Teren je na pojedinim mestima neravan, u petercu ima peska, a uz aut liniju se vidi i omanji krtičnjak. Mada, nije da to ovde ikome smeta.
Kada želite da iskusite niželigaški fudbal u svojoj najčistijoj formi, potrebno je da se malo potrudite i zaputite do nekih teže dostupnih terena.
Posle odlično provedene subote u samom centru Beograda, a onda i urbanom novobeogradskom kraju, bilo je vreme da u nedelju pronađemo nešto drugačije.
Otišao sam u Resnik. Naselje od preko 40 hiljada ljudi u beogradskoj opštini Rakovica ponovo ima svoj lokalni tim. Iako nisam video nijedan gol, saznao sam kako je kada ti stadion poplave obilne kiše, šta činiti kada nemaš golmana i koliko je novca potrebno da osnuješ svoj fudbalski klub.
Utakmicu nismo odabrali slučajno. Resnik se u prethodnih pet godina nije takmičio, a u goste je stigla ekipa pravih entuzijasta - FK Boka Seniors.
"Ovu utakmicu ne smemo da propustimo", kaže mi moj drug Đuka, koji je rešio da i nedelju provede gledajući "beton ligu". I bio je u pravu.
Iako sam mislio da će put biti do stadiona u Resniku biti komplikovaniji, na Slaviji sedamo u autobus 47 i vozimo se do okretnice. Odatle ostaje još samo pedesetak metara.
Na ulazu nas dočekuje Nenad Popović, predsednik FK Resnik, a muzika sa velikih zvučnika čuje se čim izađete iz autobusa.
Širokog osmeha, Nenad je nestrpljiv da razgovara sa nama, ali u isto vreme i užurban. Do početka utakmice je ostalo skoro pola sata i sve mora da bude na svom mestu. Iz ruku ne ispušta telefon, doduše, za to postoji razlog.
"Sa njega nameštamo ozvučenje. To smo nedavno uveli, kao što ima i u Superligi", kaže Popović za MONDO.
Uvodi nas u kafić koji je u sklopu kluba i balona za mali fudbal. Prigodnog imena "Ofsajd", unutra nas čekaju i njegove kolege saradnici. Za stolom pored, dva starija čoveka na listu papira hemijskom olovkom upisuju u protokol imena i prezimena igrača.
Do njih je i pomoćni sudija, sa sve zastavicom, vezuje pertle, dok drugi stariji gospodin sedi pomalo izdvojen i pije sok - u dresu Miloša Jojića iz Bašakšehira.
Sviđa mi se ovde.
"Poslednjih godina se nismo takmičili, zbog onih poplava iz 2014. godine. Sve nam je bilo uništeno. Voda je bila pola metra visoka", otkriva Nenad i kaže da bi sve bilo bolje da imaju pomoć Fudbalskog saveza Beograda.
"Mi smo tada poslali dokumentaciju UEFA i oni su zbog poplava za nas izdvojili 11.500 evra. To je sve otišlo u FSB, a nama su samo za par hiljada evra poslali neke firme da nam urade teren. Ali svlačionice nisu. Da su te pare došle direktno nama, mi bismo ceo novi sprat podigli. Bili smo razočarani time", objašnjava Milan Rakić, potpredsednik kluba.
Nenad u tom trenutku ustaje i napušta nas. Kaže, mora da pročita sastave sa razglasa. Njegov potpredsednik nastavlja priču.
"Vinča i Vrčin su značajnu pomoć dobili, a mi nula dinara. Zato nama sve finansiraju bivši igrači i veterani kluba, zajedno sa Slavišom Koprivicom, nekadašnjim igračem KK Partizan."
Ovo je prva sezona FK Resnik po povratku u takmičarski fudbal. Klub postoji od 1937. godine, a prvi tim je morao da ponovo počne iz najnižeg ranga - Međuopštinske lige Beograda.
Nastupaju u grupi B i tim čine isključivo momci iz Resnika. Većina ih je tek zašla u dvadesete i rezultati trenutno nisu primarni. U klubu planiraju da uvedu i kategorije kadeta i omladinaca i tako okupe lokalne dečake koji u svom kraju nemaju gde da treniraju u tom uzrastu.
Predsednik čita sastave timova, a sudijska trojka zbunjeno stoji u kafiću, nesigurna sa koje strane se izlazi na teren. Pokazaću vam, ovde sam već kao svoj na svome.
Boka Seniors, Resnikov rival, izaziva dosta komentara među publikom. Specifičnog imena i (skoro) identičnog grba kao slavna Boka Juniors, ova ekipa osnovana je u januaru ove godine. Na klupi imaju samo jednog igrača i kapiten Nenad Unić posle meča nam otkriva da je takav bio splet okolnosti.
Teren je na pojedinim mestima neravan, u petercu ima peska, a uz aut liniju se vidi i omanji krtičnjak. Mada, nije da to ovde ikome smeta.
Nekoliko kuća oko terena nije dovršeno, a jedna od onih koja jeste ostala je bez pola vinove loze posle izbijene lopte igrača Boke. Bio sam malo razočaran što lopta nije produžila kroz otvorena vrata.
Utakmica je bila vrlo zanimljiva za šesti rang takmičenja. Iako je Perović ozbiljno zatresao stativu Boke udarcem sa 20 metara, češće su bile one komičnije situacije.
"Daj nosila", vikao je neko dok je igrač Boke ležao na travi, a čičica par mesta od nas žarko želi pobedu Resnika. "Ako ove ne dobiju, nek prestanu da igraju."
Golman Resnika Vasiljević je na jednom centaršutu debelo zakasnio sa istrčavanjem, pa je umesto lopte "izboksovao" potiljak svog štopera. U sledećem napadu, Bokin vezista ambiciozno namešta loptu za slobodan udarac sa 30 metara, ali pogađa jedinog igrača u "živom zidu" i to u predelu članaka.
