Vidiš Piksija na klupi, pa djeco 'ajde sad igrajte! Rade Bogdanović o Srbiji, selektoru i Mitroviću - Kapa dole! | MONDOBA

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

BIO NAM JE IDOL!

Vidiš Piksija na klupi, pa djeco 'ajde sad igrajte! Rade Bogdanović o Srbiji, selektoru i Mitroviću - Kapa dole!

Autor Dragan Šutvić
Autor Dragan Šutvić

Bivši fudbaler u novoj epizodi Mojih TOP 11, rekao je Nebojši Petroviću da je Dragan Stojković za veoma kratko vreme preporodio reprezentaciju i potpuno promijenio mentalitet srpskih igrača.

Izvor: MN Press/MONDO/Nebojša Petrović

Najbolju utakmicu u dresu japanskog Džef junajteda, Rade Bogdanović je odigrao upravo protiv Piksijeve Nagoje Grampus Ejt.

Danas je jedan od najcenjenijih, najobjektivnijih i najinteresantnijih fudbalskih komentatora a u novoj epizodi Mojih TOP 11, rekao je Nebojši Petroviću da je Dragan Stojković za veoma kratko vrijeme preporodio srpsku reprezentaciju i potpuno promenio mentalitet srpskih igrača.

"Za mene nije iznenađenje što je Srbija osvojila sedam bodova u prve tri utakmice i što se nalazi na diobi prvog mjesta sa Portugalom. Kvalitet nikada nije bio sporan, ali se u martovskim mečevima vidio jedan novi pristup. Vraćali su se poslije vođstva protivnika, pokazali karakter, borili se do posljednjeg sudijskog zvižduka. Ukratko, vidi se da je za selektora došao neko koga svi mi volimo. Igrao sam protiv njega i Pikseta je svima nama bio idol. Čim vidiš na klupi čovjeka sa takvom harizmom, htio ne htio moraš da imaš pozitivnu emociju. Od samog početka, Piksi se postavio ni po babu ni po stričevima. Kažem prije neki dan jednom komšiji, ćuti bre kad si vidio da selektor mijenja golmana na trećoj utakmici. Kod Piksija nema nezamjenljivih i nedodirljivih. To su neki fudbalski potezi, ništa nenormalno i nelogično", kaže Bogdanović i dodaje:

"Čovjek je napravio spisak i rekao pošteno, zašto bih se ja bavio pojedincima… ovim ili onim igračem… Zašto nekoga nema na spisku, ne znam zašto ga nema… ne treba nam više… hvala lijepo i doviđenja… neću nikoga da molim da igra za državni tim. E, tako treba da radi selektor jedne reprezentacije. Često pričam sa prijateljima i kažem brate, lijepo ga je vidjeti, imaš na klupi Dragana Stojkovića Piksija, pa djeco 'ajte sad, igrajte, pokažite šta znate. Nije lako napraviti igru za tako kratko vrijeme, biće tu mnogo problema. Tu je Portugal kao aktuelni prvak Evrope, biće velika borba. Ali Srbija se već poslije tri kola nalazi na korak od baraža i svi imamo osjećaj da igrači žele i hoće. A kada nešto hoćeš, ma onda i možeš, nisu oni vanzemaljci. Zašto baraž, zašto da ne pobijedimo Portugal u Lisabonu i odemo direktno na Svjetsko prvenstvo?"

Izvor: Nebojša Petrović/Mondo

Pun je impresija Rade Bogdanović i kada je riječ o fantastičnoj igri Aleksandra Mitrovića koji je sa pet golova na posljednje tri utakmice oborio rekord Stjepana Bobeka i postao najbolji strijelac u istoriji srpske reprezentacije.

