U poslednjih 30 godina, samo su dva bela igrača osvojila MVP nagradu. Nijedan od njih nije bio sa Balkana, niti iz Srbije. Jokić je sada najbliži tome. U tekstu ima nekoliko argumenata zašto baš on treba biti MVP ove godine.
/Piše Vladimir Ćuk, kolumnista MONDA/
Kakvo je bilo uživanje pratiti NBA u noći kada su igrali Denver - San Antonio, kada su čak trojica naših prebacili 20 poena, od onog najmlađeg, preko nišandžije koji se vratio jači nego ranije, do suve inteligencije u liku i delu Nikole Jokića. I onda detalj kada trener Meloun skače na sudije, utrčava na teren, dobija isključenje, jer prvi kandidat za MVP nagradu nema nikakvu zaštitu od sudija.
Kada kažem "zaštita", ne mislim da mu se veštački daju faulovi i prilika za lake poene. Mislim samo na to da bi sudija trebalo samo da svira faul kada je faul, ništa više. Nije ovo samo zbog faula, nije zbog reputacije, to je zbog toga da ne dozvoliš protivnicima Denvera da mogu da tuku Jokića kako požele, kada požele i da to prođe nekažnjeno. Mislim da se nije desilo, u istoriji, da prvi kandidat za MVP nagradu bude ostavljen na vetrometini koja ga šiba udarcima sa svih strana, pitajući se iz utakmice u utakmicu kada će se javiti neki sudija koji će napraviti zaklon pravednosti.
Ovo neće biti kolumna kao ostale, o životu, radu, karijeri i pikanterijama Nikola Jokića, jer o njemu skoro sve znamo. Bespredmetno je da sada tupim o tome. Za razliku od toga, hajde da se malo bavimo analizom realno najkorisnijeg igrača NBA lige. Malo da se dotaknemo "head to head" duela, malo Embida kao “najboljeg” centra lige, malo uloge Nikole u sistemu Denvera i prognozama kuda dalje, kako dalje i dokle se može doći. I da se još jednom debelim markerom podvuče, da imamo veliku čast da u naše vreme ovakav igrač igra košarku, bolje rečeno da se igra košarke.
Gledajući Nikoline duele sa ostalim centrima, ne možemo da zaobiđemo epski duel njega i najskupljeg centra lige, Rudija Gobera. Da ne ulazimo u dubinu ugovora, jer bi u nekom momentu propali u neku od provalija loših struktura, držaćemo se igre. I sada ćemo kroz neke podatke demistifikovati priču najboljeg centra lige.
Jokić verovatno nema posebnu motivacuju protiv Gobera, ali se tako nekako desi, da protiv njega često pruža najbolje partije. Šta je u pitanju, ostavićemo skautima protivničkih ekipa da otkriju, ali lakoća igranja u tom duelu fascinira.
Podsetimo da je u direktnom duelu sa francuskim džinom, višestrukim dobitnikom nagrae za najboljeg defanzivca, Nikola zabeležio 47 poena, 21 skok, 16 asistencija, čak tri ukradene i blokade. Ne znam da li shvatate razmere ovog učinka za igrača koji igra na poziciji centra u ligi gde klasična centarska pozicija odavno nije u modi. U nekadašnjem poimanju igre, pre nekih 15-20 godina, što evolutivno nije dug period, Jokić bi bio ubedljivo najbolji centar i jedan od pet najboljih igrača lige. Danas za mnoge to nije tako, jer većina ljudi u Americi bi na prvih pet mesta stavilo neke druge igrače.
Da se pomerimo sad stepenicu više i ostavimo poštenog Rudija na mestu koje mu pripada. Dodao bih sada Džoela Embida, afričku mašinu za postizanje koševa na poziciji pet. Ofanzivni repertoar koji on poseduje je strašan. Olajdžuvon je posedovao vanserijske napadačke opuse, ali šta da kažemo za Džoela. Čovek koji može sve na najvišem nivou. Ispod koša je samo stepenicu iza dominacije Šeka u oba dresa koja je nosio u trenutku najveće dominacije. Ali on ima i spoljni repertoar koji je jednako visokog nivoa kao ovaj unutrašnji. Nikola nema njegove fizičke predispozicije, ali je Jokićev uticaj na igru Denvera veći od Džoelovog u postavi Siksersa.
Izolacije koje Embid igra nisu zastupljene u igri Denvera kada je Jokić u pitanju. Mnogo više je Džoel individualac, nego što je Jokić timski igrač. Nikola pronalazi mnogo bolji balans, igrajući na klackalici individualnog doprinosa i uklapanja u sistem. Sam Jokićev kontinuitet nastupa tokom sezone je neuporedivo duži neego Džoelov. Nema sezone u kojoj Embid nije propustio solidan broj utakmica, dok su Jokićeva odsustva minorna.