U nastavku se Đuka i ja sklanjamo u hladovinu iza gola na koji će sada napadati Resnik. Odličan potez, jer se pred tim golom svašta izdešavalo.
Golman Boke verovatno ni sam nije znao kako je njegova mreža ostala netaknuta, a posle saznajemo da je on zapravo štoper.
"Nijedan od tri golmana danas nije mogao da dođe. U takvim situacijama razgovaramo, da vidimo da li ima neko da želi da bude na golu, pa onda pravimo dogovor ko će da brani", priča Nenad Unić posle utakmice.
Boka Seniorsi u nastavku vrše jedinu izmenu - igrač sa brojem 14 je menjao "jedanaesticu", ali je u nedostatku svojih kostobrana, morao da uzme njegove.
Pravo niotkuda, pojavljuje se i pominjani Slaviša Koprivica. Nekadašnji košarkaš Partizana, IMT-a, Beobanke i Solnoka sa svojih 206 centimetara visine pridružuje nam se iza gola, a ima i šta da vidi.
Mihajlović je zatresao prečku Boke sa 20 metara, golman gostiju je jedan "slobodnjak" odbio do stative, da bi pred sam kraj meča u najboljoj šansi na meču ponovo bio Mihajlović. Jedan udarac sa distance štoper na golu Boke je loše odbio, pa mu lopta odlazi iza leđa i završava ponovo "na stativi". Svi su skočili na tribinama, već "videvši" gol Resnika.
"Koliko još ima do kraja", pitam ljude iz uprave.
"Dok Resnik ne da gol", kao iz topa će Koprivica. Kaže da mu roditelji žive na par kuća od stadiona, pa je zato prisutan u klubu. "Bio sam na nekom ručku, pa nisam mogao ranije da stignem", objašnjava.
Kako on gleda na ponovno pokretanje seniorskog tima Resnika?
"Polako, za sada samo nek igraju, nisu bitni rezultati. Bitno je da su ovde u sportu, da im nije dosadno. Samo iz dosade im padaju gluposti na pamet", kaže osvajač Evrolige iz 1992.
Bilo je napeto do kraja meča, u jednom trenutku kapiten Resnika se malo zaneo i odgurnuo glavnog sudiju. Dobio je samo žuti karton i ubrzo su timovi morali da se zadovolje podelom bodova. Posle četiri pogođena okvira gola, meč je završen 0:0.
"Nama je ovo kao šest bodova. Igrali smo bez osmorice igrača iz prve postave i jedva smo se skupili. Danas sam "dvojka" i desni bek, obično nosim "devetku" i igram u veznom redu", kaže Nenad Unić, inače potpredsednik FK Boka Seniors.
"Moj kum Miloš je prvi kapiten i predsednik kluba, ali i on je danas imao obaveze", nastavlja Nenad priču u "Ofsajdu".
Zašto pobogu Boka Seniors i ko je bio toliko kreativan?
"Prva ideja nam je bila da se zovemo Rendžers, jer smo nas sedmorica igrali u FK Policajac, pa kao policajci... Boka Seniors je bila rezervna varijanta", smeje se dok ga Đuka i ja zbunjeno gledamo.
"Moj dobar prijatelj je Miloš Jojić i on je insistirao da nam pomogne i pošalje dve garniture dresova. Pokušavali smo da ga odgovorimo od toga, ali je bio uporan. Međutim, u fabrici "Adidasa" je neko napravio grešku i umesto plave i crvene garniture, poslali su nam plavu i žutu. To nam je bio znak da budemo Boka."
Nenad ima 30 godina i kaže da se zovu Seniors jer u ekipi nemaju nikoga mlađeg od toga. Ističe da je osnivanje i vođenje fudbalskog kluba dosta komplikovan proces i iziskuje novac. Mesečna članarina u njihovom klubu je zbog toga 1200 dinara, a imaju 35 igrača.
"Naše utakmice igramo na stadionu Torlaka, jer je tu najjeftinije i možemo da treniramo jednom nedeljno u večernjem terminu. Organizovanje jedne utakmice košta najmanje 15.000 dinara i treba sve to platiti."
View this post on Instagram13.10.2019 Fk Resnik - Fk Boka Seniors 0-0
A post shared byFk Boka Seniors Beograd(@bokaseniors) on
Da je teško platiti, znamo, ali koliko je teško organizovati?
"Uh, to traje cele nedelje. Do utorka moramo da imamo termin odigravanja meča, da iskucamo saopštenje, da se nosi u policiju. Moraš da nabaviš broj komesara takmičenja i kluba protiv kojeg igraš. Moraš da vidiš da li dolaze njihovi navijači, da zoveš ljude i vidiš ko će da igra. Pa se onda desi da te u četvrtak "ispali" pet ljudi, pa onda opet zovi... Treba da organizuješ prevoz kad ideš na gostovanja, da zadužiš ko će da opere dresove, potrebno je da obavestimo policiju da bi meč mogao da se odigra", u dahu nam govori Unić.
"Ali opet je sve to lepo. Osnovali smo klub iz naše želje za druženjem i dobrom zabavom. Volimo fudbal i sport i bilo bi lepo da ove sezone bar budemo negde u sredini tabele."
Sponzor na njihovom dresu je nemački proizvođač muških preparata za kosu, a osnivači te male kompanije su upravo Jojić, njegov nekadašnji saigrač Marsel Šmelcer i sin Jirgena Klopa.
Ako nekad zagusti u borbi za plasman u viši rang, hoće li neko od njih uskočiti da pomogne Boki na terenu?
"Nećemo ih baš toliko mučiti. Ali sigurno ćemo ih zvati na proslavu!"