Mnogo problema je Crvena zvezda pokazala na Kipru, ali dobra vest je da nisu nerešivi... Treba početi od Gelora Kange.
Crvena zvezda je bila nezaustavljva prethodne tri sezone u kvalifikacijama za UEFA takmičenja i uspevala je da izbaci i mnogo jače protivnike.
Čak i kada joj nije išlo na terenu…
Stoga, nije teško zaključiti da je eliminacija protiv kiparske Omonije, koja po kvalitetu nije ispred srpskog šampiona, teško pala navijačima crveno-belih jer je neočekivana.
Omonija nije pokazala kvalitet koji nadmašuje srpsku Superligu, iskoristila je uslove za igru i sistem takmičenja koji su joj više išli u korist i bila je sigurnija sa "bele tačke", ali na kraju je samo bitno - da li je Zvezda mogla da izbegne ovakav scenario?
Gledajući samo meč na Kipru - definitivno je mogla. Ben je propustio dve veoma povoljne šanse, ali je na drugoj strani i Borjan zabeležio sjajnu intervenciju posle volej udarca.
Jedini gol na meču Zvezda je primila posle prekida, što joj nije svojstveno, a deluje da uprkos tome što su znali da opasnost preti posle udarca iz ugla - previše puta su dozvolili Đordiju Gomezu (11) da pošalje loptu na prvu stativu i napravi šansu za Omoniju.
Tranzicije nisu bile toliko opasne koliko je Stanković upozoravao, što znači da je tu Zvezda odradila dobar posao, a mnogo veći problem bila je igra s loptom…
Ponovo je Zvezda u većem delu meča bila spora i bezidejna kada protivnik stane u blok, a iako deo toga može da se "otpiše" na nesnosne vrućine u Nikoziji, to opet nije dovoljno da umanji nedostatak timske igre koji je sve više očigledan kada crveno-beli istrče na teren.
ŠUTERSKI TRENING, A NE FUDBALSKA UTAKMICA
Najviše se očekivalo od Bena, Kange i Kataija, ali njih trojica nisu još kliknuli, prosto jer su do sada zajedno odigrali samo meč protiv Evrope. Ukoliko nastave da igraju kao protiv Omonije, vrlo brzo će se povesti i priča o tome da li su uopšte komatibilni…
Ako su Ben i Katai imali opravdanje u povredi koja ih je mučila pred polazak na Kipar, onda najskuplji igrač crveno-belih Kanga nema baš nikakav izgovor.
Zvezda je prethodnih godina do uspeha dolazila timskom igrom, posebno u prvoj godini Vladana Milojevića, dok je Gelor Kanga odlučio da meč u Nikoziji pretvori u individualni šuterski trening, ignorišući sva dešavanja na terenu.
Ako se ne varamo, Kanga je čak sedam puta "opalio" po lopti protiv Omonije, nijednom nije bio blizu, pa su u jednom trenutku i saigrači počeli da negoduju zbog toga.
"Hardenovski" ili "švedovski" pristup utakmici, uz mnogo manje uspeha u odnosu na pomenute košarkaše koji povremeno privatizuju loptu, nije ništa novo kada je u pitanju Gabonac i na to je Crvena zvezda mogla i da računa kada ga je vratila i potpisala do 2023. godine.
Kanga je naravno najpoznatiji po šutu s distance, iako je to možda i "prežvakano" zbog gola koji je dao Krasnodaru za ulazak u Ligu Evrope.
Zapravo, Gelor Kanga je u Zvezdi dao samo pet golova van kaznenog prostora, od ukupno 14, dok je primera radi isti učinak imao i Miloš Vulić, na manje utakmica, a o njegovom udarcu sa distance se mnogo manje pričalo.
Ironija je u tome što je Zvezda znala da ovo može da očekuje od Kange, podjednako je istim stvarima iritirao i navijače u prvom mandatu, a njegov učinak je pod lupom kada nema golova. Prosto jer ni na jednom meču do sada nije uspeo da obavi ulogu plejmejkera, znao je da "davi" loptu i gubi je na opasnim mestima, pa je bez ikakve sumnje najslabiji igrač crveno-belih u dosadašnjem delu sezone, iako su to neki drugi platili mestom na klupi.
