Da li ste znali da su jagode jedino voće koje semenke ima spolja i da imaju više vitamina C nego pomorandže? Evo još nekoliko zanimljivosti o jagodama.
Ukusne i osvežavajuće, jagode su mnogima omiljene "bobice" i svakako super izbor za zdrtavu letnju užinu. Donosimo vam nekoliko zanimljiovsti o jagodama koje možda niste znali:
Jagode su jedino voće koje semenke ima spolja, a prosečna jagoda ima oko 200 semenki.
Iako su pomorandže verovatno prvo što vam padne na pamet kad pomislite na vitamin C, jagode ga u stvari imaju u mnogo višem procentu. Samo 100 grama jagoda zadovoljiće 98 odsto dnevnih potreba za ovim vitaminom.
Jagode pripadaju porodici ruža.
Jagode nikad nemojte prati "unapred", operite samo količinu koju planirate odmah da pojedete. U suprotnom će se brže pokvariti.
Ako želite da se negujete prirodnim metodama, jagode će vam biti odličan saveznik. Njima možete izbeljivati zube. Na četkicu stavite jednu zrelu jagodu i njome dobro istrljajte zube. Kad završite, usta dobro isperite mlakom vodom. Dobre su i za ten, jer sadrže salicilnu kiselinu koja pomaže da se uklone mrtve ćelije i nečistoće. Presecite jagodu na pola i istrljajte njome lice. Zablistaćete.
Jagode su se u Italiji gajile još 234. godine pre nove ere, pre više od 2.000 godina dakle.
Jagode su autohtona biljka svuda osim na Novom Zelandu, u Africi i Australiji.
Sadrže malo kalorija (oko 32 na 100 grama), ali su bogate hranljivim materijama, vitaminima i mineralima. Jagode pomažu u borbi protiv različitih vrsta zapaljenja, neuroloških poremećaja, ali i raka.
U Belgiji postoji muzej posvećen jagodama - Musée de la Fraise de Wepion.
U srednjem veku verovalo se da jagode donose mir i prosperitet, pa su bile često na jelovniku na kraljevskim dvorovima. Osim toga, verovalo se i da će deljenje srcolike jagode sa osobom koja vam se dopada dovesti do toga da ljubav procveta.
Jarkocrvena boja dolazi od flavonoida, tako da je ovo voće dobro "sredstvo" i za snižavanje holesterola što je super prevencija kardiovaskularnih bolesti.
Tehnički, jagode nisu bobice, pošto za razliku od grožđa, borovnica i sličnog voća semenke imaju spolja.
Stari Rimljani su verovali da jagode leče od depresije i groznice, kao i da rešavaju problem neprijatnog zadaha.
Francuzi ih smatraju afrodizijakom, tako da se na venčanjima u ovoj zemlji obavezno u nekom obliku nađu i jagode.
Iako se jagode najčešće koriste za pravljenje džemova, sokova ili slatkog, mogu se i kiseliti, naročito ako se koriste zelene, nezrele jagode.