Nakon napada Amerike i Izraela, Iran se suočava sa strahom i neizvjesnošću. Stanovnici Teherana se povlače, dok režim pokušava da zadrži kontrolu.
Kad su Amerika i Izrael pokrenuli napad krajem februara, mnogi Iranci su slavili. Sada, nema ništa od toga. Uplašeni stanovnici Teherana, suočeni sa savezničkim bombardovanjem iznad svojih glava, a sopstvenim snagama bezbjednosti koje zavode red na tlu – moćnom Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) i ozloglašenom milicijom Basidž - klone se ulica.
Ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja u napadu Izraela i Amerike zapalilo je Bliski istok. Iran je nakon toga lansirao kišu dronova i balističkih raketa na Izrael, ali i na zemlje Persijskog zaliva u kojima se nalaze američke vojne baze. U spiralu sukoba uvučeni su Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Bahrein, Kuvajt, Saudijska Arabija, Oman, ali i Kipar, Turska i Azerbejdžan. Svijet sa zebnjom prati razvoj situacije.
Iranski režim je obezglavljen u napadu. Ali, vladajuća struktura je napravljena da preživi čak i smrt vrhovnog vođe i obezbijedi kontinuitet. Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneja, novi je vrhovni vođa Irana.
Režim je takođe rasporedio miliciju na ulice da drži red i spreči ustanak, nakon što je američki predsjednik Donald Tramp, dok su njegovi avioni bombardovali iranske gradove, pozvao Irance da “preuzmu vlast u svoje ruke”.
"Ovo će vjerovatno biti vaša jedina šansa za više generacija", rekao je Tramp.
"Štabovi i policijske stanice redovno na meti"
Ali, sve je manje nade da će do toga zaista doći. Mnogi su već u startu bili skeptični da će čak i ovako masivna vazdušna kampanja dovesti do uspešnog ustanka.
"Bombardovanje nikad nije navelo ljude da preuzmu ulice i svrgnu svog lidera", rekao je “Politiku” Robert Pejp, politički naučnik.
Jedan stanovnik Teherana, mladi bankar, rekao je “Tajmsu” da su redovno na meti bombardovanja štabovi Iranske garde, državna televizija i policijske stanice, kao kad je izraelska vojska (IDF) pogodila štabove IRGC, Basidža i snaga Kuds.
Nakon inicijalne euforije u Teheranu nakon smrti ajatolaha, Iranci su sada zabrinuti.
"Drugog dana kad smo čuli udare, ljudi su navijali i zviždali iz svojih kuća i automobila. Sada nema ništa od toga. Svi su zabrinuti oko budućnosti. Apsolutno nema znakova ulične aktivnosti od strane građana", rekao je mladi bankar.
"Čudno je, slično danima pandemije (kovida). Svi živimo u strahu i neizvesnosti, ali duboko u sebi znamo da će se ovo prije ili kasnije okončati i da će se život vratiti u normalu", rekao je BBC-u drugi stanovnik Teherana, koji je podelio sliku prazne Ulice Iranšar na kojem je prije svega nekoliko mjeseci svirao rok bend čiji je nastup na otvorenom u Iranu postao viralan.
Prema BBC-u, vlada je nakon toga zabranila bendu da svira dalje.
“Tajms” piše da je Teheran postao veoma militarizovan još od protesta protiv režima u januaru i da se u svakoj ulici nalaze kontrolni punktovi sa naoružanim i maskiranim čuvarima. Motocikli milicije Basidž parkirani su ispred džamija i škola, a postavljeni su šatori kao vojni centri, dalje od bombardovanih štabova i koordinacionih centara koji više nisu bezbjedni zbog izraelskih i američkih napada.
Šta je Basidž
Paravojna milicija zadužena za unutrašnju bezbjednost, deo je IRGC, elitnih vojnih snaga koje odgovaraju direktno vrhovnom vođi i sastoje se još od kopnenih, pomorskih i vazdušnih trupa i krila Kuds, koje se bavi specijalnim operacijama van iranske teritorije, piše “Al Džazira”.
- I IRGC i Basidž su osnovani 1979, nakon Islamske revolucije
- Basidž je volonterska snaga
- Regrutuju se civili, često mladići iz radničke klase, koji su motivisani odanošću prema državi, iako neki analitičari navode da su igri iprivilegije i bolje ekonomske mogućnosti
- Grupa se smatra duboko ideološkom
- Prema Institutu za proučavanje rata (ISW), Basidž ima oko 450.000 pripadnika, uključujući administrativno osoblje
- Pripadnici Basidža često se raspoređuju na prvim linijama tokom demonstracija i imali su veliku ulogu u suzbijanju pobuna protiv vlasti poslednjih godina, uključujući Zelenu revoluciju 2009, te masovne proteste nakon smrti Mahse Amini
- Tokom iransko-iračkog rata, pripadnici Basidža su se dobrovoljno javljali i raspoređivali su ih na prve linije fronta. Podsticani su da učestvuju u “mučeničkim misijama”, u kojima su “čistili minska polja u ljudskim talasima”, kako bi otvorili put iskusnijim vojnicima da napreduju, navodi “Al Džazira”
"Ubiće nas sve ako moraju"
Iako je iranski režim sada u kriznom režimu, njegove unutrašnje snage i dalje imaju kapacitet da prete narodu i guše svaki pokušaj okupljanja.
"Nije bezbjedno ići van. Svakako je prerano za ustanak. Ostalo je dosta snaga i vojne opreme. U prošlom ratu (u junu 2025), većina ljudi je napustila velike gradove. Ovog puta su ljudi vjerovali SAD i Izraelu da mi nismo na meti. Većina je ostala u kućama, spremni za ustanak", rekao je “Tajmsu” Seper iz Teherana.
"Morate da razumijete, probali smo sve. Probali smo promenu iznutra, kroz glasanje i mirne proteste. Prošli smo Mohamada Hatamija, Hasana Rohanija i sada Masud Pezeškijan. Svi su oni isti. Ovaj režim želi da se apsolutna vlast islama svuda sprovodi, u Iranu i čitavom svijetu. Potrošili su milijarde na propagandu, teror i narko kartele. Ubiće nas sve ako moraju", rekao je on, dodajući da će u nekom trenutku “sigurno biti drugog ustanka”.
Stručnjaci kažu da je malo vjerovatno da bi IRGC ili Basidž položili oružje i predali se, kako je Tramp tražio. Tramp je u poruci regrutima IRGC zatražio od njih da se predaju, obećavajući im potpuni imunitet i pravičan tretman, ili “suoče sa sigurnom smrću”.
Štaviše, direktor Inicijative za bezbednost Bliskog istoka pri Atlantskom savetu, Džonatan Panikof, smatra da je manje verovatno da bi kraj trenutnog režima doveo do demokratije nego do države pod vojnom kontrolom - sistema u kojem bi novi vrhovni vođa mogao da ima samo simboličnu ulogu, dok bi stvarna moć ostala u rukama IRGC.
(Blic/MONDO)