Da li bi vam odgovaralo da u automobilu, dok ste za volanom, čitate novine ili knjigu, pretražujete Internet, telefonirate, gledate sa strane i uprkos svemu tome apsolutno bezbjedno stignete na odredište?
Google, jedna od najuspješnijih tehnoloških kompanija današnjice, misli da bi, pošto je upravo objelodanio da već godinu dana na autoputevima Kalifornije (i ulicama Los Anđelesa i San Franciska) ispituje svoju tehnologiju vozila koja upravljaju sama sobom, uz pomoć vještačke inteligencije.
Na mjestu vozača uvijek sjedi neko, ali ne drži volan: tu je samo ako slučajno nešto krene naopako. Dosad nije.
Ukupno sedam "tojota prijus“, koje se spolja od običnih razlikuju po tome što na krovu imaju jedan uređaj u obliku cilindra i diskretne kamere u šoferšajbni i sa strane, prevalilo je ukupno 140.000 milja (220.000 kilometara), sa samo jednim minornim incidentom: na semaforu se u jedno od ovih vozila blago 'zakucao' automobil čiji vozač ili nije bio dovoljno koncentrisan ili su mu nedovoljno izoštreni refleksi.
Svrha cijelog eksperimenta, tvrde u Googlu, upravo je u tome: da se kompjuterima prepusti ono što bolje rade od čovjeka. A u vožnji, bolji su gotovo u svemu: brže reaguju, mogu da istovremeno 'gledaju' napred, pozadi i sa strane, ništa im ne odvlači pažnju, nikad im se ne pridrema (niti će biti pod dejstvom alkohola).
Suština samonavodećih vozila je primjena veštačke inteligencije, koja trenutno obrađuje sve ono što registruju kamere, radarski senzori, laseri i satelitska navigacija. Na početku puta se isprogramira odredište i kompjuter Googla preuzima komandu.
Novinar "Njujork tajmsa“ koji je imao priliku da se vozi u ovom "guglmobilu“ opisao je vožnju kao apsolutno bezbjednu: od isparkiravanja, preko uključivanja u saobraćaj na autoputu, blagovremenih zaustavljanja na semaforima, pa do konačnog parkiranja na odredištu. Usput, prijatan ženski glas je obavještavao o svim važnim momentima: približavanju pješačkom prelazu, predstojećoj krivini, zaokretu i sličnim situacijama.
Softver, inače, omogućava da se izabere i vrsta vožnje: kompjuter, kao i živ vozač, može da bude oprezan ili agresivan. I jedno i drugo pri tom podrazumijeva ono najvažnije - bezbjednost.
Objelodanjujući ovaj program, glavni direktor Gugla Erik Šmit je ukazao da je 'greška' što su automobili prethodili kompjuterima, jer samo u kombinaciji predstavljaju savršeni proizvod.
Praktična primjena ove tehnologije daleko je oko osam godina, predočeno je tom prilikom. Ukazano je, takođe, i na činjenicu da je ovo tehnološko rješenje zasad uveliko ispred zakona, jer tek treba definisati ko bi bio odgovoran ako se ipak dogodi nesreća dok je vozilo na auto-pilotu i slične stvari, piše "Politika".
To, međutim, nisu nepremostivi problemi. Ono što je najvažnije, poručuju iz Googla, jesu prednosti kompjuterizovane vožnje: procjena je da bi se tako prepolovio broj fatalnih automobilskih nesreća (u Americi je 2008. na putevima poginulo 37.000 ljudi), na ovaj način bi mogao da se udvostruči kapacitet autoputeva i uštedi dosta goriva.
I na kraju, već je izračunato da bi to donelo 52 minuta - vrijeme koje svaki Amerikanac u prosjeku dnevno provede za volanom, za nešto drugo.
Još se, doduše, ne vidi poslovni model koji bi Googlu od ove tehnologije donio profit, ali svakako ne treba potcjenjivati kompaniju koja je već unijela toliko promjena u našu svakodnevicu.
Možda je rano i za pitanje šta će ostati od zadovoljstva vožnje koja nije programirana i sve aktuelnije nedoumice - ne prepušta li se već previše toga u životu kompjuterima i Google softveru, ali ono će neizbježno doći.
(MONDO)