Verovatno nije bilo značajneg igrača za istoriju Kingsa od srpskog člana "Kuće slavnih". Ipak, ono što je od 1999. uspeo kao košarkaš, za pola decenije nije kao generalni menadžer. A čuveni previd će ga dugo pratiti.
Jasno je, stoga, da je retko kome profesionalnom košarkašu taj grad željena destinacija. Kingsima nije puno ni pomoglo umeće generalnih menadžera na draftovima, koji su krajem osamdesetih i početkom devedesetih balansirali od nadasve tragičnih do čisto nekompetentnih. Prvi ikada pik koji je uprava Kingsa birala iz Sakramenta bio je centar Džo Klajn, danas više poznatiji kao doživotni rezervista na klupama Finiksa, Lejkersa i Bulsa. Harold Presli (17. pik prve runde 1986.) je ime koje bolje pamte navijači Partizana, budući da su se susreli sa njime kao igračem Huventuda u legendarnom finalu 1992. – Keni Smit (6. pik prve runde 1987.) je osvojio dve titule kao član Hjustona, do kojeg je stigao preko Atlante u koju su ga Kingsi trejdovali za Entoana Kara i Sedrika Tonija.
Riki Beri (18. pik prve runde 1988.) bio je ljubimac navijača – nisko krilo sa odličnim šutem, i neko na koga bi se Kingsi sigurno mogli osloniti da nije podigao ruku na sebe samo godinu dana nakon što je postao profesionalac. Pervis Elison, izuzetan tokom četiri godine studija na univerzitetu Luivil, došao je kao prvi pik 1989. sa nadimkom „Never Nervous“ – tokom ruki sezone u Sakramentu, u kojoj je propustio više od pola utakmica zbog raznih povreda, saigrač Deni Ejndž prozvao ga je „Out of Service“. Bobi Harli (7. pik prve runde 1993.), briljantni plejmejker Djuka i dvostruki prvak države, je izvesno bio velika nada franšize, ali mu je karijeru presekla teška saobraćajna nesreća u kojoj je zamalo izgubio živu glavu. Kada na sve ovo dodamo i neimpresivan staž Volta Vilijamsa, Pita Čilkata, Lajonela Simonsa, Bilija Ovensa, Brajana Grenta i drugih, koji su uglavnom ili ostali fusnote u istoriji lige, ili ostvarili bolje uloge negde drugde (kao npr. Grent u Portlandu i Majamiju), možemo gotovo i otvoriti neku teoriju o prokletstvu.
Stvari su krenule nabolje angažmanom Džefa Pitrija, koji je postao novi generalni menadžer Kingsa 1994. Pitri, svojevremeno izuzetan košarkaš čija je karijera trajala svega šest sezona zbog povreda (primećujete li neku sličnost ovde?), je momentalno počeo da popravlja stvari u Sakramentu – kada je 1996. na draftu umesto NCAA favorita Džona Volasa izabran potpuno anonimni Peđa Stojaković, Pitriju je bezmalo prećeno vešalima. Ali strpljenje se isplatilo svega tri godine kasnije, kada su Kingsi ujahali u skraćenu sezonu sa Peđom, Krisom Veberom, Džejsonom „Bela Čokolada“ Vilijamsom, Korlisom Vilijamsonom...i Divcem.
I ovde se vraćamo na priču o legitimitetu. Jer, kao što ste dosad imali priliku da pročitate, publika je u ARKO Areni zvezde mogla da vidi samo na proputovanju. Slobodni agenti su izbegavali Sakramento poput žarišta neke zarazne bolesti, a jedini svetao primer igrača koji je prihvatio svoju ulogu i odradio je kako treba bio je Mič Ričmond, koji je došao u razmeni za Bilija Ovensa (jednom i Kingsi da prevare nekoga). Vlade Divac je, kada je stavio paraf na petogodišnji ugovor početkom 1999., bio prvi veliki „slobodnjak“ u istoriji franšize, i taj potez stavio je do znanja ljubiteljima košarke u ovom gradu da su Kingsi, konačno, postali bitan igrač na NBA mapi. Svega sedam meseci pre Divčevog potpisa, navijači su se znojili čitajući naslove u novinama kako Veber, friško trejdovan za Ričmonda, ne želi da igra u Sakramentu. Srećom po njih, on se predomislio, a dovođenje Divca, u ono vreme jednog od najboljiih centara lige, i igrača visoke reputacije koji je bio uvek na „obroncima“ Ol-Star glasanja, cementiralo je bazu za dalji razvoj košarke u ovom gradu.
Baš kao i 1999, i 2015 su dakle oči bile uprte u Divca kada je stupio na novu poziciju. Njegov igrački odlazak, kao i odlasci Stojakovića, Vebera i drugih, bili su znak da se „Periklovo doba“ u Sakramentu privelo kraju. Svega nekoliko godina nakon što je Vlade rešio da svoju NBA karijeru okonča tamo gde ju je i započeo kojih petsto kilometara južno niz autoput I5, Kingsi su se ne samo resetovali na fabrička podešavanja, već i zamalo otišli put savezne države Vašington. Posle rovovske borbe grad Sakramento je, vođen nekada plejmejkerom Finiks Sansa a tada gradonačelnikom Kevinom Džonsonom, pobedio – Kingsi se ostali na istom mestu, gradska uprava se obavezala da će izgraditi novu halu, a vlasničku ulogu preuzeo je Vivek Ranadive, milioner i vlasnik velike softverske firme iz silicijumske doline.
/Za nastavak - klik na strelicu/