Evropa i SAD pojačavaju pritisak na Moskvu. EU i Tramp uvode sankcije Rusiji i obećavaju finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini, dok planiraju zajam od 140 milijardi evra iz zamrznute ruske imovine.
Niko ne može znati koliko će dugo trajati novi Trampov zaokret protiv Vladimira Putina, ali proteklih nekoliko dana pokazalo je da se evropska upornost u podršci Ukrajini isplatila, bar zasad.
Trampova odluka da uvede sankcije dvjema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Lukoilu i Rosnjeftu, imaće značajan uticaj na prihode Rusije. Evropa je juče dodala sopstveni paket sankcija i obavezala se da će finansijski i vojno pomagati Ukrajinu naredne dvije godine.
Prvi dokaz da evropska podrška Ukrajini ima težinu
Iako je inovativan, prijedlog o korišćenju zamrznute ruske imovine kao osnove za novi zajam Ukrajini trenutno je blokiran zbog primjedbi Belgije, koja se plaši pravne odgovornosti. Ipak, Evropska unija nastavlja potragu za dogovorom, jer bi bez tog plana ostvarenje obećanja teško opteretilo već zadužene državne budžete.
Analitičari upozoravaju da bi čak i ako se sredstva pronađu, ti napori mogli biti nedovoljni da se održi ukrajinska odbrana i da neće ubijediti Putina da zaustavi rat, a kamoli da pristane na brzo primirje koje Tramp traži. Ipak, sankcije su prvi konkretan dokaz da evropska podrška Ukrajini ima realnu težinu, sa Trampom ili, ako bude potrebno, bez njega.
Evropa konačno vidi američki pritisak na Putina
Evropski lideri mogu biti delimično zadovoljni što su njihovi višemjesečni apeli Trampu da izvrši pritisak na Moskvu konačno dali rezultate. Poručuju da će pomagati Ukrajini koliko god bude potrebno kako bi opstala kao nezavisna država, iako će za bilo kakav stvarni kraj rata biti potreban ozbiljan američki pritisak na Kremlj.
Pošto je Tramp ranije odbio da odobri novo finansiranje Ukrajini, evropske zemlje sada pokušavaju da pronađu sredstva za ispunjenje sopstvenih obećanja, iako su im nacionalni budžeti već na ivici izdržljivosti.
Plan o kreditu od 140 milijardi evra
Prema planu koji Unija pokušava da sprovede, milijarde evra zamrznute ruske imovine u Evropi koristile bi se za zajam Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra bez kamata. Ukrajina bi vraćala dug samo ako Rusija nakon rata plati ratnu odštetu. Belgija, koja drži najveći dio te imovine, traži garancije da neće snositi rizik sama i da se on ravnomerno raspodijeli među članicama.
Novi nacrt tog predloga trebalo bi da se nađe na dnevnom redu evropskog samita u decembru. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da je Unija posvećena finansiranju ukrajinskih potreba u naredne dvije godine, uključujući vojnu podršku koja bi mogla premašiti 150 milijardi evra.
Novi evropski paket sankcija
Evropska unija je istog dana usvojila novi set sankcija protiv Rusije, usmjeren na energetsku industriju. Od 2027. biće zabranjena kupovina ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), a na listu sankcija dodato je još 117 ruskih tankera iz takozvane "flote u senci".
Unija je sankcionisala Rosnjeft, ali ne i Lukoil, koji u manjim količinama i dalje snabdeva Mađarsku i Slovačku.
"Bez Evrope nema dogovora o Ukrajini"
Evropa je do sada Ukrajini isporučila više pomoći nego Sjedinjene Države i, barem zasad, izvojevala bitku za stav da Ukrajinu treba podržati bez ustupaka Moskvi, izjavio je francuski analitičar Žan-Dominik Đulijani, predsednik fondacije Robert Šuman.
"Nijedan dogovor ne može biti postignut na štetu Ukrajine i bez Evrope", poručio je on, podsjećajući da su upravo evropske zemlje uvele najveći broj sankcija Rusiji i da drže većinu njene imovine u inostranstvu.
"Koalicija voljnih" i novi plan za mir
U znak dodatne posvećenosti, države iz tzv. "koalicije voljnih" sastale su se u Londonu kako bi raspravile o novoj vojnoj pomoći Kijevu. Ipak, evropski zvaničnici pokušavaju da zadrže Trampa na svojoj strani, ili makar da ga spreče da se ponovo približi Putinu.
Tramp je poznat po čestim promenama stava, izražavajući naizmenično frustraciju i prema Volodimiru Zelenskom i prema Putinu. Čak i kada je objavio nove sankcije, rekao je da se nada njihovom "brzom ukidanju", jer odnose s Rusijom i dalje vidi kao deo svojih spoljnopolitičkih ciljeva.
Kako bi ga zadržali u procesu, evropski savetnici za bezbjednost iz ključnih zemalja, Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i drugih, zajedno s Evropskom komisijom rade s Ukrajinom na 12-tačkovnom planu za okončanje rata.
Trampov "mirovni odbor" po uzoru na Gazu
Plan, koji djelimično preuzima postojeće prijedloge, zamišljen je kao način da se Trampu pokaže kako Evropa preuzima inicijativu i da ga se podstakne da se uključi, djelimično modelovan po primirju u Gazi, koje Tramp vidi kao sopstveni uspjeh.
Prema planu, osnovao bi se "mirovni odbor" pod Trampovim vođstvom, koji bi nadgledao dogovor, razmjenu zarobljenika i povratak ukrajinske djece deportovane u Rusiju, temom kojom se, kako se navodi, lično bavi Melanija Tramp. Ukrajina bi dobila bezbjednosne garancije i ubrzan put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Rusiji bi se, zauzvrat, postepeno ukidale sankcije, dok bi zamrznuta sredstva služila kao ratna odšteta Ukrajini. Ipak, analitičari procjenjuju da plan ne sadrži ništa što bi Putina ubedilo da prekine rat koji vjeruje da dobija.
Novi udar i stara pitanja
Ni američko odobrenje Ukrajini da ponovo koristi britanske i francuske krstareće rakete dugog dometa protiv ciljeva u Rusiji vjerovatno neće promijeniti tok rata. To oružje koristi američku tehnologiju i satelitske podatke, pa je saglasnost Vašingtona bila neophodna.
Jedna takva raketa, navodno, u utorak je pogodila rusku fabriku eksploziva u Brjansku, objavio je Wall Street Journal.
Ričard Fonten iz Centra za novu američku bezbednost smatra da su Putinove manipulacije i evropska upornost napokon naterale Trampa da ozbiljnije pritisne Moskvu. "Putin se ne može privoliti na mir šarmom ili pregovorima. Predsjednik sada možda shvata da je podrška Ukrajini i pritisak na Rusiju bolji put ka završetku ovog strašnog rata", napisao je Fonten.
Ipak, dodao je, Tramp je poznat po tome da često mijenja mišljenje.
Još nije poznato kako će Putin reagovati na nove sankcije ili napade unutar Rusije. "Ovo je ista strategija kakvu je Bajden sprovodio tri godine, i nije uspela. Zašto bi sada?", zaključila je Dženifer Kavanah iz vašingtonskog instituta Defense Priorities.