Nećemo vas zamarati podacima za kvizove. Probali smo da se pozabavimo fudbalom i onim što nas čeka večeras. Tražili smo odgovor na pitanje kako Juve može da pobedi Barselonu...
Hajde na kratko da zaboravimo na to da večeras u Berlinu i Barselona i Juventus igraju osmo finale Kupa, tj. Lige šampiona, da Barsa juri petu titulu, četvrtu u poslednjih devet godina, a Juve treću, prvu posle 19 sezona i Jugovićevog gola u Rimu.
Hajde da zaboravimo da je to sedmo finale između Španaca i Italijana, da Španci vode 4:2, da oni imaju 14, a Italijani 12 titula prvaka Evrope, da je ovo ko zna koji put kada ćemo biti zasuti kojekakvim statističkim podacima, od kojih će koristi imati samo pasionirani učesnici TV kvizova.
Možda...
Večeras će na divnom "Olimpijaštadionu" u Berlinu biti odigrana najvažnija utakmica ove sezone u klupskom fudbalu, a kako nema velikih međunarnodnih takmičenja u 2015, možemo da kažemo da je pred nama fudbalski događaj godine.
I posmatrajmo ga – fudbalski!
A, fudbalska je realnost da će oba tima imati veoma zahtevnih 90, a možda i više minuta pred sobom i da će Barselona biti favorit samo dok Cunajet Čakir ne dune prvi put u pištaljku. Probaćemo da se pozabavimo onim što će tada uslediti – samom utakmicom.
Centralna tema na dan meča, ali i u nedelji uoči finala, jeste – kako Juventus mora da odigra da bi pobedio Barselonu. Zašto ne obrnuto? Iz više razloga, a oni najmanje imaju veze s tim što je Barselona nominalno favorit. Najviše, vezani su za to što je svima manje-više jasno kako će Luis Enrike igrati, ko će izaći na teren, ko će gde stajati, kakve će kretnje uslediti, kakav pritisak, tempo...
Jednostavno, od kada je Enrike pred kraj 2014. godine ubedio Lionela Mesija da će ponovo postati najbolji igrač na svetu ako se pomeri na desnu stranu i pusti Luisa Suareza u sredinu, Barselona se nije ni milimetar ustuknula ni pred kojim rivalom. I nije imala razloga, gotovo da je svakoga samlela u 2015. na putu ka tituli prvaka Španije, Kupa kralja i finala Lige šampiona.
To je pokretljiva, agresivna i uporna postavka 4-3-3, sa bekovima koji tek povremeno odu nazad i u trenutku pisanja ovog teksta trebalo bi ostaviti samo malu, ali malu mogućnost da Enrike, ipak, počne sa Ćavijem Ernandezom umesto Ivanom Rakitićem, ali osim sentimentalnih razloga, ne postoje drugi koji bi opravdali takav postupak sada, kada je tim pred osvajanjem "Triplete".
Dakle, ako je neko želeo da pita – šta je potrebno da Barselona uradi kako bi pobedila Juventus? Odgovor bi bio: Da ostane verna sebi, da odigra neumornih 90 minuta, da ne paniči ako ne postigne gol do 75. minuta i da, da... Da se moli Bogu da Đerar Pike i Havijer Maskerano ostanu koncentrisani svih 90 i kusur minuta, jer je sasvim izvesno da će u histeriji koja se sprema u jednom trenutku ostala osmorica zaboraviti na dvojicu štopera.
I to je zapravo jedina ozbiljna slabost "Blaugrane".
Od takmaca u finalu, Juventus je bio taj koji se češće menjao tokom sezone, prilagođavao rivalima, tražio način "kako", a ne postavljao pitanje "kada". Takav je, na kraju, italijanski fudbalski DNK. Juventusu je, posle povrede komandanta odbrane Đorđa Kjelinija u nedelji uoči finala ostalo tačno 11 igrača kadrih da igraju ovakav susret, jer Stefana Sturara i treba posmatrati kao incident, ako vic koji nije smešan kada se ispriča drugi put.
Masimilijano Alegri, iako u karijeri nije igrao veću utakmicu, neće upasti u zamku i umesto Kjelinija u odbranu gurnuti dvojicu, što bi verovatno uradio veliki broj srpskih i ne samo srpskih trenera. Igraće Andrea Barzalji, a Anđelo Ogbona će svojih 90 kila mišića smestiti na klupu. Evo i zbog čega...
