Košarkaš Partizana Mateuš Ponitka otkrio je da je zbog povrede nosa mogao da umre, a nije znao da mu je život u opasnosti...
Mateuš Ponitka od ove sezone nosi dres Partizana, a crno-bijeli računaju na ovog momka jer pokriva pozicije od jedinice do trojke, a veoma je dobar i u defanzivi. Na terenu je pravi borac, posebno poslije jedne situacije u kojoj je bio u životnoj opasnosti. Tad nije znao da su stvari toliko ozbiljne. Imao je i malo sreće i sve se na kraju dobro završilo, s obzirom na to kako je moglo.
Sve se desilo kada je košarkaš bio u Zenitu iz Sankt Peterburga, gdje je igrao sjajno u Evroligi, ali tokom jedne utakmice pretrpio snažan udarac u nos, nakon čega je izgubio mnogo krvi. "Prvi put toliko krvi u mom životu. Probali smo da zaustavimo krvarenje, mislio sam da je to bila greška. Možda je trebalo da to ide do kraja. Zaustavili smo krvarenje, išao sam na test, izvinite na skeniranje. I skeniranje je reklo da nema preloma kostiju. Rekli su sve je ok, ali ništa se nije menjalo, vrtjelo mi se u glavi, igrao sam neke utakmice tako. Kada sam bio u Rusiji tamo je bilo minus 20 i nije bilo toliko strašno jer zbog toga nisam osjećao bol. Onda smo letjeli da igramo sa Baskonijom na dvostruku nedelju u Evroligi. Let je bio katastrofa, mnogo mi je bilo loše u sinusima i nazalnom dijelu. Nisam mogao da igram, mnogo sam krvario, imao sam temepraturu“, rekao je Ponitka za "Sport klub".
Nije se smirivao Mateuš, pa je pred narednim duelom koji je bio zakazan u Madridu tražio da vidi ljekara i provjeri svoje zdravstveno stanje, nakon čega se podvrgao i operaciji. "Doktor je rekao da mi treba operacija. Ja sam rekao pitao na šta misli. Odgovorio mi je 'Da, operacija što prije. Imaš dva ugruška krvi u nazalnom dijelu sa obje strane.' Bilo mi je teško da dišem, disao sam samo na usta i nisam spavao šest noći jer nisam mogao da dišem. Bilo je veoma loše i onda su rekli biće to standardna procedura, da traje 45 minuta i da će sve odraditi po hitnom postupku. Operacija nije bila 45 minuta već skoro dva sata. Stavili su me u anesteziju sve su očistili i nisu mogli da me probude neko vrijeme. Veoma je veliki problem bio bol, poslije operacije imaš sobu u kojoj se budiš poslije anestezije. Gledao sam ljude kako se bude srećni, svježi. Kada sam se ja budio toliko me je boljelo da sam plakao“.
Nakon oporavka u Madridu stigla je do Poljaka šokantna vijest da je bio na ivici smrti a da to nije znao. "To je bilo u četvrtak i vratio sam se u hotel, sljedećeg dana doktor je meni i mojoj ženi rekao 'Vidite gospodine, žena vam je tu i reći ću vam odmah. Za nekoliko dana, jedan, možda dva možda tri, ne znam tačno koliko, alibili biste vjerovatno mrtvi.' Objasnio mi je da se u nazalnom dijelu desila upala i da su morali sve da čiste i da bar tri sedmice ne smijem ništa da radim i da moram da vodim račun o sebi.
Na kraju se sve dobro završilo, pa je odlučio da dođe kod Željka Obradovića poslije ne tako sjajne godine u Panatinaikosu. Imao je Ponitika još ponuda, ali ključan je bio upravo trener crno-bijelih jer je Mateuš želio da radi sa trofejnim stručnjakom.
"On je legenda, jedan od najboljih u istoriji. To me je zagolicalo, iskreno htio sam da radim sa njim, da učim od njega. To je bila glavna tačka što sam odlučio da dođem u Partizan. Veoma je zahtjevan kao trener, zna sve detalje košarke. Mnogo posvećuje vremena detaljima. Brine o spejsingu, tajmingu, dijeljenju lopte. To je veoma važno, tako gradi timove. Možete da vidite tokom cijele karijere da tako radi. Ja lično mogu da vidim iz kratkog vremenskog roga, veoma je zahtjevan ali sa druge strane shvata način igranja i prilagođava se. Nije kao neki treneri koji rade kao što je bilo prije 50 godina. Prilagođava se, pokušava da uči, da bolje nauči kako može da napreduje svakog dana“, kaže Mateuš Ponitka koji se oporavio od povrede ramena i trebalo bi da bude spreman da pomogne crno-bijelima na evroligaškom putu u meču protiv Makabija iz Tel Aviva.