Od jednog se očekivalo da ode u penziju i oslobodi mesto Gvardioli, od drugog da pristojno vodi tim posle smene Kovača. Dve najuspešnije sezone u istoriji, Bajern je ostvario dok su njegovi šefovi tražili trenere.
Bez dvojice ljudi sa slike iznad, na kojoj se nalazi još Hans Dorfner (levo), Minhen bi i ovog ponedeljka imao četiri titule prvaka Evrope i samo jednu od 1976. godine, kada je Bajern pokojnog Detmara Kramera savladao Sent Etjen rezultatom 1:0 i treći put uzastopno osvojio Kup šampiona.
Od kada su na "Hempden parku" u Glazogovu odgovorili na Ajaksove tri u nizu sa početka decenije, Bavarci su dovodili velika imena na klupu, Udo Latek, Franc Bekenbauer, Đovani Trapatoni, Otmar Hicfel pokušavali su više puta, bili su tu i Oto Rehagael, Seren Lerbi, Erik Ribek, Feliks Magat, Jirgen Klinsman, Luj van Gal, Pep Gvardiola, Karlo Anćeloti, na kraju i Niko Kovač...
...ali je to bilo dovoljno samo za još jedan trijumf u narednih 37 godina.
Ostvario ga je Hicfeld u maju 2001. godine, u finalu sa Valensijom rešenom na penale, koje je obezbedio Štefan Efenberg takođe golom sa penala. Za najboljeg aktera meča proglašen je golman, Oliver Kan.
Pre i posle "San Sira", generacije fudbalera i trenera Bajerna doživela su pet poraza u finalima Kupa i Lige šampiona, od kojih je poslednji, peti, bio posebno mučan. Dogodio se u maju 2012. u sred Minhena, protiv tima koji je sa klupe vodio vršilac dužnosti meandžera Čelsija, Roberto Di Mateo.
Ovog ponedeljka samo još Milano i Madrid imaju više titula prvaka Evrope od Minhena, zahvaljujući dvojici ljudi sa slike zabeležene 1989. u svlačionici napuštenog "Olimpijskog stadiona", tokom proslave jedne od 30 titula u Bundesligi.
U sredini je Jup Hajnkes, desno Hans-Diter Flik.
Pored toga što su u mladosti nosili dres kluba, poslednja dvojica trenera Bajerna sa osvojenom Ligom šampiona imaju još nešto zajedničko - uradili su to iz pozicije vršilaca dužnosti, odnosno privremenih rešenja na klupi, u sezonama koje su njihovi šefovi doživeli kao "prelazne".
Hajnkes je 15. januara 2013. sa naslovnice "Bilda" saznao da je odlučio da se penzioniše na kraju sezone, nakon što se već jednom vraćao iz nje da pomogne Bajernu da "premosti" period između Klinsmana i Van Gala, zbog čega je klub reagovao i iskoristio šansu kakva se ne propušta.
Na ovaj način je Hajnkesov arhi-neprijatelj, predsednik kluba Uli Henes, predstavio javnosti budućeg trenera Pepa Gvardiolu, ne ostavljajući veteranu na klupi mnogo opcija pred nastavak sezone.
Nakon što je dematovao Henesovu neistinu izjavom da nikakvu odluku o povlačenju nije doneo i da će o tome misliti na kraju sezone, najbolji strelac Bajerna iz pomenute sezone 1975/76 ostvario je pravo fudbalsko remek delo, uživajući u ulozi koju mu je klub dodelio.
Rasterećen uobičajenog pritiska, oročen nezavisno od konačnog ishoda i dodatno motivisan načinom na koji je "penzionisan", Hajnkes je tog proleća priredio nemačkom fudbalu prvu "tripletu", potpisanu kvalitetom fudbalske igre kakav dugo nije viđen. Na dve uzastopne titule Borusije Dortmund odgovorio rušenjem rekorda u pobedama, bodovima, gol-razlici i vremenu proglašenja novog šampiona, a snagu njegovog povređenog ponosa posebno su osetili u Torinu i Barseloni.
Juventus je pregažen rezultatom 4:0 u četvrtfinalu, Barselona ponižena sa 7:0 u polufinalu, a potom je usledio konačni obračun sa Jirgenom Klopom u finalu Lige šampiona.
Bajern je najvećeg rivala ranio još u aprilu, objavljivanjem vesti u "Bildu" o senzacionalnom transferu Marija Gecea i to baš dan pred utakmicu Borusija - Real Madrid, zbog čega je Gece sa tribina "Vemblija" posmatrao kako njegov budući saigrač Arjen Roben zadaje fatalan udarac njegovom bivšem klubu.
Hajnkes je nasledniku postavio izazov sa kojim Gvardiola nije uspeo da se izbori iz tri pokušaja, pre nego što je odustao i rešio da proba negde drugde, a kakav je to izazov u svetu fudbala - najbolje pokazuje atmosfera na rastanku Anćelotija i Kovača sa saradnicima na adresi Zebner Štrase.
