Naš kolumnista Milan Dozet je izneo viđenje utakmice sa Grčkom u osmini finala Mundobasketa. Kritike na račun Nebojše Ilića! Opravdane :) Njegov lični favorit je Miroslav Raduljica.
BALKANSKI MENTALITET. Pojam koji je hrvatski selektor Jasmin Repeša upotrebio u negativnom smislu, kao nešto što je minus njegovih igrača, isti je onaj pojam, koji mi vezujemo za inat, prkos i borbenost.
Vezujemo ga za veliko srce i pokazivanje najboljeg u trenucima kada je najteže.
Upravo to su pokazali naši igrači u utakmici koja je za mnoge bila unapred izgubljena. Grci su izašli na megdan Srbiji koja je do tada igrala sa velikim oscilacijama, a njihovih 5-0 je obećavalo nepravednu borbu Davida i Golijata.
Potcenili Srbiju sigurno nisu, jer je većina naših igrača dobro poznata u evropskoj košarci, ali nisu računali na njihov inat.
Kalinić, kao jedan od igrača za koje su mnogi pričali da nisu dorasli dresu reprezentacije, pokazao je veličinu kada je bilo najpotrebnije. Ona njegova dva zakucavanja dugo će se vrteti na televizijskim špicama, a upravo on je, kako su i saigrači rekli, bio okidač za sjajnu igru kakvu su prikazali.
Ako bih morao nekoga da izdvojim a da nije bio na visini zadatka, onda to može da bude jedino Neša Ilić, koji ovaj put nije dovoljno brzo "overavao" (davao "petake") igračima na tajm-autu :)
Nešo, Nešo, brže to malo. Kao da su te godine stigle...
Moj lični favorit je Miroslav Raduljica. Pokazao je da je prejak pod košem i da će grčki centri još dugo vrteti po glavi njegove koševe. Da ponovim ono što sam sinoć na Twitteru napisao: Zašto kažeš dominacija, a misliš na Raduljicu?
A ako negde sretnete nekog klinca kako je ponosno, hemijskom išarao celu ruku, onda je to sigurno zbog ovog momka.
Kapiten Krstić se vratio kada je bio najpotrebniji. Uneo je sigurnost u tim.
Teodosić je svojim šutevima utišavao grčku publiku obučenu u spartanske šlemove i suknjice.
A Bogdanović je ponovo bio onaj igrač iz Partizana. Pogađao velike šuteve i još jednom dokazao svoju klasu.
Bjelica pravi nameran faul na 20 razlike i svima pokazuje kolika je želja da se ode dalje. Burusis je skočio da se bije, ali se videlo da krajičkom oka gleda gde je Krstić, jer još vuče traume od one stolice...
Sledeća utakmica - Brazil.
Ekipa koja nas je već jednom pobedila u grupnoj fazi, ali i ekipa koja je u jednoj (trećoj) četvrtini osetila šta Srbija može da uradi kada igra u svom ritmu. Ako momci odigraju sa karakterom, kao protiv Grka, možemo se nadati još jednoj velikoj utakmici.
Vremena za odmor i pripremu utakmice ima dovoljno.
A za sve vas/nas imam poruku: hajde da konačno skinemo klupske dresove i boje i zajedno bodrimo Srbiju!
Momci su svojim zalaganjem i igrama pokazali da to zaslužuju...