Verovatno nije bilo značajneg igrača za istoriju Kingsa od srpskog člana "Kuće slavnih". Ipak, ono što je od 1999. uspeo kao košarkaš, za pola decenije nije kao generalni menadžer. A čuveni previd će ga dugo pratiti.
I upravo tu možemo povući crtu posle koje je Divčeva era krenula u sunovrat. Šta se zapravo desilo te sudbonosne noći 21. juna 2018, verovatno nećemo nikada saznati – jer, bilo je izvesno da će sa prve pozicije Finiks birati Diandrea Ejtona, veliku koledž zvezdu sa Arizone. Kingsi, sa druge pozicije, su se najednom našli u dilemi koja zapravo i nije trebala to biti, ali je to svejedno postala – uzeti „siguricu“ (kako su to neki videli) u obliku Djukovog krilnog centra Marvina Beglija, ili nastaviti bogatu tradiciju međunarodnih asova sa Lukom Dončićem. U danima pred draft dolazilo je na hiljade oprečnih izveštaja iz raznih dobro obaveštenih izvora – Vlade hoće Luku, Vivek hoće Beglija, pa onda Vivek hoće Luku a Vlade Beglija, pa onda Divčev asistent Brendon Vilijams hoće ovo ili ono...nisu pomogli ni izuzetno glasni tračevi da Dončić, kao i još neki visoki pikovi nisu poslali svoj medicinski izveštaj u Sakramento (što je intimni način od strane igrača da vam saopšti da mu nije baš pravo ako bi ga izabrali), te da bi Luka možda na ovaj ili onaj način probao da isforsira trejd ukoliko bi ga Kingsi uzeli i tome slično. Bilo je i priča o tome da Kingsi ne bi da „disharmonišu“ mladi trio Foks-Badi-Bogdan, da Luka ne može atletski da odgovori zahtevima NBA, ukratko, bilo je hiljadu da i hiljadu ne, zavisi od toga u čiju verziju želite da poverujete.
Kako god bilo, Kingsi jesu uzeli Beglija, a Dončić je posle momentalne transakcije završio u Dalasu i ostalo je istorija. Begli je pokazao solidan potencijal – skočan je, dobar skorer, i energetičan u pristupu, ali je takođe pokazao i da je sklon povređivanju prilikom upotrebe pešačkog prelaza, a ne kada igra košarku. Uzevši u obzir da se Dončiću posle prve dve sezone već predviđa Kuća Slavnih, Begli će ostatak karijere morati da odigra barem na nivou Krisa Boša ne bi li se ovaj potez pokazao samo kao „greška srednje kategorije“ – ne dođe li do toga, nesretni će Marvin pravo u „Sem Buvi“ fijoku katastrofalnih previda koji pomeraju tokove NBA istorije (po mnogima je, doduše, već tamo).
Naredne dve godine samo su potvrdile očekivanja. Dok je Luka žario i palio u dresu Maveriksa, Kingsi su bezuspešno pokušavali da prekinu dugogodišnji niz neodlazaka u plej-of, koji dogodine preti da izjednači negativni rekord Los Anđeles Klipersa od petnaest propalih sezona. Bogdan Bogdanović jeste izrastao u solidnu (heh) opciju na NBA nivou, ali Beglija su sputale povrede, a ceh nedovoljno brzog razvoja novog „jezgra“ platio je Jerger, koji je, baš kao i Karl, naleteo na nepremostiva nerazumevanja u komunikaciji sa menadžmentom kluba. I ovoj smeni prethodilo je nekoliko žučnih rasprava, a domaći mediji su preneli kako su Divac i Jerger, između ostalog, imali nesuglasice oko pravilne upotrebe Bogdana Bogdanovića, tj. da li je ovaj bolji kao starter ili šesti čovek. Na kraju je Jerger saznao za svoju smenu nekih pola sata pre nego što se ona zapravo i ozvaničila, jer je Adrijen Vožnarovski na svom Tviter nalogu probio ovu vest pre svih.
Ova tekuća, za Kingse sveže završena sezona, počela je novim potresima. Za sledećeg trenera izabran je Luk Volton, doskorašnji strateg Lejkersa koji je pravim malim čudom preživeo celu sezonu 18-19 u Los Anđelesu budući da je Medžik Džonson hteo da ga stavi u top posle inicijalnih 2-5. Volton je u Sakramento stigao praćen optužbom za silovanje koja datira još iz 2014 – te optužbe su pale nedugo zatim, ali ubrzo su mu stigle nove brige za vrat. Sin slavnog Bila Voltona pokazao se kao prilično labav autoritet na klupi Kingsa – bez Jergerove „čvrste ruke“ Foks i Hild zašli su duboko u ono što naš narod zove „privatni sektor“, a pogotovo je razočarao ovaj potonji čiji su procenti erodirali otkako je potpisao zamašan novi ugovor (koji je bukvalno izdejstvovao jednom vrstom iznude).