Gledajući tabelu vidimo možda i zbunjujuće cife, a i ko uopšte voli brojeve (jedan od malobrojnih je kolumnista)? Najčešće uloge u kojoj se nalaze akteri ove priče su Roll man, Post up, Spot up, Cut i Putback. Uzimajući u obzir sve brojke dolazimo do toga je Jokić na 1,08 poena po posedu, a Embid je nešto niže na 1,02. To ne deluje kao velika razlika, ali pitajte trenera kada su neizvesne utakmice koliko ovakva razika pravi ključnu prednost u tome da li će glavni igrač biti sposoban da okrene situaciju ili ne. Ofanzivni arsenal im je sličan, ali je Jokićev mnogo "upeglaniji". Džoel je snaga, Jokara je mozak, ali takođe i snaga! Nikada ne znate kada će izvući neku asistenciju koju niko osim saigrača ne razume i stvori poene ni iz čega. Da još napomenem da je po efektivnog procentu šuteva ubedljivo najbolji u ligi, kada se u obzir uzmu pozicije sa kojih uzima šuteve.
Kao i svi veliki igrači, Nikola ima svoj trademark potez, već sada čuveni Sombor shuffle. Ovaj potez je još jedan zec koga izvlači iz šešira. Zašto? Najveći broj košarkaša igra desnom rukom. Nikola izbacuje svoju levu nogu, kojom "blokira" prilazak defanzivca, jer ako ste desnoruki i skačete na blokadu, vaše telo će biti u takvoj postavci da vaša desna, blokirajuća ruka ide na levu šuterovu stranu. Gotovo svaki njegov potez je pun šmeka, ali Somborsko geganje je prosto genijalno. Bez ikakvog dvoumljenja je najbolji plejmejkerski centar koji je igrao ovu igru. Po svemu sudeći, prebaciće Vilta Čemberlena po broju tripl-dablova, koje uzgred ne juri besomučno, inače bi ih imalo bar 30% više.
Kada nastavimo da pratimo cifre, uticaj asistencija se mora iznova i iznova pominjati. Vi danas, tačnije decenijama unazad, ne možete da pronađete centra koji igra na ovom nivou. I ne, nisam subjektivan, jer osim brojki, stanje na terenu, na tabeli, govori za sebe. Pogledajte samo Gordona, koji najveći broj svojih poena postiže iz serviranih asistencija. Denver je imao svoje blistave trenutke, koji su trajali malo duže od bljeska, gledajući istoriju lige. Sa Jokićem to traje duže nego bljesak, to je prešlo u stanje normalnosti. Ko sada može zamisliti, ako uzmemo u obzir da će se Jokić obavezati Denveru, da će ostati makar bez plejofa, a verovatno bar polufinala. Realno gledano, nema osobe koja bi ovo osporila.
Onda prelazimo na plejof, gde vidite da postoji samo jedan kriterijum gde su u prednosti Džoel, ali i Gober, Adebajo, Ibaka i ostali centri. To su blokade.
"Banane" su kod Jokića na nivou ispod proseka za centre. Međutim, tu vlada prava disonanca. Mnogi zaboravljaju da je Jokić igrač sistema, jednako koliko je individualno jak. Iz tog ugla, njegovu defanzivnu igru moramo posmatrati u sistemu igre. Njegov defanzivni rast je skoro jednako impresivan kao ofanzivni, a verovatno i još izraženiji.
Trenutno nema igrača koji bolje čita igru iz pika od Nikole. Gledajući iz te vizure, zašto su njemu uopšte potrebne blokade u velikom broju? Ne trebaju mu. Njegova odbrana počinje mnogo ranije, od razumevanja kretnje igrača sa loptom i pratnje igrača u bloku ili lažnom bloku. Sistem Denvera je tako postavljen, da nečiji defanzivni "promašaj" odmah bude pokriven od igrača na strani pomoći, koji je obično pozicija četiri, gde je sada Eron Gordon ili je često pre njegovog dolaska bio Majkl Porter Džunior. Nikola nije čist atleta, kengur koji skače, već se njegova defanzivna igra takođe često svede na čistu inteligenciju i dobro čitanje kretnja protivnika.
Sa svojim defanzivnim +/- i individualnim uticajem na +/- on je već tri sezone u samom vrhu lige. Dozvolite da malo više obrazložim, pa može neko da prosledi komisiji koja treba da odredi ko će biti MVP ove sezone.
