Dikembe Mutombo Mpolondo Mukamba Žan-Žak Vamutombo. Mislim da je sasvim dovoljno za kvalitetan uvod o jednom od najbolji defanzivaca koje je košarka dala.
Sećam se epizode NBA actiona, kada su spremili kratku priču o Mutombu gde on počinje taj zanimljivi intervju izgovarajući svoje puno ime dubokim glasom, prilično nerazumljiv sa klince tada, a tada sam imao nekih 10 godina. Od tog momenta sam posebno obratio pažnju na njega.
Mutombo je košarkaški izdanak Afrike. Jedan od elitnih centara koji je došao sa Crnog kontinenta. Jedan od onih klasičnih petica posle kojih je krenulo lagano izumiranje tih džinovskih "dinosaurusa košarke".
Nije rastao u siromaštvu. Daleko od toga. Kao pripadnici Luba plemena, porodica Mutombo je pripadala višoj klasi u Kongu (nekadašnjem Zairu). Otac mu se školovao na prestižnoj Sorboni, pa je po povratku postao direktor srednje škole.
Milionska Kinšasa je bila jako polarizovan grad. Ili ste pripadali višoj klasi ili ste bili ekstremno siromašni. Roditelji su držali decu strogo kako se ne bi desilo da krenu putem sa koga nema povratka.
Mutombo je bio vredno dete. Voleo je da uči. Obožavao je knjige i edukativne emisije. Danas govori čak sedam jezika, i to sve tečno. A treba imati na umu da gotovo nije znao reč engleskog kada je stigao u Ameriku. Sve je nadoknadio svojom upornošću.
Već u srednjoj školi je stigao do 210 centimetara. Kao i Hakim, Dikembe je prvo probao sa fudbalom. Zbog visine bio je golman, gde je kao pauk skidao lopte koje su išle ka golu. Pored toga je trenirao borilačke veštine, iako se na prvi pogled ne bi reklo da bi mu tako nešto išlo od ruke.
Pritisak oca da krene sa košarkom, posle više nagovora, urodio je plodom. Dikembe je uzeo narandžastu loptu u ruke. Na prvom treningu se prosuo na betom i zaradio ožiljak koji je i danas vidljiv. Tu je bio na prekretnici da digne ruke od košarke. Srećom nije.
Tokom turneje sa nacionalnim timom usavršavao je svoje košarkaške veštine. Jednom prilikom su igrali na terenu ambasade SAD, kada je nakon utakmice pozajmio sa prozora "Njujork Tajms". Zapazio ga je službenik ambasade koji ga je upoznao sa čuvenim trenerom Džordžtauna, Džonom Tompsonom.
Tompson je sedam godina pre toga već dobio sjajnog centra u liku Patrika Juinga, kojeg je doveo sa Jamajke. Mutombo isprva nije imao nameru da se pridruži košarkaškoj sekciji, već je želeo da postane doktor, kako bi se posvetio razvoju i unapređenju medicine u rodnoj zemlji.
U prvoj sezoni se posvetio učenju jezika, jer je stigao sa tek nekoliko reči u glavi. Hoja je imala buduću zvezdu Majamija, Alonza Morninga, koji je bio prvi centar. U drugoj sezoni se u potpunosti posvetio košarci, ali ocene nisu trpele. Sjajni momak je služio za primer.
Džon Tompson je u sezoni 1989/1990. igrao sa dva centra u postavi. Zo i Dikembe su bili strah i trepet u reketu. Zajedno su beležili 6 blokada po meču i 20 skokova. Sa 218 centimetara i odličnom pokretljivošću i kooordinacijom, bio je tražena "roba" na NBA tržištu.
Kao najstariji igrač na draftu, ušao je u ligu kao četvrti pik. Iako je kasno ušao u NBA ligu, igrao je čak do 42 godine. Sa 25 godina je bio jedan od najstarijih rukija koji su ušli u NBA, a da dolaze sa koledža. Čak i kada je ušao u ligu imali ste utisak da je tu već dugo. Ne samo po igri, već upravo po izgledu.
Mnogi su bili nesigurni oko njegove budućnosti u ligi. Denver je želeo da se kocka i dobro je prošao. U prvoj sezoni je završio kao drugi u glasanju iza neprikosnovenog Lerija Džonsona. Sezonu je završio kao treći najbolji skakač lige, dok je beležio čak tri blokade u proseku. Denver je sa Mutombom i Raufom video svetlu budućnost.
I dalje je svima u glavi isečak iz videa, kada Nagetsi izbacuju iz plej-ofa favorizovane Sonikse, gde Mutombo hvata loptu, pruža se na parket i plače od sreće. Iz toga se moglo videti koliko čistog srca igra ovu igru. Defanzivna mašina, koja je branila reket Nagetsa od serije napada.
Govoreći iz te perspektive, Mutombo je imao dva zaštitna znaka. Prvi je svakako poznatiji od drugog. Taj prvi je bio njegov kažiprst koji bi pokazivao Ne, ne svakome kome bi udario blokadu. To je bio njegova uobičajena reakcija kojom bi pokazao da ne možeš ući nepozvan u njegovu kuću, a njegova kuća je bila reket. Njegova soba je bio obruč. Tu si samo mogao, ako ti on dozvoli.
Drugi znak po kome je bio poznat bili su visoko podignuti laktovi prilikom hvatanja lopte. Mnogim igračima je ovo smetalo, uključujuću Hakima koji se redovno žalio. Liga je čak razmatrala da počne da nosi štitnike na laktovima, kako bi se potencijalni udarci amortizovali.
Jedan od retkih koji je stao na stranu Mutomba, bio je Šek. "On je čist", rekao je Šek. "Samo ima previše dugačke ruke. Slažemo se da ne može da ih smanji, čemu onda priča. Igrajte košarku i čuvajte se malo", rekao je kroz smeh Šek.
