Istorija NBA lige je dugačka. Tokom nje je kroz ligu prošlo mnogo igrača koji su obeležili košarku i redefinisali načine na koje gledamo na nju. Neki od njih, oni najbolji, su u redovima ispod. Ovo su MONDO petorke, a koje su vaše?
Najbolje petorke 1999–2009
Mogli bi da kažemo da su 2000te bile više ABA smer, nego NBA smer koji smo gledali do tada. Nove zvezde su rođene koje su u ligu donele nešto što je do tada bilo nepojmljivo. Stigle su nove taktičke zamisli na terenu, koje su donele i povratak zonske odbrane. Na polovini ove decenije ukinut je hand checking, što je dalo ogroman prostor bekovima i vrsnim šuterima da postanu nova sila NBA lige. Tada je počelo lagano odumiranje klasičnih centara.
Ulična kultura je ušla među zvezde, pa je tako sve manje bilo odelo - kravata izgleda, posebno pojavom člana petorka ispod. Izbor vanameričkih igrača na visokim pozicijama NBA drafta je postajala uobičajena pojava. Ova grupa je jedna od onih što ili volite ili mrzite, osim jednog čoveka koga ne znam ko je mogao da mrzi, jer on sigurno nije mrzeo nikoga.
Centar - Šekli O’Nil
Najdominantiji centar koji je igrao ovu igru. Jeste, Vilt je bio itekako dominantan, ali porediti igrače iz ovog perioda i tog je mešanje baba i žaba. Pre svega mislim na fizikalije igrača i mišićnu masu. Vilt je bio čudo prirode, dok je Šek bio hodajući buldožer koji je rušio sve pred sobom. Broj polomljenih tabli sve govori. U Orlandu je sa Penijem činio tandem za koji se mislilo da će pregaziti ligu, posebno posle pobede Bulsa sa Džordanom. Hakim je tada pokazao da Šek još treba da uči, ali je sirovog džina uzeo Vest i odveo u Lejkerse. Tamo je sa Kobijem stvorio istoriju sa three peatom, da bi dodao još jednu titulu u tandemu sa Dvejnom Vejdom. Čovek koji je jedini mimoišao Rajlijeva pravila je bez premca na ovoj poziciji.
Krilo - Tim Dankan
Big Fundamental je sa ljudske i igračke strane jedan od najboljih, ako ne i najbolja četvorka ikada (jer treba uzeti u obzir ljudsku stranu). Admiral Robinson je rekao da mu je sam Bog poslao Tima Dankana, jer drugačije ne bi osvojio titulu. Trener Pop je na Dankanu gradio svoju impreiju, koja se srušila tek ove godine postavljajući apsolutni rekord u uzastopnom broju pojavljivanja u plejofu. MVP lige i finala lige koji je petostruki osvajač lige bez superstarova u ekipi, osim njega, koji zaista nikada nije delovao da ga je briga što je toliko velika zvezda. Sve što je radio bilo je jednostavano, ali je ta jednostavnost bila toliko perfektna da je niko nije mogao ponoviti.
Krilo - Dirk Novicki
Da sam stavio Garneta više bih pogrešio, jer je Dirk bio više spoljni nego unutrašnji igrač. Da sam stavio bilo koje nisko krilo koje više nije aktivno (jer su ovde samo penzionisani igrači), napravio bih greh prema Dirkenštajnu, npr Pola Pirsa ili Vinsa Kartera. Ako ništa osvojio je titulu protiv strašnog Majamija kada niko nije verovao da to mogu, osim Džejsona Terija koji je već tetovirao titulu na bicepsu. MVP tog finala i četiri godine pre toga MVP lige. Jedini igrač preko 210 cm koji je član kluba 50-40-90. Uveo je revoluciju u NBA ligu pokazujući da igrači sa tom visinom ne moraju nužno biti limitirani na igru leđima i igru pod košem. Dirk mora biti na ovom mestu, a mislim da ni vi nemate ništa protiv.
Bek - Kobi Brajant
Drugi najbolji. Isto kao i Dankan, petostruki šampion lige. Dva puta je to uradio bez Šeka, pokazujući da stvarno može i da to što je rekao da mu Šek nije potreban za titulu nije bilo puko hvalisanje. Trening manijak čija posvećenost igri možda nikada nije viđena. Šta reći o Brajantu, a da nije rečeno, posebno posle njegove smrti i gomile članaka koji su nas podsećali na njegovu igračku veličinu. Nema dileme da je on najbolji bek koga smo gledali pre i posle Džordana. Čovek tim koji je mogao sve.
Bek - Alen Ajverson
Znam da su mnogi želeli ovde da vide Stiva Neša ili Džejsona Kida, ali sam odlučio da ovde stavim Odgovor. Nikada nije osvojio titulu iako je bio samo na korak od iste, ali je Šek bio previše silan, a Kobi previše inspirisan da bi Ajverson prekinuo three peat. Ako ništa, bar ga se Tajron Lu trajno seća. Tandem njega i Karmela je bio tandem kome je trebalo mnogo više lopti nego što su mogli da dobiju, ali su nam dali neke fantastične partije. Sam Ajverson je bio svoj. Liga ga nije volela, zbog ulice koju je sirovo i jako uneo u ligu. Nije bio uzor kakav su očekivali da bude, ali je bio košarkaš u koga su mnogi od nas gledali oponašajući ga. Mogao je više, ali to ne bi bio Ajverson.
To je to za ovu nedelju. Dajte u komentarima vaše petorke, verujem da će biti zanimljivih predloga!