U 120 godina postojanja, samo je jedan srpski fudbaler igrao za Barsu.
Dušan Tadić, kada obavi lekarske preglede i potpiše ugovor karijere, postaće tek drugi srpski fudbaler koji je nosio dres Barselone…
...ili treći Srbin koji je nastupao za slavni katalonski klub.
Barsa je osnovana pre 120 godina, 29. novembra 1899, tokom kojih su fudbaleri i treneri iz naše zemlje, skupa, zabeležili samo 64 nastupa u zvaničnim utakmicama.
Pre "desetke" reprezentacije Srbije, koja bi trebalo da reši problem šampiona Španije sa teškom povredom kolena Luisa Suareza, na "Kamp nou" stadionu predstavljeni su bili samo Dragan Ćirić i Radomir Antić.
IZ HUMSKE U ISTORIJU...
Kao kapiten generacije fudbalera Partizana koja je u sezoni 1996/97 osvojila četvrtu titulu prvaka u poslednjih pet sezona pod vođstvom trenera Ljubiše Tumbakovića, popularni "Ćira" odložio je crno-belu "desetku" i za nešto manje od dva miliona evra prešao u redove Barselone.
Ćirić je u julu 1997. potpisao četvorogodišnji ugovor sa "Blaugranom" i pridružio se ekipi trenera Luja van Gala, koja je trebalo da svrgne Real Madrid sa trona i vrati titulu u Kataloniju.
Barselona je to leto nevoljno ispratila budućeg najboljeg igrača sveta Ronalda u milanski Inter posle samo sezone u klubu, ali su u navali ostali pakleni fudbaleri poput Rivalda, Luisa Figa, Hrista Stoičkova, Đovanija, Luisa Enrikea, Sonija Andersona, Huana Picija i Đovanija, Rođera...
Šta tek reći za vezni red u kom su kod hladnokrvnog Luja van Gala mogla da igraju samo trojica, a tu su bili Pep Gvardiola, Ćavi Ernandez, Albert Selades, Ivan de la Penja, Oskar, Giljermo Amor…
Bez obzira na jaku konkurenciju, Beograđanin je u prvoj sezoni zabeležio 35 nastupa u svim takmičenjima i za 1.342 minuta na terenu uspeo da postigne jedan gol i zabeleži jednu asistenciju. Prvenac u Španiji postigao je u revanš meču četvrtfinala Kupa sa Meridom (0:3).
Van Galov, u čijem stručnom štabu je uveliko bio Žoze Murinjo, doživeo je deset poraza uz pet remija te sezone i svejedno sa devet bodova prednosti osvojio titulu ispred Atletik Bilbaoa i Real Sosijedada, dok je madrdiski Real bio četvrti.
UMESTO PROBOJA, TRIBINE...
Narednog leta stigli su Patrik Klajvert, Maurisio Pelegrino, Filip Koku i Buđevin Zenden, na zimu su im se pridružila braća Ronald i Frank De Bur iz Ajaksa, dok su "Kamp nou" napustili Fernando Kouto, Kristof Dugari, Albert Ferer, De la Penja, Amor, Pici, Stoičkov…
Ćirić je ostao i očekivalo se da će imati samo još zapaženiju ulogu u drugoj sezoni u La Ligi, međutim ispostavilo se da je posle do odlaska iz kluba narednog leta odigrao samo još pet utakmica u plavo-crvenom dresu, nijednu celu.
Sa svega 71 minutom na terenu u prethodnoj godini, prvo je prosleđen na pozajmicu u AEK iz Atine, da bi leta 2000. kao slobodan igrač potpisao za Valjadolid i naredne četiri sezone sa prilično uspeha igrao na "Hoze Zorilji".
Tada je odlučio da završi karijeru, ali se na nagovor ljudi iz Partizana vratio na teren 2005. i osvojio još jednu titulu sa crno-belima pre definitivnog povlačenja.
Ćirić je potom jedno vreme bio sportski direktor kluba iz Humske, za koji je debitovao 1992.
REAL MADRID, ATLETIKO MADRID - BARSELONA!
Dve i po godine nakon Ćirićevog odlaska iz kluba, Radomir Antić pozvan je u Barselonu da spase što se spasiti može posle novog rastanka sa Van Galom i izvuče slavni klub iz borbe za opstanak.
Ekipa se posle 21. kola našla "tik" iznad crte, iza su bili samo Espanjol, Rasing Santander, Rajo Valjekano i Rekreativo iz Uelve, pa je Holanđaninu - koji je napustio klub zajedno sa Ćirićem na leto 2000. godine - drugi put u kratkom periodu morao da bude uručen otkaz.
Ovog puta rukovodstvo se odlučilo za Antića, koji je tako u februaru 2003. postao prvi trener u istoriji koji je vodio i Real Madrid i Atletiko Madrid i Barselonu. On je brzo vratio ekipu u gornji deo tabele, posao u grupnoj fazi Lige šampiona dovršio bez poraza u grupi sa Interom, Njukaslom i Leverkuzenom, nakon čega je usledila drama u četvrtfinalu sa Juventusom…
...rešena u 114. minutu revanša na "Kamp nou" stadionu.
DALJE SU NASTAVILI RAJKARD I GVARDIOLA...
Barselona: Bonano - Pujol, Anderson (od 62. Mendijeta), F. De Bur, Rajziger (od 91. Đerar Lopez) - Luis Enerike, Mota, Ćavi, Ovremars (od 86. Rikelme) - Saviola, Klajvert.
Juventus: Bufon - Tiram, Ferara, Montero, Zambrota - Davids, Takinardi - Kamoranezi (od 46. Birindeli), Nedved, Del Pjero (od 84. Tudor) - Di Vajo (od 46. Zalajeta).
Svesni da sa zimskih 16 bodova zaostatka za Realom mogu lagano da se okrenu Evropi, Antićeva ofanznivna 4-4-2 postava sa Luisom Enrikeom i Markom Overmarsom na krilima odigrala je hrabro 1:1 u Torinu i iz borbe za opstanak u Primeri došla nadomak plasmana u polufinale takmičenja koje je klub - do tada - osvojio samo jednom, 1992. u Londonu protiv Sampdorije.
Pavel Nedved doveo je Italijane u vođstvo na pas Edgara Davdisa u 54, ali je tada još golobrati Ćavi Ernandez poravnao rezultat 12 minuta kasnije udarcem desnom nogom, pa se otišlo u produžetke u kojima su Antiću presudile izmene Marčela Lipija sa poluvremena.
Alesandro Birindeli i Marselo Zalajeta odigrali su kobnu akciju šest minuta pre isteka drugog produžetka, nakon čega je domaćin morao da postigne dva gola.
Do kraja sezone, Antić je uspeo da obezbedi Barseloni izlazak u Evropu, ali ne i da otkaže uveliko dogovoreni dolazak Franka Rajkarda - čoveka koji će započeti jednu od najvećih strahovlada u evropskom fudbalu, koju je do kraja sproveo Pep Gvardiola.
Punih 16 godina kasnije...