Divac je koliko-toliko stabilisao situaciju slanjem Trevora Arize (još jedan propali pokušaj „veteranskog mentora“ u svlačionici Kingsa) u Portland za Kenta Bejzmora, a zatim i razmenom sa Atlantom u koju je vraćen nezadovoljni Divejn Dedmon (zauzvrat dobili relativno korisnog Aleksa Lena). Prekid sezone doneo je tračak nade u redove Kingsa, uzevši u obzir da su pozvani u „mehur“ u Orlandu, ali ubrzo se saznalo da se Begli neće oporaviti na vreme. Svejedno, bila je to prilika da se konačno prekine četrnaestogodišnji post.
Završilo se, jasno, onako kako se to uvek nekako završi. Kingsi su okončali svoj boravak na Floridi skorom od tri pobede i pet izgubljenih utakmica, uz nekoliko prilično bolnih poraza poput onog od Dalasa kada su ispustili veliko vođstvo i de facto izgubili šanse za dalji plasman. Volton je na klupi delovao kao neko koga su igrači tek povremeno pitali za savet, a još ređe slušali šta i kako se igra – Foks je jurio svoje, Hild se ispucavao, a ostali šta im padne. Momentalno po izlasku iz mehura stigle su vesti da je Vlade Divac podneo ostavku, i tako je i ova „petoljetka“ stigla do kraja.
Svedemo li račune iza Divčevog mandata, doćićemo da zaključka da on nije ispunio visoka očekivanja. Divac je imao i boljih i gorih odluka, i ovako odoka se čini da se bolje snalazio u „trejd“ transakcijama nego u akviziciji slobodnih agenata. Međutim, neizbrisiva mrlja na ovih pet godina ostaće taj draft 2018 i poklon u vidu Dončića koji su Kingsi odbili da prime. Prilikom svog poslednjeg obraćanja medijima, Divac je džentlmenski preuzeo krivicu na sebe, kazavši da je izbor Beglija njegova odluka i nešto iza čega je on čvrsto stajao (paralelno su iscureli izveštaji da je Vivek hteo Luku). Da li je ovo samo poslednji pokušaj da se Sakramento kao franšiza spase dodatnog žigosanja, ili iskreno priznanje o sopstvenom previdu, verovatno nikada nećemo u potpunosti saznati.
Divčev odlazak je u američkoj štampi glasno prokomentarisan kao samo prva domina u nizu, i da su pred Kingsima velike promene. Nepuna dvadeset i četiri sata kasnije svoju ostavku je kovertirao i Peđa Stojaković, koji je u minulih pet godina obavljao razne funkcije u upravi Kingsa. Novi GM je privremeno Džo Dumars, koji se obavezao da će asistirati klubu u potrazi za novim prvim operativcem. Neizvesno je šta će biti sa Bogdanom Bogdanovićem, koji je tokom sezone odbio produžetak ugovora, rešen da se oproba na slobodnom tržištu – iz ove perspektive to sada deluje kao jako pametna odluka.
I tako je sada Sakramento ponovo na onom istom raskršću kao pre pet godina kada su doveli Divca. Slobodni agenti i dalje zaobilaze glavni grad Kalifornije, a navijači će se još barem nekoliko decenija buditi u znoju, jer će im u snove dolaziti komesar Adam Silver koji naglas izgovara kako „sa drugim pikom, Sakramento Kingsi biraju Marvina Beglija Trećeg“. Na navijačkim forumima i fan stranicama narod već uveliko vidi Foksa kao „sledećeg Kazinsa“ (u smislu, sledeći talentovani igrač koji će otperjati prvom prilikom jer mu se sve ovo smučilo) – o Luku Voltonu se pozitivno izražavaju valjda još uvek samo u krugu porodice.
Kakva je dugoročna perspektiva ove franšize, teško je reći. Egzsistencijalni problemi su makar odloženi na neodređeno, jer klub ima fantastičnu infrastrukturu, sa savršenom, ganc novom halom i svim propratnim sadržajima. Ostalo je samo da u klub na ključne pozicije dođe neko sa reputacijom i integritetom, a opet dovoljno namazan da izdrži pritisak uprave na čijem čelu sedi čovek koji je svojevremeno mislio da je igranje odbrane „četiri na pet“ sa jednim igračem u „ofsajdu“ pametna strategija na NBA nivou. Hoće li novi GM juriti legitimitet franšize preko mesta u plej-ofu kako je to Divac pokušavao ovih godina, ili će se odlučiti na “filadelfijski eksperiment” kakav su Siksersi nedavno sproveli, i to je legitimno pitanje.
Na odgovore ćemo ipak morati da sačekamo.