U finalu Kupa Srbije 2011. godine igrali su Partizan i Vojvodina na stadionu Crvene zvezde. Partizan je vodio 2:1, utakmica je prekinuta. Beogradski tim je proglašen pobednikom.
Partizan i Vojvodina ponovo će, posle 9 godina, igrati u finalu Kupa Srbije, ali i ovo finale i pre nego što je počelo izaziva tenzije.
Odlukom Fudbalskog saveza Srbije grad-domaćin finala Kupa Srbije za sezonu 2019/20. biće Niš, što se Novosađanima uopšte ne dopada. Pre svega, navijačima ovog kluba, koji su i pre konačne lokacije, već bili doneli odluku da ne idu ni u jedan grad centralne ili južne Srbije. Obrazloženje je da će morati da putuju po nekoliko sati i potom da se isto toliko vraćaju u Novi Sad. U saopštenju se navijačka grupa koja podržava Vojvodinu pozvala na "neprijatna iskustva" iz 2011. godine.
Šta se dogodilo maja 2011. godine?
U finalu su, na stadionu Crvene zvezde, igrali su Partizan i Vojvodina, ali finale Kupa Srbije za sezonu 2010/11. nije završeno.
Sudija Slobodan Veselinović je u 90. minutu odsvirao kraj finala između Partizana i Vojvodine pri rezultatu 2:1, ali od 82. minuta se nije igralo. Nezadovoljni odlukama sudije, Novosađani nisu hteli da nastave meč.
Revolt kod igrača i stručnog štaba Vojvodine izazvale su tri situacije - dosuđen penal za Partizan koji je Zvonimir Vukić pretvorio u 2:1, zatim poništen gol Danijela Mojsova zbog prekršaja nad Stefanom Savićem i, kako su smatrali, nedosuđen penal nad Branislavom Trajkovićem posle starta Prinsa Tejga... (celu utakmicu pogledajte OVDE).
FOTOGRAFIJE
Sve je počelo u 72. minutu pri rezultatu 1:1. Tejgo je prošao pored Mojsova, koji je podmetnuo nogu, sapleo napadača Partizana, posle čega je Veselinović pokazao na belu tačku, a Vukić bio siguran realizator najstrože kazne. U 80. minutu Mojsov je, posle prekida koji je izveo Georgi Merebašvili, glavom poslao loptu u mrežu Vladimira Stojkovića, a glavni arbitar poništio gol, jer je Makedonac u skoku vukao za dres štopera crno-belih, a već godinama unazad Atletiko Madrida, crnogorskog reprezentativca Stefana Savića.
Kap u punoj čaši žuči za Novosađane pala je samo dva minuta kasnije. Branislav Trajković se nameštao za šut u kaznenom prostoru crno-belih, Tejgo je startovao, a defanzivac Vojvodine je u padu šutirao... Veselinović je pokazao da Stojković izvede gol-aut.
Tada je reagovao stručni štab "lala". Tadašnji trener Vojvodine Zoran Milinković otišao je do istočne tribine gde je sedeo tadašnji prvi čovek "lala" Bata Butorović (koji je u međuvremenu preminuo) da se konsulutuju i potom je pozvao igrače da izađu sa terena.
Odmah se stvorila gužva na terenu, incidenata nije bilo, a završena je tako što su Novosađani otišli do istočne tribine Zvezdinog stadiona kako bi otpozdravili svojim navijačima, pevali sa njima i poklonili im dresove. Veselinović je u 90. minutu odsvirao kraj.
Crno-beli su kasnije dobili zlatne medalje, a kapiten Mladen Krstajić je podigao pehar namenjen pobedniku Kupa Srbije.
Partizan je imao sreću da reprezentativni golman Željko Brkić pogreši u 16. minutu, pa da povede. Mohamed Kamara je prevario Janka Tumbasevića na desnoj strani, na mestu gde se spajaju linija šesnaesterca i gol-aut linija - i centrirao. Brkić je nespretno reagovao, ispustio je loptu, što je Tejgo iskoristio i ubacio je u mrežu - 1:0. Partizan je potom "prepustio loptu" Vojvodini, koja je kaznila defanzivu crno-belih, golom Mojsova u 63. minutu.
Rezervista Merebašvili je izveo prekid, crno-beli su zaboravili Makedonca koji je u padu na petercu samo zakačio loptu i prosledio je u mrežu - 1:1 .A onda je usledio haos.
Finale Kupa Srbije tada je dobrano kasnilo. Naime, tadašnji prvi čovek Vojvodine nije dopustio igračima da izađu na teren, dok na tribinu ne uđu svi navijači Vojvodine
PARTIZAN: Stojković - Miljković, Savić, Krstajić, Jovanović - Kamara, Smiljanić (od 82. Petrović), Tomić (od 73. Ilić), Babović - Iliev (od 62. Vukić), Tejgo.
VOJVODINA: Brkić, Vulićević, Mojsov, Trajković, Pavlović, Medojević, Stevanović (od 60. Merebašvili), Tumbasević, Lazetić (od 74. Katai), Ilić, Oumaru.
Partizan je u 19. finalu Kupa osvojio 12. trofej, a Vojvodina ga se nije domogla ni u petom finalu.
Ova utakmica imala je potom i nastavak, kroz saopštenja klubova, optužbe... Zanimljivo je da je nekolicina igrača Vojvodine potom igralo u Partizanu, počev od Miroslava Vulićevića, Branislava Trajkovića, Abubakara Oumarua... A trener Partizana kasnije je bio i Zoran Milinković.
U karijeri je popularni Kiza sedeo i na klupi banjalučkog Borca.