Hans-Diter Flik živeo je mirno sa suprugom Zilke u rodnoj varošici Bamentalu i vodio prodavnicu sportske opreme kada mu je maju 2019. stigao poziv sa dobro poznate adrese.
Henesov novi izbor za mesto sportskog direktora, Hasan Salihamidžić, setio se "Hansija" pokušavajući da ublaži posledice Kovačevog vođenja tima, koje su pred start sezone 2019/20 dovele do demonstrativnog odlaska njegovog asistenta Petera Hermana.
U Bajernu je već tada bilo jasno da će Kovač teško izvesni smenu generacija, ali nisu imali mnogo opcija posle odluke Julijana Nagelsmana da izabere Lajpcig, Joakima Leva da ostane na klupi reprezentacije, a Nasera Al-Kelaifija da zadrži Tomasa Tuhela u Parizu blamaži sa Mančester junajtedom.
Čekajući novu priliku, Henes i njegovi saradnici odlučili su se za "plan B" - da Kovačev stručni štab ojačaju ljudima koji su teret slavne istorije kluba osetili na svojoj koži. Izbor je pao na pomalo zaboravljenog Flika, koji je bio van fudbala još od zime 2017. kada je iznenadio sve u zemlji naprasnim povlačenjem sa ugledne pozicije - mesta sportskog direktora Fudbalskog saveza Nemačke.
Nije obrazložio, rekao je samo da su razlozi privatni i posle deset godina staža u Savezu, od kojih je osam proveo kao asistent selektora Leva, otišao da prodaje patike i trenerke u rodnom mestu. Ono što bi verovatno rekao, jeste da ostavka predstavlja moralni čin u vreme kada je fotografija Mesuta Ozila sa Redžepom Erdoganom bila povod za raspaljivanje nacionalističkih strasti u zemlji.
Nemci su pod vođstvom Leva i Flika, prvog tandema selektor-asistent u istoriji nemačkog fudbala bez nastupa za "A" reprezentaciji, igrali finale Evropskog prvenstva 2008, bili treći na Svetskom prvenstvu 2010, stigli do polufinala Evropskog prvenstva 2014, a potom osvojili četvrtu titulu prvaka sveta u Brazilu 2016.
Njihov trenerski potpis bio je sistem u kojem su prepoznata, selektirana, školovana, testirana i perfektno upotrebljena ne samo nemačka deca, već i deca migranata iz svih strana sveta, koja su ponosno pevala himu svoje zemlje na međunarodnim takmičenjima. Jedan od najboljih među njima bio je Ozil, a priznanje za uspešno realizovan projekat bilo je poverenje Levu posle debakla u Rusiji i nova, odgovornija uloga za njegovog pomoćnika, Flika.
Njemu prošlog novembra, kada se ekipa nalazila pri sredini tabele u prvenstvu, a Kovaču saopšteno da mora da isprazni kancelariju, nije bila namenjena uloga osvajača Lige šampiona, naprotiv.
"Hansi" je počeo da vraća osmehe na lica fudbalera od prvog samostalnog treninga, bez obzira na to što je prethodni odradio 2005. kao trener trećeligaša, ali je ostao vršilac dužnosti sve dok planetu nije zapljusnuo talas pandemije korona virusa.
Tek kada su Salihamidžić i Henes dobili dovoljno vremena da sagledaju posledice svojih prethodnih procena i shvate da onaj kojeg čekaju možda već radi u klubu, Fliku je "skinuta" etiketa privremenog i ponuđen pristojan ugovor, kakav priliči treneru velikog kluba.
Njega je poziv na pregovore zatekao na radnom mestu, na adresi Zebner Štrase. gde je kao v. d. trenera prvi u Evropi obezbedio ekipi uslove za trening, još 4. aprila. Dok je konkurencija u Engleskoj, Španiji i Italiji uglavnom sedela zaključana u stanovima i čekala vesti o sudbini čovečanstva, pitajući se kako će uopšte izgledati fudbal u budućnosti, Flik je dolazio na posao i pripremao igrače za nastavak sezone.
Kada je nastavljena, čovek od kog se nije očekivalo da ume samostalno da vodi ekipu, poveo je ekipu dalje nego što su stigli mnogi od kojih se, s punim pravom, očekivalo da to umeju - nemačkom fudbalu je priredio drugu "tripletu" u istoriji, a Bajernu najuspešniju sezonu od one u kojoj se od Hajnkesa očekvalo da ode u penziju.
Na tom putu, Flik je zabeležio rezultat koji će progoniti celu generaciju fudbalera Barselone i kada odu u penziju. Dvojica ljudi sa slike iznad imaju nemaju poraz u finalima Kupa ili Lige šampiona, ali zato imaju 15:2 u poslednje tri utakmice sa Barselonom.