Alegri nema tako izražen fudbalski ego da pomisli da ostavi trojicu štopera da igraju na male goliće sa ljudima koji su uvalili 106 golova ove sezone raznim odbranama. Uostalom, utakmice Bajerna i Barselone bile su direktno na TV-u i svako je mogao da vidi kakvu je golgotu svojim defanzivcima priredio arogantni Pep Gvardiola i koliko je minuta prošlo pre nego što se predomislio. Ako bi i pomislio da igra sa trojicom štopera, "bjankoneri" ne bi mogli da izguraju 3-5-2, bili bi sabijeni u 5-3-2, jer bi Stefan Lihtštajner i Patris Evra svakako morali 90 minuta da se bave samo i isključivo Nejmarom i Mesijem.
Prostom matematikom dolazimo do toga da bi Alegri tako potrošio tri igrača na delu terena gde će igrati Suarez. Nepotrebno.
Juve će zato postaviti liniju pozadi i truditi se da lopta manje bude u posetu slabe karike u tom smislu, Leonarda Bonućija, a češće – ako već mora – kod veoma veštog Barzaljija, igrača koji nije igrao često ove sezone, koji jeste spor, ali koji ima prednost u ovakvim mečevima što odlično čita igru i računa sa svojim instiktom.
Samo par klikova mišem dele Alegrija od statistike koja kaže da je od rokade Mesi-Suarez Barsa samo četiri puta bila svedena na utakmicu od nula do jednog gola, da je tri puta takve mečeve dobila (Selta, Mančester siti, Atletiko Madrid), a jednom izgubila (Malaga). Juve, ako želi "Tripletu", ne sme prvi da primi gol i zato će morati da igra baš takve utakmice, a to znači – dvojica ispred odbrane (Andrea Pirlo i Arturo Vidal) i dvojica da pomažu bekovima (Pol Pogba i Klaudio Markizio).
Velika, velika prednost Juventusa u tom smislu je što, kada Barsa bude gubila loptu, ona neće dolaziti u posed Fernandinja, Džejmsa Milnera, Gabija, Resija ili Dardera, nego bogami kod Pirla, čiji jedan pas ka visoko postavljenim Pikeu i Maskeranu može da sruši "Blaugranu" kao trulu granu. U krugu i povremeno na krilu smenjivaće se Karlos Tevez i Alvaro Morata, a ako neko zna da zadrži loptu u današnjem fudbalu, okrene se, povuče i realizuje kontru – to je Tevez (treba očekivati da će se Argentinac "muvati" oko Pikea, od kog je brži, a da će Španac tražiti da bude blizu Maskerana, od kog je viši).
Alegri će igrati sa četvoricom pozadi da bi dobio jednog više u manevru, gde će Barselona možda imati i najteži ispit ove sezone, jer statistika pokazuje da Barsa ne pobeđuje kada njeni igrači ne dobiju više od 50 duela na travi, kada ne odnesu veći broj "ničijih lopti", kada ekipa ne uspe da ekspresno povrati izgubljeni posed.
Budite sigurni da Bonući i Barzalji neće stajati blizu polovine terena, to će biti svesno ostavljen prostor u kom će Alegri probati da naplati to što ima jednog pijuna više od Enrikea (Pogba, Pirlo, Vidal, Markizio – Inijesta, Buskets, Rakitić). I, kad već idemo u detalje, ko može da kaže da je vezni red Barselone bolji od Juventusovog? Tu će se lomiti večerašnje finale, u kom će Juventus imati oko 40 odsto loptu u nogama i to će biti sasvim dovoljno za trijumf, jer je Malaga ove sezone pobedila Barsu kao gost sa posedom od svega 27 odsto a na toj utakmici završenoj 0:1 oba tima imala su po 11 šuteva u okvir gola.
Dakle moguće je, ali igrači Juventusa moraće da budu savršeno precizni u prvom pasu nakon osvajanja lopte, jer će sve ovo što smo napisali pasti u vodu ukoliko bilo ko u crno-belom izgubi posed na 30, 35 metara od gola.
To je onda igra mačke i miša, u kojoj mačka ima tri glave i 106 smazanih miševa u sezoni čija kulminacija tek sledi!
Ko da dočeka početak utakmice?
P. S. Obećali smo da nećemo daviti statistikama i kurozitetima, ali ovom nismo odoleli - znate li da će se večeras prvi put u karijerama (i to kakvim karijerama) sresti - Đanluiđi Bufon i Lionel Mesi? Da, da...