, kompletnu 2000/01 i prvi deo 2001/02.
Njegova karijera nažalost delila se na period pre i posle te povrede, iako je i kasnije bio na visokom, najvišem nivou. Ostali smo uskraćeni takvog majstora u tako dugačkom periodu i to u njegovim najboljim godinama.
Kada se sada osvrne na te probleme, on smatra da je razlog povredama bio pogrešan trening
To je priznao u razgovoru sa Alesandrom Del Pjerom na Instagramu.
"Četiri ili pet godina pre toga nisam imao fizičke probleme, a pre 2000. godine ipak smo trenirali drugačije nego sada. Na primer, često sam uhvatio sebe kako na treninizima trčim zajedno sa Robertom Karlosom ili Kafuom (legendarnim bekovima Brazila). Morao sam da pratim njihov ritam trčeći 10 krugova oko terena. A, to meni nije bilo potrebno, sa obzirom na moje i njihove karakteristike", rekao je "Fenomeno".
"Te duge distance su mi uvek stvarale velike problem. Posle 2000. godine timovi su počeli da rade individualno sa igračima, da bi tako maksimalno koristili njihove individualne kvalitete. U mom slučaju ne želim nikoga da krivim, ali jedino objašnjenje koje imam za svoje povrede su loši treninzi", dodao je on.
"Boga sam pitao zašto mi se to dogodilo i bilo je potrebno da prođu dve godine da bih se oporavio. Ali, vratio sam se bolji", rekao je on.
Ronaldo je živeo i igrao u Italiji čak sedam godina. Došao je 1997. iz Barselone u Inter za tada rekordnih 27 miliona dolara i bio član nerazura do 2002, kada je otišao u Real za 46 miliona evra.
U Italiju se potom vratio 2007. i dve godine bio član Milana, ali je tada već imao probleme sa kilogramima, kao i sa kolenom, zbog kojeg je sezonu 2008/09 završio u februaru, povređen.
"Dao sam 50 golova za Barselonu u sezoni 1996/97 i tek sam potpisao novi ugovor, a onda me je pet dana kasnije pozvao predsednik kluba i rekao mi da više ne mogu da poštuju dogovor. Rekao sam mu da u tom trenutku i sam želim da odem jer nisam osećao da me klub ceni."
"Inter se odmah javio, Morati je u vremenu već bio spremio ček i tako sam prešao. Inter i ja, bila je to prelepa priča o ljubavi. Ne samo na terenu, već i van njega. Sedam godina u Italiji bile su mi kao božiji dar", rekao je čuveni Ronaldo.
U razgovoru sa Aleksom Del Pjerom, on je rekao da je i legendarna "desetka" Juventusa takođe zaslužila Zlatnu loptu, koju ipak nije dobila, za razliku od Ronalda, dvostrukog dobitnika.
"Postoji pet igrača koji su zaslužili da dobiju Zlatnu loptu u svojim najboljim godinama. Ti, Toti, Maldini i Raul. I da, da ne zaboravim Roberta Karlosa, koji je dva puta završio drugi u izboru", rekao je Ronaldo Del Pjeru.
"TI si uvek bio cenjen i poštovan zbog svega što si uradio, ali verujem u ovo što kažem", dodao je Ronaldo, a Italijan je odgovorio:
"Da, voleo bih da sam to osvojio, ali ne žalim. U životu pobediš ili gubiš. Kao što se meni događalo u finalima Lige šampiona ili Evropskog prvenstva".
Bili su to veliki fudbalski asovi i bilo je uživanje gledati njihove okršaje.