Kao Juing i Alonzo, Mutombo je mnogo puta stavljan na poster. I to nije zato što nisu bili fantastični defanzivci, jer jesu. To je bilo zato što im je Džon Tompson ukucao u glavu da uvek moraš braniti obruč. Bez obzira ko je naspram tebe. Makar ostao na posteru, obruč moraš braniti po svaku cenu.
Mutombo je od početka do kraja karijere pratio filozofiju Hoja centara. Stavljao je sebe na poster, ali je mnogo više puta častio druge "bananom". Predvodio je ligu pet sezona zaredom po broju blokada i gotovo uvek bio u vrhu po broju skokova. U četiri sezone je bio najbolji skakač lige. I dalje drži rekord kao najstariji igrač koji je uhvatio bar 20 skokova. Imao je 40 godina u tom momentu.
Kao kuriozitet se izdvaja ta sezone kada su u prvoj rundi izbacili Sonikse, dok su u polufinalu bili izuzetno tvrd orah za zube Džezera. Meloun i drugovi su jedva slomili otpor Nagetsa u sedam utakmica. Mutombo je u toj plej-of seriji beležio u proseku šest blokada po meču, uz 12 skokova i 13 poena.
Nezadovoljstvo koje je tinjalo u njemu, jer nije imao jasnu poruku kuda franšiza ide, dovelo je do toga da razmotri promenu dresa. Bio je spreman po isteku ugovora da uzme novi, ali desetogodišnji ugovor. To uprava nije prihvatila i Berni Bikerstaf to smatra najvećom greškom koju je Denver napravio.
Kao slobodan agent otišao je u Hokse. U tandemu sa Stivom Smitom, vodili su Atlantu do tri uzastopna plej-of učešća, sa preko 50 pobeda u sezoni. Posle pet dobrih sezona u Atlanti usledio je trejd u Filadelfiju, gde je glavnu reč vodio Alen Ajverson.
Kao moćna prednost u reketu. Mutombo je odlično "legao" Filadelfiji. Ajverson je mogao slobodnije da šutira, dok su spoljni igrači mogli malo da odahnu, nekad puštajući namerno protivničke igrače u reket.
Sa 34 godine stigao je do finala lige, prvi put u karijeri. Tamo su ih čekali Lejkersi i Šek koji mu je tom prilikom podario jednu čast, tako što ga je upravo laktom skoro nokautirao, da bi već u sledećoj sekundi zakucao preko njega. Na žalost Mutomba, finale se desilo kada je Šek bio na vrhuncu snage gde mu niko ništa nije mogao.
Lakat koji je toliko dugo bio njegov znak, tada je postao njegov protivnik. Istim tim laktom je naneo povrede mnogim poznatim likovima NBA lige, uključujući i Džordana. Mada mu Majk nikada nije ostao dužan. Sigurno da je najpoznatiji detalj kada Džordan šutira i pogađa bacanja zatvorenih očiju dok pre toga govori: "Ovo je za tebe, bejbi".
Mutombo je i povrh tih čuvenih laktova bio igrač koga su svi voleli. Defanzivni genije koji je u sezoni 2001. postao jedini igrač koji je četiri puta biran za najboljeg defanzivca lige. Zbog tog defanzivnog potencijala bio je čak u poznim godinama tražen igrač.
Netsi su na svom putu do finala lige nažalost bili dobrim delom bez Mutomba, zbog povrede ligamenta ruke, koja ga je mučila tokom cele sezone. Kao neko ko je trebalo da ratuje protiv Dankana i spreči ga u terorisanju obruča, Dikembe je finale odigrao ispod nivoa, zahvaljujući uticaju nezgodne povrede. Svi znamo krajnji ishod.
Trenutno dva igrača potekla sa afričkog kontintenta drže prve dve pozicije po broju blokada. To su Mutombo i Olajdžuvon. Dva defanzivna čudovišta i dva centra koja su znatno ulepšala period NBA lige tih godina. Hakim svojom umetnošću na parketu, a Dikembe svojom genijalnošću u zaštiti reketa.
I sve ovo je jedna lepa priča o "Planini Mutombo", ali bi ostala siromašna da se ne pomene čuvena rečenica za muvanje - "Ko hoće seks sa Mutombom?"
Ovaj urbana legenda se veže za mnogo mesta, ali je ova linija iznad uvek ista. Negde ćete videti da je to bilo u noćnom klubu. Negde ćete videti da je bilo u liftu. Negde ćete videti da je bilo u standardnom izlasku. Uglavnom, žene su pričale da ih je startovao visoki momak koga su jedva razumele.
Kada bi ih neko pitao više o njemu i zaključio da je u pitanju Dikembe, pitali bi da li vam je možda rekao: "Ko hoće seks sa Mutombom?". Navodno bi nakon "prevođenja" potvrdile da je upravo to rekao. Dikembe uvek maše prstom i kaže 'No, no, to se nije desilo', mada je Alonzo potvrdio da je istina. Uglavnom, procenite sami.
Uglavnom, srce Dikembea je veliko. Donirao je milione dolara Africi, najviše rodnom Kongu. I ne samo Africi. Neiskvaren, pošten, vredan, onakav kakav je bio na parketu. Iako legitimna ofanzivna sila, nikada nije želeo da forsira sebe, više od onog što je ekipi trebalo.
On je uvek znao gde je njegovo mesto. U reketu, ispod obruča. Prst je uvek bio spreman da pokaže da nema prolaza. I dan danas, kada ga neko sretne prvo kreće mahanje prstom. Onda dolazi široki osmeh Mutomba. To će ostati zauvek - Wakanda forever.