Selekcija šuteva
Znamo koliko su bitni odabir šuteva i stvaranje otvorenih pozicija, posebno iza linije za tri poena. U vreme vladavine Hardena u Hjustonu, Rokitsi su vešto manipulisali odbranama kako bi imali dovoljno slobodnih šuteva (posebno za tri). Jokić šefuje u ovoj kategoriji kada su visoki igrači u pitanju, posebno kada pričamo o centrima. Sa Jokićem u postavi, Nagesti dozvoljavaju čak četiri šuta manje ka košu od proseka. To ga smešta u samu elitu kada su svi igrači u pitanju i pokazuje da ne mora da ima odraz Dragutina Topića da bi bio među elitnim defanzivcima. Ima nešto u tim naprednijim analitičkim brojkama, jer se ne vidi sve golim okom ili kroz prostu statistiku. Jokić ima svoj poseban pristup odbrani koji se razlikuje od svih ostalih, što je nekako očekivano od njega, jer je daleko od igrača iz kalupa.
Iako Nagetsi rizikuju lake koševe ako ne prođe ovaj sistem agresivne odbrane pika, Jokić na liniji dodavanja pravi veliki posao koji pokreće igru u tranziciji, a to nas vodi ka drugom segmentu njegove odbrane. Ali pre toga obratite pažnju na grafik distribucije asistencija koje dolaze iz njegovog agresivnog i visokog izlaska na napadače.
Pozicioniranje i naizgled spore ruke su neobično brze
Neizbežno je istaći broj ukradenih lopti, gde je Jokić opet u samom vrhu. Među centrima, jedini ispred je Adebajo, koji igra u defanzivno orjentisanom sistemu Majamija. Adebajo je pokretljiviji centar u odnosu na Jokića, ali to mu nije pomoglo da se odlepi mnogo u odnosu na Srbina. Odgovor na pitanje otkud Jokić ovde je sledeći:
Duge ruke i “duga” pamet —- ako bi tražili pravi pojam za tempo, možda bi savršeno legao termin "vivaldijevski brzo".
Kako zna da nije defanzivac koji strogo brani obruč, poenta je da što više izađe ispred napadača na postu, dok bi se u startu akcije izvukao na perimetar odakle bi dugim rukama blokirao liniju pasa dodavaču, eventualno izvukao presečenu loptu ili odbijen pas, što je mnogo češće slučaj, nego čista ukradena lopta. To je još jedan od tajnih sastojaka somborske kuhinje koji ne možete videti kroz recept brojki, već samo kada tokom gledanja degustirate rinflajš.
A posle degustacije se zasladite sa Jokićevim pozicijama u takozvanog Hussle indeks rejtingu, koji pokazuje pravu vrednost kada je odbrana u pitanju. Videćete prvo prosek za sve kategorije, gde je u samom vrhu (u obzir dolaze svi igrači, sve pozicije) i onda ispod po svakoj kategoriji.
Skokovi i limitiranje poseda
Mnogo češće Jokić hvata skokove sa zemlje, jer jednostavno retko se odvaži da skoči. Koristi svoje duge ruke i dobru postavku pri odbijenim loptama. Čak dosta puta, zbog svog težišta i nemogućnosti da ga pomerite iz mesta, radi dominantan box out, gde krilni igrači, čak i bekovi pokupe lake skokove. Čak i kada vidite statistiku onda kada nema dvocifren broj skokova, mada je to sve ređa situacija, pogledajte koliko skokova imaju krilni igrači, pa čak i Džamal Marej.
Pomenutim izlaskom visoko, Jokić i sistem Denverove odbrane vrše jak pritisak na dodavača da se što pre reši lopte ostavljajući prazan centralni deo reketa, po cenu par lakih koševa, ali čuvajući Jokića od bespotrebnih faulova. Takođe, smanjuju minute poseda, ostavljajući svoj napadu više vremena. Nikola je integralni šraf u ovom sistemu, jer po prekidanju protivničke igre uglavnom on šalje dirigovane pasove za igrače u tranziciji, koji kroz lake koševe donose poene.
Tu dolazimo do još jednog podatka, kada su zaštitnici obruča u pitanju. Jokić ima ubedljivo najbolji skor u rejtingu izgubljenih lopti, kada je protivnik u pitanju. Prvi iza njega je Mark Gasol, ostali su miljama daleko. Još jedna prednost Denverovog sistema odbrane. Računajte da je najveći deo izgubljenih lopti, dodatni posed za vaš tim, koji se često rešava lakim poenima. Kada to uzmemo u obzir, njegov defanzivni doprinos izgleda još impresivnije.
I zaista, kada se nađe neko da kaže da je Jokić odličan ofanzivno, ali da defanzivno ne stoji baš na betonskim nogama, vi mu izbacite ove brojke. Ima tu nekih skrivenih detalja koje sam pokušao da iznesem kroz ove redove. Razumevanje košarke i svih njenih segmenata je vrlo bitno kada ocenjujete uticaj nekog igrača na tim, igru, ligu ili u trci za neku od nagrada. A kako stoji Jokić ofanzivno, to mislim da svi vide golim okom. U detaljima leže tajne. A ti detalji kažu da svi znamo ko jedino može biti novi MVP.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.