"Evo, pred kamerama, skidam mu kapu za tih pet golova koji su u tehničkom smislu fenomenalni. Vanserijska klasa. Znam ih napamet. Onaj prvi, lob udarcem protiv Irske, jeste bio lijep i kvalitetan, svaka čast. Ali meni je onaj drugi još ljepši. Kad je skočio, izvio se, ostao u vazduhu i vratio loptu u kontra stranu. Fascinantno. Pa treći gol, kad je stavio glavu gdje niko ne bi ni kopačku. To ljudi vide, to vide i njegovi saigrači pa kažu sebi ako on ide tako, hajde i mi da uklizavamo. Da ginemo. Ova dva protiv Azerbejdžana, takođe vrhunsko majstorstvo. Lažno kretanje bez lopte, primanje iz prve desnom spoljnom, udarac desnom unutrašnjom u suprotni ugao. Onaj drugi kad mu Sergej dodaje pas, on krene, pa je pusti i udari dropku lijevom nogom… Klasa. Meni stvarno nije jasno šta je u glavi tog trenera Fulama. Ne znam, možda je nešto lično. Ali, ekipa ti ispada iz lige, imaš momčinu na klupi i ti ga ne puštaš da igra. Onakvog borca. Ja Mitrovića ne poznajem, nisam bio ni metar od njega… ali mi dkeluje kao fin momak. Vidi se da je dobar, da je pozitivan."

Sudbina je htjela da prvenac u dresu seniorskog tima Željezničara, Bogdanović postigne protiv tima za koji je navijao od malih nogu – splitskog Hajduka.

"Da budem pošten do kraja, imao sam sreće jer mi je lopta prešla preko noge. Ljudi zaboravljaju da sam ja u Želji igrao defanzivnog veznog i da sam tek u Koreji postao klasičan špic. Čuvao sam Piksija, Kataneca, Bobana… Piksi je znao da bude prgav, bilo je tu psovki i laktova… ali morao je tako, bio je u to vrijeme već ozbiljan as i to mu je na neki način bio odbrambeni mehanizam. Najviše me je namučio Cvijan Milošević iz Slobode. Bobana sam čuvao na Grbavici, čak sam mu i pobjegao u jednoj situaciji, izašao jedan na jedan sa Ladićem i nisam dao gol. Motrio sam na njega i na Maksimiru, u posljednjoj utakmici koju je Dinamo odigrao u prvenstvu stare Jugoslavije. To sa Katanecom je bio interesantan duel, ona čuvena utakmica protiv Partizana 3:3 u Sarajevu, on se u jednom momentu okrenuo, udario me bez lopte i dobio crveni karton. Još čuvam isječak iz Večernjih novosti dan poslije utakmice, pitali su Jusufija šta mu je najjači utisak sa Grbavice, rekao je ’to što sam vidio malog Bogdanovića’“.

Bogdanović je otkrio još jedan zanimljiv detalj.

rade bogdanović, rade bogdanovic Izvor: MN PRESS

"Imam kompletnu arhivu sa svih svojih utakmica od 1982. do 1992. godine. Novinski članci, izvještaji, fotografije… lično sam zapisivao sastave ekipa i strijelce. Od moje debitantske utakmice, u Vitkovićima, Azot protiv Željezničara, rezultat 0:11. I dešava se često, dođu ovi moji Bosanci i počnu priču ’joj gore na Sokocu kad sam ja igrao protiv Želje’. Ja ga pitam kad si igrao, kaže 1986. Ja pitam šta si igrao i kako se prezivaš… pogledam u svesku i kažem ’odi vamo, niđe te nema’. To mi se desilo nekoliko puta, života mi. Sjećam se utakmice u Goraždu, jako poučna priča. Bio sam dijete, uvede me Čika Radović u igru sa tri godine starijom generacijom. Ja zabijem dva gola i što bi rekle moje Sarajlije, pohasio se… udarim jednog klipana iz čista mira i dobijem crveni karton. A Čika Radović, stasiti Crnogorac, ljudina, puca na njemu od mišića… odmah na terenu za uši, za zulufe… bogami i jednu vaspitnu onako iz lakta… i kaže Sulji Kuloviću ’viđi, ja ću mu pokazati put u svlačionicu’. Otključa mi vrata, ja uđem i ne idem da sjednem… okrenem se ka njemu… ma nisam se ni okrenuo, kad je on meni lupio šamarčinu… lupio mi je tokom karijere nekoliko šamara i mnogo mu hvala na tome. Žao mi je što nije više živ, sada bih mu pokazao ovaj intervju. Mnogo me je volio i bilo mu je žao. Čekalo nas je finale kupa, otvaranje stadiona u Vogošći… i da to propustim zbog svoje gluposti. Čika Radović poslije utakmice pokupi sudije i delegate, odvede ih u kafanu na večeru i tamo ih ubijedi da mi izbrišu crveni karton. Šta reći, ljudina."

Uskoro na Mondu, kompletna epizoda Mojih TOP 11 sa Radetom Bogdanovićem.

(MONDO)

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC