Vremenske nepogode koje su ovog ljeta pogodile Evropu izazvale su kratkoročne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, prema procjeni na nivou EU, pri čemu se očekuje da će troškovi do 2029. porasti na 126 milijardi evra.
Ekstremno ljeto u Evropi ostavilo je ogroman ekonomski trag. Toplotni talasi, suše i poplave izazvali su ogromne ekonomske gubitne koje se procjenjuju na desetine milijardi evra. Najteže pogođene zemlje su Kipar, Grčka, Malta i Bugarska, dok stručnjaci upozoravaju da pravi troškovi ekstremnog vremena često nastaju postepeno, utičući na živote i radnu sposobnost građana daleko izvan prvobitnog udara nepogoda.
Nasilne vremenske nepogode koje su ovog ljeta pogodile Evropu izazvale su kratkoročne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, prema procjeni na nivou EU, pri čemu se očekuje da će troškovi do 2029. porasti na 126 milijardi evra.
Neposredni udar na ekonomiju izazvan jednim brutalnim ljetom sa toplotom, sušom i poplavama iznosio je 0,26 odsto ekonomskog outputa EU u 2024. godini, prema brzoj analizi koja nije prošla stručnu recenziju, ali se zasniva na odnosima između vremenskih i ekonomskih podataka objavljenih u akademskoj studiji ovog meseca.
Najveća šteta zabilježena je na Kipru, u Grčkoj, Malti i Bugarskoj - svaka od ovih zemalja pretrpjela je kratkoročne gubitke veće od 1% njihovog BDV-a u 2024. godini, što je pokazatelj sličan BDP-u. Nakon njih slede druge mediteranske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugal.
Ekonomisti sa Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke opisali su rezultate kao „konzervativne“, jer nisu uzeli u obzir rekordne šumske požare koji su zahvatili južnu Evropu prošlog meseca, niti kumulativni uticaj ekstremnih vremenskih nepogoda koje se dešavaju istovremeno, prenosi Gardijan.
Naučnici se ubrzano bave analizom u kojoj mjeri je globalno zagrijavanje pogoršalo ekstremne vremenske uslove ovog ljeta, pri čemu studije sugerišu da je klimatski kolaps učinio da su uslovi za požare u Španiji i Portugalu 40 puta vjerovatniji, a u Grčkoj i Turskoj 10 puta vjerovatniji. Procene sugerišu da je broj smrtnih slučajeva tokom "tiho razarajućeg" toplotnog talasa u junu u 12 velikih gradova utrostručen zbog zagađenja koje doprinosi zagrijavanju planete.
Dok većina istraživanja o ekonomskim troškovima klimatskog kolapsa razmatra direktne posljedice, poput uništene imovine ili osiguranih gubitaka, autori nove studije koristili su istorijske veze između nasilnog vremena i ekonomskog outputa da bi uzeli u obzir "talasne efekte", poput ograničenih sati rada građevinara tokom toplotnih talasa ili poremećaja u vremenu putovanja nakon što poplave oštete železnicu.
Stefan Halegate, glavni klimatski ekonomista u Svjetskoj banci, koji nije bio uključen u studiju, izjavio je da ona potvrđuje da su širi ekonomski uticaji ekstremnog vremena veći od direktnih posljedica i traju duže nego što ljudi zamišljaju.
"Već dugo tvrdim da treba da preusmerimo fokus sa direktne štete od katastrofa na šire metrike koje obuhvataju puniji ekonomski uticaj, tako da mi je drago što studija upravo to radi", rekao je on.
Ali je upozorio da je studija koristila „nepouzdane pokazatelje“ za identifikaciju ekstremnog vremena, što verovatno vodi ka potcjenjivanju ukupnih troškova. BDV nije obuhvatao punu cenu ekstremnog vremena po ljude i firme, dodao je, niti koristi smanjenja ranjivosti.
"Posebno kada katastrofe pogađaju siromašne zajednice i ljude, uticaj na BDV može biti minimalan, jer su ti ljudi siromašni. Ali to ne znači da oni neće patiti", rekao je Halegate.
(Telegraf/MONDO)