FUDBAL SE NE IGRA BEZ NAPADAČA
Posebna boljka u igri Crvene zvezde je (ne)efikasnost napadača, a to nije informacija od juče ili od prošle nedelje, nego je to problem koji traje duže od jedne sezone.
Dobro je poznato da su Tomane, Pavkov i Boaći za čitavu prošlu sezonu dali samo 13 golova, da su konstantno imali probleme s povredama, a nijedan od njih nije bio na terenu u Nikoziji. Pavkov nije registrovan za Ligu šampiona, Boaći opet ima problem sa zadnjom ložom, dok je Tomane završio transfer u Samsunspor, uprkos najavama da bi mogao da igra protiv Omonije, a tek onda da ode.
Zvezda je tako u najvažniji meč sezone ušla sa jednim napadačem - Dijegom Falićenelijem koji je tek sedam dana u Beogradu, a pre utakmice sa Čukaričkim nije igrao mesec dana.
Očekivano, Zvezda nije mogla da počne takav meč sa novim licem, pa je u špic napada plasiran Aleksa Vukanović koji je na početku sezone bio otpisan. S obzirom na to da nije klasičan napadač, i da mu ne odgovara da igra protiv tima koji se brani, bio je potpuno bezopasan protiv Omonije.
Prizivali su navijači Zvezde da ponovi meč protiv Jang bojsa ili Partizana, ali ovoga puta nije bilo čuda, pa je Gajdobranin bio potpuno izolovan čitavu utakmicu.
Zvezda je morala ranije da reši problem "gol igrača", imala je dovoljno vremena, pa nema nikakve sumnje da je to jedan od najvećih razloga što nije napravljen korak više, možda i dva, u ovogodišnjim kvalifikacijama za Ligu šampiona.
OGROMAN IGRAČKI KADAR, A FALE IGRAČI
Povrede u prethodnih par nedelja su napravile ozbiljan problem Crvenoj zvezdi. Katai i Ben su igrali roviti i nisu mogli da pokažu svoje najbolje lice, a nedovoljno spremni bili su bekovi Rodić i Gobeljić koji su zaista dali sve od sebe, posebno levi bek koji je odigrao odličan meč.
Međutim, ponovo se desilo Zvezdi da joj nedostaju zamene kada dođe do kritičnog momenta, iako se stalno govori o tome da je roster i više nego dovoljan.
S obzirom na istoriju povreda Milana Rodića sasvim je očekivano da crveno-belima treba pristojna zamena za povremenog reprezentativca, ali taj problem i dalje nije rešen, pa zbog toga često Gajić, Gobeljić ili Degenek moraju da "krpe" to mesto.
Čini se da je sve veći problem i na zadnjem veznom, gde je Sanogo "zakucan" od starta sezone (ne igra plej-of Lige Evrope), dok ostali igrači nisu pokazali optimalan nivo forme.
Tako je iznenada u sastav uskočio Jovančić, kome su minuti na Kipru bili prvi od juna, dok Petrović nije bio čak ni u protokolu, u međuvremenu su otišli Vulić i Jovičić. Nezvanično, Crvena zvezda nije planirala pojačanje na ovoj poziciji…
ZVEZDA MORA DO LIGE EVROPE
Navijači crveno-belih navikli su u prethodne dve godine da dočekuju najveće svetske klubove, ali dobro su znali da to teško da može da pređe u naviku.
Stoga i ne može da se kaže da je potpuna tragedija što klub nije i treću godinu zaredom obezbedio učešće u grupnoj fazi Lige šampiona, ali bi iz sadašnje vizure bila tragedija ukoliko ne bi bila obezbeđena jesen u Ligi Evrope.
Razlog je naravno materijalne prirode, Zvezda je uložila ogromna sredstva da bi igrala "samo" Superligu, pa će to biti još jedan pritisak na ramenima Dejana Stankovića i njegovih igrača.
Nisu izneverili očekivanja navijača, pred start sezone je i rečeno da je cilj učešće u jednom od dva UEFA takmičenja, a pobeda nad Omonijom bi to garantovala. Ovako, Zvezdi preostaje utakmica u kojoj je "sve ili ništa" stavljeno na talon.
U petak na žrebu će saznati i protivnika, a pogled na potencijalne rivale govori da tamo ima i ozbiljnijih timova od Omonije.
Ipak, želeli bi i oni da izbegnu Zvezdu, posebno kada je ozbiljna.