Ostalo je još nekoliko meseci do Olimpijskih igara u Tokiju, a čini se da će takmičarima biti teško da iskažu bilo kakav vid bunta.
Specijalni pravilnik ponaša koji je MOK doneo i posvetio sportistima koji će učestvovati na Olimpijskim igrama u Japanu pokazuje da neće biti previše slobode pri proslavljanju.
Da se slučajno ne bi desilo da neko pomeša proslave i političke poruke, Olimpijske igre će proći bez klečanja, dizanja pesnice i sličnih gestova koji bi mogli da imaju dvostruku konotaciju.
Takmičari koji će u Tokiju osvajati medalje moraće striktno da se drže propisanog protokola, što znači da im neće biti omogućeno da ističu bilo kakve transparente, poruke na opremi ili dodatne komade garderobe sa političkim porukama.
Ovakve mere se pre svega odnose na izolovane slučajeve kakvi su se dešavali u istoriji olimpizma. Nije tradicija, ali postoje primeri, da su sportisti prilikom primanja medalja pokazali određenu vrstu bunta.
Tako je, recimo, postao legendaran primer hrabrosti Džesija Ovensa na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Umesto nacističkog pozdrava upućenog loži, Ovens je vojnički salutirao američkoj zastavi.
Deo legende su postao i Džon Karlos i Tomi Smit koji su sa visoko podignutim pesnicama ispratili ceremoniju dodele medlaja na takmičenju 1968. godine. Kolin Kapernik, igrač američkog fudbala, pokrenuo je niz političkih protesta u NFL-u svojim klečanjem tokom američke himne.
Kako se navodi u saopštenju MOK-a, svaki takmičar koji bude kršio ovakva pravila biće pojedinačno istražen, od strane Olimpijskih igara, ali i ostalih organizacija uključenih u taj čin.
Nama najpribližniji primer političkih protesta je situacija koju je Milorad Čavić imao na Evropskom prvenstvu 2008. godine. Srpski plivač je tada suspendovan sa takmičenja zbog majice sa tekstom ''Kosovo je Srbija'', a do kraja prvenstva je pred njim bilo još nekoliko trka.