Bilo je i 2:6 i 1:3 i 3:4 i 0:4, ali nikad kao tih 2:3 u nedelju, 23. aprila 2017.
Danas je tačno tri godine od kada je na svečanoj ceremoniji u prestonici Španije pod svodove stadiona "Santijago Bernabeu" podignut crveno-plavi dres sa brojem "10" u čast najvećeg fudbalera današnjice.
Čast da podigne komad fudbalske relikvije iznad glava 81.044 svedoka, Lionel Mesi zaslužio je nekoliko trenutaka ranije kada je drugim golom te večeri rešio 174. "El klasiko", najspektakularniji koji smo imali prilike da gledamo i verovatno jedan od najvrednijih pamćenja u 118 godina mladom rivalstvu Madrida i Barselone.
Uradio je to u 92. minutu i ostavio Madridistima taman toliko vremena da ne zakasne na poslednji autobus dok su na travnjaku neki od fudbalera u belim dresovima ležali na leđima, neki na trbuhu, neki čučnuli od muke, a neki psovali naokolo deleći odgovornost za još jedno traumatično iskustvo kao autograme posle utakmice.
Ali ovo nije bila obična utakmica.
To je bila Utakmica u kojoj je Real porazom osvojio titulu posle još jedne povrede Gareta Bejla u prvom i još jednog isključenja Serhija Ramosa u drugom poluvremenu, a njegov nemilosrdni progonitelj postigao po gol u oba dela igre pre nego je prvi i poslednji put skinuo "desetku" da bi Madrid mogao jasno da pročita ko je tata ove igre.
Do danas je ostala misterija zašto je Zinedin Zidan sa šest bodova više i igračem manje na nekoliko sekundi do kraja tražio presing na 80 metara od gola. Do danas se karijere Marka Asensija i Matea Kovačića nisu rehabilitovale posle tog rutinskog poteza Đerara Pikea. Do danas se nije dogodilo da je Luka Modrić toliko zakasnio u duel kada je bilo važno.
Do danas Marselo nije ponudio objašnjenje zbog čega se sa šest bodova više i igračem manje na nekoliko sekundi do kraja izvio i propustio Roberta da odnese loptu do još jednog poraza u seriji bez kraja, u kojoj su redom padali Manuel Pelegrini, Huande Ramos, Žoze Murinjo, Karlo Anćeloti i nesrećni Rafael Benitez.
Bilo je i 2:6 i 1:3 i 3:4 i 0:4, ali nikad kao tih 2:3 u nedelju, 23. aprila 2017.
Evo treća godina kako crveno-plava "desetka" krasi svodove Kastilje i do danas ništa nije umanjilo važnost baš te Albine lopte sa leve strane, koju je čekao od 24. juna 1987.
Znao je da je gol još na sredini terena kada je pustio ovu petoricu njegovih da u sprintu na 80 metara sa trojicom Kristijanovih izgube i poslednji atom šansi da uopšte budu u poziciji da reše najveću utakmicu, ali nam je to saopštio tek nakon što se laganim trkom prikrao iza leđa i jednima i drugima, sve dok nije zakoračio u polje iz kog može da promaši samo kada igra u plavo-belom.
Ne i plavo-crvenom.
Bilo ih je još 25, ali svi zajedno nisu zaboleli kao taj sa šest bodova zaostatka i igračem više na nekoliko sekundi do kraja sezone.
Sve što se dogodilo u tih 19 sekundi od kada je Serđi Roberto ubacio loptu u igru na severnoj strani igrališta, do trenutka kada se ona zakoprcala u mreži iza položenog Kejlora Navasa na južnoj, samo je dobilo na značaju kasnije tog proleća, kada je Madrid proslavio četvrtu titulu u Mesijevoj karijeri i naročito leta, kada je njegov večiti rival ponovo sve pogrešno shvatio i u prvoj utakmici naredne sezone vratio titulu vlasniku.
Maštajući noćima o trenutku kada će i on uraditi to isto, Kristijanu Ronaldu ostvarila se želja u 80. minutu prve utakmice Superkupa kada je doveo Real u vođstvo i brže bolje skinuo dres, ali samo da bi publici sa tri terase "Kamp nou" stadiona pokazao preplanuli ten i isklesane trbušnjake.
U 81. minutu De Burhos Bengoečea pokazao mu je neminovan žuti karton koji prihvata svako ko na taj način deli radost zbog postignutog gola.
U 82. minutu De Burhos Bengoečea pokazao mu je neminovan crveni karton koji prihvata svako ko dizanjem ruke na sudiju deli frustraciju zbog postignutog gola.
Jedini čovek koji je uspevao da ubedi "kralja" da ne raspusti vojsku pred osvajačem iz Katalonije i podsećao ga mu je to na glavi kruna, a ne šlem, bio je osuđen pravosnažno na pet utakmica robije u VIP loži, a u šestoj je već bilo prekasno.
Evo treća godina kako Madrid čeka sledeću titulu u Mesijevoj karijeri i druga kako Ronaldo više ne čeka.