Verovatno nije bilo značajneg igrača za istoriju Kingsa od srpskog člana "Kuće slavnih". Ipak, ono što je od 1999. uspeo kao košarkaš, za pola decenije nije kao generalni menadžer. A čuveni previd će ga dugo pratiti.
Ranadive nije imao poverenja u Pitrija (ironično, navijači Kingsa su pre toga dugo godina imali transparente na kojima je pisalo „In Petrie we trust“), pa ga je odmah po preuzimanju zamenio Pitom Dalesandrom. Divac je stupio na scenu oko dve godine kasnije prvobitno kao „asistent i specijalni savetnik“, što je momentalno pokrenulo lavinu tračeva o tome da je Dalesandrov mandat završen. To se ozvaničilo svega dve sedmice pred draft 2015, i to reklo bi se na svačije zadovoljstvo – Dalesandro je imao nekoliko nepopularnih odluka, kao što su nevoljnost da se produži saradnja sa veoma popularnim Ajzejom Tomasom, te otpuštanje trenera Majka Melouna, svojevremeno pravi mali skandal u košarkaškom svetu. Divac je tako dobio uzde u timu koji naizgled niko neće, rešen da napravi ime za sebe u surovom okruženu NBA administracije.
Njegov početak bio je izuzetno težak, jer je dospeo u sred tinjajućeg sukoba koji su imali novi trener Džordž Karl i prva zvezda ekipe Demarkus Kazins. Kazins, najbolji centar kluba još od njegovog novog GM-a, nije krio koliko ne podnosi Karla, nazivajući ga čak „zmijom“ na Tviteru – Karl je uzvratio ličnim zahtevom Divcu da se ovaj trejduje. Uprava Sakramenta to nije uspela na najbolji način da iskontroliše, jer su prvo propali pregovori da se Kazins negde prosledi, a zatim je i procureo izveštaj da su „kraljevi“ pokušali da brzopleto smene Karla i zamene ga Džonom Kaliparijem, Kazinsovim starim koledž trenerom. U međuvremenu, Divac je na svom prvom draftu izabrao centra Kentakija Vilija Koli-Stajna, poslavši time jasnu poruku Kazinsu da na njega ne računa na duže vreme – ako uzmemo u obzir da je Stajn nakon isteka ruki ugovora napustio Kingse bez ijedne prolivene suze za njim, jasno vam je da je to bila zloslutna prva lasta Divčeve vladavine.
Naredne tri godine obeležili su povremeni usponi, i uglavnom padovi. Strani mediji su vrlo rano etiketirali Divca kao čoveka „teškog za saradnju“, jer navodno ima praksu da se ne javlja na telefon i da pušta svog asistenta da završava razne poslove. Kada je Kazins konačno trejdovan u februaru 2017 tokom ol-star vikenda u Nju Orleansu, zli jezici su primetili da je to bio jedini mogući termin da se ovaj trejd završi jer je Vlade bio fizički prisutan na lokaciji, i samim time spreman za pregovore.
Ni unutar samog kluba stvari nisu tekle glatko – još posle prvog drafta procureli su izveštaji o frustriranim asistentima koji se žale kako Vlade uopšte ne razume kako funkcioniše „salari kep“ i ostale finese NBA ekonomskog modela – jasan primer bio je trejd Nika Stoskasa u Filadelfiju, koji je istovaren sa još gomilom igrača za malo „kep spejsa“ i prava na Luku Mitrovića i Arturasa Gudaitisa (jedan od „utega“ u transakciji bilo je i pravo zamene mesta na draftovima 2016 i 2017 – Filadelfija je na ovaj način „ukrala“ Kingsima treće mesto 2017 koje je mogao biti, oh, Džejson Tejtum). Manevar na draftu 2016, u kojem je prvo draftovan Markiz Kris, a zatim zamenjen za Jorgosa Papajanisa, Skala Labisjea i prava na Bogdana Bogdanovića, bi se verovatno sada označio kao jedna od najgorih transakcija u istoriji kosmosa da Bogdan nije opravdao uložena očekivanja – ovako, opet, ostaje pitanje šta je Divac video u Papajanisu i zašto je ovaj momak bio vredan lutrijskog izbora.
Pozicija trenera je takođe bila nešto čime je Vlade morao kontinuirano da se bavi. Trzavice sa Karlom prerasle su ubrzo u otvoreni sukob, kojem su do konačnog razrešenja prethodila još barem dva Divčeva pokušaja da se ratosilja nekadašnjeg šefa struke Sijetla i Denvera. Umesto njega doveden je Dejv Jerger, izuzetno uspešan u Memfisu – Jerger, koji je od Grizlija napravio dominantnu defanzivnu silu, na kraju nije uspeo da se nađe u prohtevima menadžmenta Kingsa koji su bili izričiti da klub treba da forsira agresivnu napadačku košarku sa akcentom na razvoju mladih igrača. Međutim, o tome nešto kasnije.
Nije puno sreće bilo ni sa slobodnim agentima, o čijem ste odnosu sa Sakramentom već dosad naučili iz pročitanog. Divac je sebi vrlo rano zacrtao cilj da pokuša da privuče nekoga u Sakramento ne bi li pokazao i ostalima da to može, ali to mu je retko polazilo za rukom. Nešto uspešniji pokušaji bili su jednogodišnje oporavljanje Režona Ronda nakon privatnog pakla u koji je upao posle razlaza sa Dalasom, dovođenje Nemanje Bjelice u poslednji čas nakon što se ovaj predomislio oko odlaska u Filadelfiju, kao i kratke epizode Zeka Rendolfa i Vinsa Kartera.
Ostali nisu uspeli da se snađu, dopunivši time mitološki sadržaj o Kingsima kao mestu u kojem se ne treba zadržavati duže od poslednje ugovorene plate. Marko Belineli, Džejms Anderson, Kostas Kufos, Aron Aflalo, Met Barns, Džordž Hil, Trevor Ariza, Divejn Dedmon...mnogi od njih nisu uspeli da opravdaju platu koja je neretko bila viša nego što bi neko drugi nudio kako bi se prebrodio faktor neatraktivnosti, a posebno se loše pamte epizode Hila i Arize, koji su dovedeni primarno kao „veteranska ispomoć“, da bi ih Kingsi liferovali prvom prilikom zbog ovakve ili onakve nekompatibilnosti.
Nekakav boljitak osetio se u sezoni 2017-18 kada je prvo na draftu uzet talentovani plejmejker DiAron Foks, a Bogdan Bogdanović ostvario svoj NBA debi i odmah ubedio prisutne da on može tamo da igra. Divac je pobrao i dosta hvalospeva za kasni izbor Harija Džajlsa, igrača visokog (i još uvek nerealizovanog) potencijala. Ekipa na parketu nije delovala fenomenalno, ali se nekakav potencijal sada već nazirao – bekovska linija u sastavu Foks, Badi Hild (preuzet u spominjanom trejdu za Kazinsa), Bogdanović je počela da se „kapira“, a šlag na tortu došao je u vidu drugog pika na draftu koji je u očima mnogih od samog starta imao ime i prezime – „Luka Dončić“.
/Klik na strelicu za nastavak teksta/