Kako je Srbin ispaštao zbog svoje fobije i nepoštene doktorke.
Viktor Troicki je 2010. doneo odlučujući poen Srbiji u istorijskom finalu Dejvis kupa protiv Francuske. Bili su to najlepši trenuci u karijeri tridesetčetvorgodišnjeg Beograđanina.
Nekoliko meseci kasnije stigao je do 12. mesta na ATP listi, što ga je učinilo trećim najuspešnijim srpskim teniserom, jer su bolje rezultata imali još samo njegovi saigrači iz nacionalnog tima Novak Đoković i Janko Tipsarević.
Sve je delovalo idealno za Srbina.
A, onda je došla ta 2013. godina, doping kontrola i suspenzija na godinu dana.
Gostujući u podcastu Sport kluba "Wish & Go" Troicki je ispričao neverovatnu priču posle koje je morao na "hlađenje".
"Izgubio sam meč u Monte Karlu, jutarnji meč. Vratio sam se kasno iz Amerike, promena vremenske zone i nisam se najbolje adaptirao na vreme. Prvi meč u Monte Karlu startuje u 10:30. Loše sam se osećao na terenu i izgubio sam dosta glatko – 6:1, 6:1 od Nieminena, koga sam inače dobijao dosta glatko prethodnih puta", počeo je Viktor, a njegovu izjavu prenosi "Kurir".
"To nije opravdanje, jednostavno sam se osećao slabo. Izabran sam za doping kontrolu posle meča. Prvo sam radio urin, a potom je trebalo i krv da dam. Pošto imam fobiju od igle i od davanja krvi – ne smem da gledam, moram da legnem – pitao sam doktorku da li je bilo moguće da ne uradim test. Osećao sam se loše, a imam problem sa vađenjem krvi i bude mi još gore. Dvaput sam pao u nesvest od vađenja krvi", otrkio je srpski teniser.
U početku je delovalo da će sve biti u najboljem redu, pre svega jer su i doktori imali razumevanja za fobiju Troickog.
Nije bilo tako…
"Doktorka koja je bila glavna i odgovorna rekla mi je da je to skroz OK i da ne moram da brinem. Proveravao sam i više puta sam je pitao da je to sigurno u redu. Dala mi je kontakt glavnog odgovornog iz Svetske antidoping agencije, sa kojim sam na kraju imao problema. Zvali smo ga direktno, ali dala mi je, verovali ili ne, pogrešan broj. Posle toga nam je diktirao ceo tekst koji treba da napišem i objasnim zašto ne mogu da dam krv, iako mi je ona pred mojim trenerom rekla da neću snositi nikakve posledice", rekao je Viktor i nastavio:
"Rekla mi je: 'Dao si urin, vidim da ti nije dobro'. Izdiktirala mi je reč po reč. Potpisao sam se, kazala mi je da mogu da idem, posle čega sam otišao u sobu. Sutradan je trebalo da igram dubl, pa sam tokom popodneva vratio u klub. Da bi svi digli frku gde sam i rekli mi da moram da se javim glavnoj doktorki za doping. Ona me je tražila jer je postojao problem. Nije mi bilo jasno o čemu se radi. Rekla mi je da tog dana moram da vadim krv, na šta sam ja odmah pristao jer sam se bolje osećao. Uzela mi je krv i rekla mi da je sve u redu. Da bi nakon nedelju dana dobio mejl glavnog iz Svetske antidoping agencije da sam prekršio pravilo jer nisam dao krv kada je od mene traženo i da im se obratim pravnim putem", priseća se Troicki.
"Prvo sam im napisao mejl šta se tačno desilo, rekavši da je trener bio pored mene sve vreme i da može da posvedoči. Osetio sam se kao da su me nanišanili od početka. Nešto nije bilo odrađeno po protokolu, ali su oni želeli da idu do kraja i da me skroz saseku", tvrdi srpski teniser.
Na suđenju koje je održano u Londonu, doktorka je promenila priču, što je Viktora potpuno izbacilo iz takta.
"ITF je taj koji odlučuje o tome. Oni određuju svoje sudije i sve je na njima. Angažovao sam dobar tim advokata, na čemu sam izgubio dosta novca. Dali su mi 18 meseci na prvom suđenju, tu nismo imali nikakve šanse. Doktorka je bila prisutna, dovedena je kao svedok. Moj trener je dao izjavu, ali je ona odbijena jer je navodno pristrasan. Bila je njena reč protiv moje, da bi ona kazala da me je upozoravala kako mogu da snosim posledice i da budem suspendovan. Sedela je preko puta mene, ja sam planuo, hteo da skočim na nju, smirivali su me u sudu. Nisam mogao da podnesem nepravdu", u dahu priča Srbin.
"Nekoliko puta sam je prekidao i pitao o čemu priča i da li je normalna. To su bile nebuloze. Svi testovi su bili negativni, samo procedura nije bila ispoštovana. Posle suđenja u Londonu mogao sam da se žalim u Lozani. Bio je specifičan slučaj, koji se ranije nije desio i minimalna kazna za propuštanje testa bila je 12 meseci. Moja je krivica što nisam dao krv i što sam joj verovao. Interesantno je to da su je izbacili iz tenisa, nikada više u njemu nije učestvovala", ispričao je Viktor Troicki.