To što ste ih kupili i što su na vašem nalogu ne znači baš ništa! Sve igre mogu vam biti oduzete tek sa par klikova… Uverite se i sami!
Zamislite sledeću situaciju …
Kupili ste novi Razer laptop u prodavnici hardvera. Zarad ove priče, uzmimo projektovanu cenu od 1.000 evra. Odneli ste ga kući, krenuli da koristite i sve je to trajalo dva, tri meseca. Nakon tri meseca, u vašu kuću dolaze “ljudi u crnom” i odnose vaš laptop “po nalogu vladajuće garniture SAD”, jer su vašoj zemlji od strane SAD uvedene sankcije.
Na pitanje da makar vrate novac za laptop, osmehnu se, zalupe vrataima i odlete helikopterom.
Zvuči neverovatno, zar ne?
Zamislite sad realniju situaciju, objašnjava Play.co.rs sajt, onu u kojoj smo i mi donedavno bili. Kupili ste tokom godina nekoliko Battlefield video igara, novi Need for Speed, Titanfall 1 i 2 i dve verzije Simsa (za devojku, razume se) i ceo „arsenal“ Larinih Tomb Raider igara, koje su u poslednje vreme toliko dobre, pa hajd', daj sve, povoljno je... Ukupna vrednost tih kupovina je bezmalo 1.000 evra. Nakon godina igranja, u vašu virtuelnu kuću dolaze “ljudi u crnom” i odnose sve vaše igre “po nalogu istih onih malopre gore spomenutih“, jer su vašoj zemlji od strane SAD uvedene sankcije.
Na pitanje da vam vrate novac za kupljene igre, osmehnu se, zalupe vrata i odlete virtuelnim helikopterom.
Zvuči i dalje neverovatno? Ili, ipak donekle verovatnije?
Baš takav scenario dogodio se svim vlasnicima Origin naloga i igara iz Mjanmara (nekadašnje Burme). Sve ovo iznova je na površinu izbacilo pitanje koje se već neko vreme gura pod tepih - čije su, zapravo igre koje kupite putem digitalne distribucije?
Ne treba se zavaravati, iako Steam, GoG i drugi nisu zabranili pristup igrama, oni nisu ništa više “good guys”, nego što je EA “bad guy” - u pitanju su pre svega poslovno-političke odluke, koje kompanije moraju da ispoštuju, na ovaj ili onaj način.
Situacija sa sankcijama makar nama nije strana. Ne tako davno i sami smo imali problem sa sankcijama i ne tako davno one su uticale na naše živote. I u današnje vreme postoje sankcije jednih zemalja prema drugima i to ne samo “tamo negde daleko”. Sankcije EU prema Rusiji, na primer, su prvo što pada napamet. Mi smo kao IT medij daleko od politike i ne želimo da se njome bavimo, ali nam definitivno zadire u živote, ako ništa, po ovom pitanju.
Šta se dogodilo u Mjanmaru? Origin je uskratio pristup svom servisu svima koji su sa ove teritorije, onemogućujući im da odigraju bilo koju od igara koje su legalno kupili. Naravno, o povratu novca nema ni govora. EA je opravdao svoj postupak time što je vlada SAD uvela sankcije Mjanmaru, i oni su odlučili da se povinuju tim sankcijama.
Ovde se prepoznaje nekoliko problema, ali o njima možemo i kasnije. Najveći problem jeste u tome što je ovim korakom čitava država ostala bez pristupa Originu i individualni korisnici svojim igrama koje su platili manje od ili više stotina evra. Znači, ono što ste kupili, platili i imate u vlasništvu zapravo nemate u vlasništvu niti je vaše!
Problemi sa sankcijama su naravno višedimenzionalni, makar u ovom slučaju. SAD je uvela sankcije Mjanmaru, ali i brojnim drugim državama, koje i dalje imaju pristup Originu, što stvar čini još smešnijom. Dalje, SAD vlada je zapravo 7. oktobra ukinula sankcije, NAKON ČEGA je Origin blokirao pristup. I, ukoliko vam to nije dovoljno da čitava priča bude komična, uvedene sankcije odnosile su se samo na određene ljude iz vrha države. Slično kao one uvedene nama pa i drugim državama. Postoji spisak od ne više od stotinak ljudi koji su u vrhu države i kojima su uvedene sankcije. EA je valjda želela da, preventive radi, zabrani pristup svima, kako ne bi upali u problem sa političarima i vlašću SAD.
Zaključak? Sve što vi imate u vlasništvu na internet servisima poput Origin, GoG i Steam zapravo - nije vaše! Svaka od tih kompanija može odlučiti bilo kada i u bilo kom trenutku (očigledno) da vam zabrani pristup, time otuđujući vaše vlasništvo nad predmetom kupovine, u ovom slučaju video igrama.
Na taj način otuđuju vaš novac, a da ih za to zaista nije briga. Ovo nije “apokaliptični scenario”, ovo je nešto što se dogodilo žiteljima Mjanmara i lako se može dogoditi i žiteljima Indije, Belorusije, Srbije ili bilo koje druge zemlje.
U ovakvim situacijama jedina “kontra mera” jeste količina negativnog “pi-ara“, koju neka odluka može da proizvede. Ali se i to svodi na prostu matematiku.
U ovom slučaju, glavešine EA su sabrale negativne implikacije “sukoba” sa vrhom države i negativnog „PR-a“ u odnosu na zaštitu svog biznisa, kapitala i novca (jer, ipak se sve vrti oko zelenih novčanica) i presudile u korist zabrane pristupa. Podsetimo, Mjanmar i dalje nema pristup Originu, a iz EA dolaze nevešte izjave kako su “morali” ovako da postupe (iako nisu), što je, takođe pozitivan pomak u odnosu na početni izostanak ikakvog odgovora na ovu temu.
Nemojte se dvoumiti - ako kompanija razluči da joj je bolje da vam otme igre i novac zarad biznis boljitka, to će i uraditi. Da li u ovom trenutku možemo da ponudimo rešenje? Ne možemo, ali svi zajedno možemo biti obazrivi, razmišljati na tu temu i imati uvek “u malom mozgu” da sve što kupite na internetu, a tamo primarno „obitava“, može - nestati, napominje Play.co.rs portal.
Veliki problem jeste i to što danas, da biste igrali gotovo svaku igru morate imati nalog na ovom ili onom servisu. Većina igara koju kupite u kutiji ima deo sadržaja koji se „skida“ s neta, instalira posebno, na hard disk konzole ili računara, a to znači da morate imati i nalog na nekoj od pomenutih servisa. To znači da nisu bezbedne ni fizičke kopije igara, koje odavno prevazilaze veličinu medijuma na kojem dolaze, a i da biste preuzeli dodatne sadržaje kasnije, ako ne odmah - DLC-ove - morate imati neki od aktivnih naloga.
Ti isti nalozi imaju mogućnost da vam „otkažu“ usluge bez refundacije ili prethodne najave.