I pritom mislimo samo na defanzivne vezne koji su izgubili bitku sa Ndombeleom i Sisokom u 180 minuta fudbala. Dušan Jovančić je u Beogradu imao svega devet tačnih dodavanja. Kada dostignete plafon, ne možete baš sami da ga probijete...
Crvena zvezda je u dve utakmice protiv Totenhema primila devet golova, ali utisak je da postoje stvari koje mogu još više da brinu od toga...
Prva je nedopustiv broj grešaka u "opasnoj zoni" nakon kojih su igrači vicešampiona Evrope bez ikakvih problema stizali pred Milana Borjana i ređali lagane pogotke, druga su povrede Milana Pavkova, Ričmonda Boaćija i Marka Gobeljića, a treća - i verovatno najvažnija - jeste da Crvena zvezda u svom igračkom kadru nažalost nema fudbalere koji mogu da izdrže strahovit tempo protiv jačeg i bržeg rivala.
To je bio sud i Vladan Milojevića koji je posle obe utakmice sa Totenhemom imao isti utisak - da je Zvezdi potrebna kompetetivnija liga u kojoj će moći da igraju slične utakmice kao u Evropi.
"Razlika je velika, bojim se da će u budućnosti biti još veća. Zar vi mislite da oni slučajno hoće da prave zatvorenu ligu. Evo, Totenhem je dobio sedam golova od Bajerna. Šta oni da kažu? Zar vi stvarno ne vidite tu razliku? Oni su dominantni i fizički jači. Ali to smo mi. Nemamo banke, a hoćemo da vozimo ferari", kazao je sinoć trener Zvezde na konferenciji na medije.
Od ranije su iz stručnog štaba Zvezde govorili da intenzitet trčanja u Superligi i Ligi šampiona (pa i u Ligi Evrope) ne može da se poredi, pa su tako prošle godine protiv Napolija na "San Paolu" pretrčali oko 120 kilometara, dok je to nekada i za 20 km manje u domaćem prvenstvu.
Zvezda je pokušala da te podatke "spusti" ograničavanjem i usmeravanjem Totenhema na manje prostore, i zaista su manje trčali (oba tima tek oko 90 km), ali nekada ni to nije dovoljno.
Vezni red Crvene zvezde potpuno je podbacio u obe utakmice i može se reći da na njima leži najveća odgovornost u devet primljenih golova - i još veliki broj stvorenih šansi za Totenhem, posebno u prvoj utakmici u Londonu.
Totenhem je Zvezdi u prvoj utakmici znao i da prepusti posed lopte, da bi potom čekao grešku veznog reda iz koje bi mogli da otvore laku tranziciju koristivši pre svega fizičke nedostatke.
Na stadionu Totenhema u veznom redu su počeli Miloš Vulić (39 tačnih dodavanja, 90,7%) i Hose Kanjas (21 tačno dodavanje, 84%), s tim da je Španac zamenjen zbog toga što brzinski nije mogao da odgovori Sonu i Lameli, koji su ga konstantno "targetirali", pa ga je zamenio Njegoš Petrović (13 tačnih dodavanja, 100%), nagovestivši da u budućnosti "ključevi" sredini terena leže kod njega.
Ipak, na "Marakani", gde je znatno veći pritisak, Petrović nije mogao da ponovi istu partiju (33 tačna dodavanja, 84,6%), napravivši i veliku grešku time što nije "rušio" igrača u kontri.
Treba ipak reći da je mladi vezista, rođen 1999. godine, bio bolji iz "dua" na sredini terena pošto je Dušan Jovančić još jednom bio neprepoznatljiva verzija igrača punog energije iz prošle sezone, kada su doduše i znatno manja očekivanja bila od njega.
Dušan Jovančić je prošle godine u dresu Zvezde najbolje partije pružao kada bi svež ulazio sa klupe i energijom pravio razliku. Ove sezone najčešće počinje utakmice i ne uspeva u toj meri da ostvari uticaj na igru svog tima. Sve manje se može videti kako "trči" sa loptom i pravi prednost.
Prosto je neverovatan podatak da je Jovančić za sat vremena na terenu imao tačno DEVET tačnih dodavanja (56,3%, podaci: Sofascore), što znači jedno precizno na svakih šest minuta.
Nije uopšte začudila odluka Vladana Milojevića da ga zameni Huanom Kanjasom, posebno posle greške koju je napravio kod vodećeg gola Totenhema kada se okliznuo, ali ponovo se javio problem fizičke inferiornosti Španca (19 tačnih dodavanja, 95%) u odnosu na Ndombelea i Sisoka.
Ukoliko uporedimo samo igrače na pozicijama defanzivnog/centralnog veznog u 180 minuta fudbala dolazimo do podatka koji može da brine, ali i isto vreme govori od čega Zvezda treba da krene u rešavanju problema: Jovančić, Vulić, Petrović i Kanjas su u dve utakmice imali ukupno 134 tačna dodavanja, a Sisoko i Ndombele ravno - 252.
Loša stvar u celoj priči jeste da ni dvojica Francuza nisu bila toliko aktivna u organzaciji igre kao što umeju, prepustivši dobar deo toga štoperima...
Crvena zvezda najčešće preskače sredinu terena kada su njihovi igrači u zadnjoj liniji u opasnosti, smatrajući da je to sigurnije rešenje, ali možda treba razmisliti o navici u kojoj veću odgovornost preuzimaju defanzivni vezni - čini se najslabija tačka šampiona Srbije.
Istakli su više puta igrači Zvezde da bi iskustvo moglo da im pomogne u individualnom napretku svakog od njih, ali postoje trenuci kada je plafon baš blizu i ne probija se tek tako lako.